Појам историографске анализе и закључци, формално-логички, добијени из аналитике, као резултат дају мање-више ограничено метафизичко мишљење чији резултати само донекле одговарају стварности. Због тога, увођење структурализма у историографију, шездесетих година прошлог века, представља револуционарни корак који ће довести до превредновања читаве људске историје; то, другим речима, значи враћање историописа у конкретне сфере и објашњавање стварних повезаности историјских догађаја, уз наговештавајући раскид са једностраним ставовима потеклим из уопштавања.
Nikotinska zavisnost je nalik neobičnoj građevini visokih zidina i dugih, isprepletanih hodnika koja na svakom koraku ima izlaz. U cilju prilagođavanja novim generacijama i održavanju opstanka može menjati svoj izgled, a neobična je još i po tome što u njenim promenama i daljoj izgradnji desi se da i sami učestvujemo.
Iako mnogi pušači veruju da postoje ogromne razlike u jačini zavisnosti i da su bas oni najteži za odvikavanje, istina je da svi šetaju istim hodnicima koji se prostiru duz iste građevine. Doživljaj ražlicitosti se javlja usled svojevoljnog zadržavanja pojedinca na određenim mestima i slepog podržavanja već zauzetih stavova drugih pušača koje to mesto u građevini nudi.
Kako ova neobična građevina utiče na pušača i održava potrebu za štetnom navikom najbolje će Vam predstaviti zanimljiva PRIČA o nikotinskoj zavisnosti.
„Дете и традиција“ је пројект Етнографског музеја у области едукације започет 2003. године. Намењен је деци и младимa с циљем да упознају
српску културу као део целокупне светске баштине.
Овај пројект настао је
као одговор на потребу да се деца већ током прве посете заинтересују за садржај који музеј нуди.
Doktor Ranko Rajović: Evo šta se dešava sa detetom kada mu kupite mobilni telefon!
Kada dete dobije telefon dešava se sledeće: kada pređe jedan nivo igrice dobije hormon sreće endorfin, drugi nivo – ponovo endorfin, treći nivo – endorfin, i tako dalje… Za deset minuta, deset puta se javi hormon sreće, što nije fiziološki. I onda mama zove na večeru, a dete kaže – čekaj još malo. Ili kaže da nije gladno.
Smenom generacija dolazi do neminovnih promena, a jedna od njih je potisnula rad zanatlija od kojih se još poneki bore za opstanak. Mladi nisu upoznati sa starim zanatima, njihovim opsegom delovanja niti imenima. Čak i starijim građanima počinje da bledi uspomena na zanatlije, što ne čudi uzimajući u obzir da ih je sve manje.
