Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

Ukupno članova: 9058
Najnovi član: nikola977

Najnoviji tekstovi:

slika Откривен нови орган у људском телу? (medicina)
slika Novi Lideri u Beogradu (AIESEC)
slika Postani i ti Global Volunteer kroz praksu za studente u letnjem kampu u Italiji! (AIESEC)
slika U mleku čudnovatog kljunara otkriven lek za superbakterije? (medicina)
slika U Beogradu održana promocija novog izdanja poeme ”Oči” Vladimira Popovića (književnost)
slika Koliko je zaista važno neformalno obrazovanje? (neformalno obrazovanje)
slika Dr. Matko Marušić: ”Možete biti muško ili žensko, sve ostalo je bolest!” (medicina)
slika Onlajn kupovina/prodaja i gde je tu Srbija? (e-trgovina)
slika Da li nas letovanja čine pametnijim? (psihologija)
slika Večeras (31. 1. 2018.) - super plavi krvavi Mesec (astronomija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:

Slanje postova i komentara rezervisano je samo za članove


::: UČLANI SE! :::



Prikaži: SVI POSTOVI || UOPŠTENO || NAUKA || URADI SAM || ZABAVA || POTREBNA POMOĆ || BERZA KNJIGA



1
05. 10.

stanko
OBRAZOVANJE

Mićić: BiH dnevno pojede 6,5 miliona uvozne hrane

Bosna i Hrecegovina (BiH) dnevno uvozi hranu u vrednosti 6,5 miliona KM (3,23 miliona evra), što na godišnjem nivou iznosi oko dve milijarde KM, tvrdi dekan Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci Nikola Mićić.

Zbog toga bi poljoprivredne nauke trebalo da imaju značajniju primenu u društvenoj zajednici, pre svega zato što je to ujedno i razlog masovnog egzodusa ljudi u potrazi za hranom, smatra Mićić, a prenosi portal Kliks.

Na svečanom prijemu za brucoše Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci, Mićih je podsetio da je najveći "egzodus" ljudi zbog gladi zabeležen 1849. godine kada u Irskoj dve godine zaredom nije rodio krompir, zbog čega je tada 750.000 ljudi umrlo od gladi, dok ih se dva miliona iselilo u Ameriku.

Mićić je u besedi brucošima istakao da su pitanja hrane, gladi, biodiverzideta, očuvanja životne sredine, agrohemikalija i ekologije pitanja na koja odgovor treba da daju poljoprivredne nauke.

On je rekao da je Poljoprivredni fakultet u Banjaluci visokoškolska ustanova sa najvećim brojem naučnih radova, tri cikulsa studija, 40 profesora u stalnom radnom odnosu od kojih su 23 magistrirala na prestižnim univerzitetima u Evropi.

Svečanom premu brucoša prisustvovali su profesori i studenti Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci, kao i ugledni naučni i javni radnici, navedeno je u tekstu.



Ovo Vam se svidja! | | | Ovo Vam se ne svidja!
Komentare mogu da šalju samo registrovani èlanovi!
Registrujte se OVDE



22. 09.

stanko
UOPŠTENO

Fraze koje ne treba da stavite u CV


Studija New College objavila je najčešće fraze koje upotrebljavaju ljudi koji se prijavljuju na konkurse za određene poslove.


Kako je ova studija objavila postoje i oni koji stavljaju smajliće i emitkone u CV, što šefove ume da ozbiljno iznervira. U nastavku studije naglašeno je da se najšešće koriste fraze u kojima kandidati pominju da su timski igrači i entuzijaste.


Dobro se snalazim pod pritiskom, Umem sam da donosim odluke, Timski igrač, Rešavam probleme, Odličan sam u komunikaciji sa ljudima, Proaktivan, Uvek saslušam savet, Vredan sam radnik.


Kako je navela Džejn Hefic, ekspert za CV, najbitnije da CV počne sa uvodom koji ima najviše od 20-30 karaktera.


Ona je navela da fraze koje svi upotrebljavaju odbijaju firme i preduzetnike, jer takve CV-jeve svakodnevno čitaju.


Ovo Vam se svidja! | | | Ovo Vam se ne svidja!
Komentare mogu da šalju samo registrovani èlanovi!
Registrujte se OVDE




03. 09.

stanko
NAUKA

Mladi pronalazači iz Srbije


Znate li nekog ko ima više od 50 medalja za inovacije? Ili nekog ko je unapredio medicinu pre odlaska na fakultet? Upoznajte pronalazače iz vašeg komšiluka!




Ovo Vam se svidja! | | | Ovo Vam se ne svidja!
Komentare mogu da šalju samo registrovani èlanovi!
Registrujte se OVDE



27. 06.

jasmina_vujadinović
UOPŠTENO

Žuto svetlo za eutanaziju?





Za 2. juli je najavljena rasprava o Nacrtu gradjanskog zakonika koji predvidja neke novine, medju kojima i eutanaziju. Rad na tom Nacrtu počeo je još 2006. godine, kada je sastavljena vladina komisija.

Interesantno je da neki ljudi prema pisanju medija, koji se zalažu za eutanaziju, kao opravdanje navode podatak da je to dozvoljeno u velikom broju zemalja i da je to sada trend.

Postavlja se pitanje kako ubistvo iz milosrdja, što zapravo jeste eutanazija, može da predstavlja trend? Naročito, ako se ima u vidu da je dužnost lekara da se bore za život pacijenta do poslednjeg trenutka.

Zar opravdanje može da bude i eventualno traženje pacijenta da mu se oduzme život, jer trpi strašne bolove? Da li je moguće da se pritom, ne uzima u obzir da takvi pacijenti ne razmišljaju racionalno, te da njihov zahtev, zapravo oličava strah i očaj što su u takvom stanju, ali i vapaj da i takvi budu prihvaćeni i da im se pomogne.

Posmatrano iz ugla relativno zdravih osoba, pitanje eutanazije izaziva najblaže rečeno dodatnu nelagodnost življenja i tenziju, ionako prisutnu na ovim prostorima od 90-tih godina prošlog veka, uz utisak da se na njima i dalje vrše eksperimenti. Da stvar bude još gora, psihološka zabrinutost gradjana, koju psihijatri opisuju kao zamrznutu sliku na ekranu (naročito zbog smanjenja plata i penzija, velike nezaposlenosti, uterivanja dugova i uopšte srozavanje nivoa ljudskog dostojanstva) - poprima ozbiljnije razmere: svi su u iščekivanju šta će biti sutra, što dodatno povećava nivo stresa. I na svu tu muku, sada se najavljuje i mogućnost legalizovanja eutanazije.

Postavlja se pitanje - ko može sebi da d za pravo da presudjuje o nasilnom okončanju ljudskog života? Treba li to prepustiti prirodnom sledu stvari, jer neki ljudi mogu imati sumnjive pobude, ukoliko su u prilici da odlučuju o tudjem životu, ne bi li se recimo dočepali imovine, o čemu svedoče brojni primeri iz svakodnevnog života.

Osim toga, u medicini je poznato da mnoge ideje, osećanja i akcije dolaze iz desnog mozga, dok levi mozak izmišlja razloge za te ideje, osećanja i akcije - retroaktivno. Pošto su samo osećanja prava, jedino je ponašanje na osnovu njih (ne)moralno ili (ne)humano, što bitno odredjuje karakter društva, pa i njegov opstanak. Konačno, nedostatak emocija ne vodi ka logičnim i razumnim izborima, već - u haos.


OČEKUJEMO VAŠE MIŠLJENJE! OTVORITE DISKUSIJU!


Ovo Vam se svidja! | | | Ovo Vam se ne svidja!
Komentare mogu da šalju samo registrovani èlanovi!
Registrujte se OVDE



23. 06.

pera2
UOPŠTENO

Na Internetu se pojavila ova priča da bi se, navodno s naučne tačke, dokazalo postojanje Boga.


======

Genijalac: Mladić pred cijelim razredom dokazao profesoru da Bog postoji!


Početak dvadesetoga stoljeća

Na sveučilištu u Berlinu profesor je izazivao studente pitanjem:

Je li Bog stvorio sve što postoji?

Jedan je student hrabro odgovorio:

Da, stvorio je!

Bog je sve stvorio?, upitao je profesor ponovo.

Da, profesore, odgovorio je student.

Profesor reče:

Ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo. A sudeći prema pravilu da naša djela govore tko smo mi Bog je zao.

Student je zašutio.


Profesor je bio jako zadovoljan sobom, i hvalio se studentima kako je još jednom dokazao da je kršćanstvo samo mit.

Jedan je drugi student podigao ruku i rekao: Mogu li ja vas nešto pitati, profesore?

Naravno, odgovorio je ovaj.

Student je ustao i rekao:

Profesore, postoji li hladnoća?

Kakvo je to pitanje?

Naravno da postoji. Tebi nikada nije bilo hladno?, odgovorio je profesor.


Mladić je odgovorio: Činjenica je da hladnoća ne postoji. Prema zakonu fizike, ono što mi smatramo hladnoćom je zapravo nedostatak topline. Predmeti ili živa bića se mogu proučavati kad imaju ili prenose energiju, a toplina je ono što čini da tijelo ili materija prenose energiju. Apsolutna nula je potpuna odsutnost topline, materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju. Hladnoća ne postoji, mi smo stvorili tu riječ da opišemo kako se osjećamo kad nemamo topline.

Student je nastavio: Profesore, postoji li tama?

Profesor je odgovorio: Naravno da postoji!


Student odvrati:

Ne, profesore, tama ne postoji. Tama je zapravo nedostatak svjetla.

Svjetlo možemo proučavati, ali tamu ne. Zapravo, možemo koristiti Newtonovu prizmu da razbijemo bijelo svjetlo i proučimo različite valne dužine boja. Ne možemo izmjeriti mrak. Jednostavna zraka svjetla može se probiti u svijet tame i osvijetliti ga. Kako možete znati koliko je određeni prostor taman? Ono što možete izmjeriti je količina svjetla koje je prisutno. Tama je izraz koji čovjek koristi da bi pokazao što se događa kad svjetlo nije prisutno!

Konačno, mladi je čovjek upitao: Profesore, postoji li zlo?

Iznerviran profesor je odgovorio: Postoji. Vidimo ga svaki dan u primjerima čovjekovog nehumanog ponašanja. U kriminalu i nasilju.

Na to je student odgovorio: Zlo ne postoji, profesore. Ili barem, ne postoji samo za sebe. To je kao tama i hladnoća riječ koju je čovjek stvorio da bi opisao odsutnost Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao vjera ili ljubav koje postoje kao što postoje svjetlo i toplina. Zlo je samo nedostatak Boga, nedostatak Božje ljubavi u srcu.


Profesor je šutke sjeo

=======


Priča je prilično interesantna, ali ni na koji način ne dokazuje niti postojanje Boga, niti njegovo nepostojanje. Reč je samo o jednoj filozofskoj diskusiji na koju tako treba i gledati.


Za one koji žele da diskutiju na ovu temu, pitam šta bi bilo da je profesor umesto pitanja o zlu postavio pitanje "može li Bog, kao svemoguć, da stvori kamen koji ne može da podigne?".


Ako može da ga stvori, onda nije svemoguč, jer ne može da podigne jedan običan kamen. A ako ga podigne, onda nije svemoguć jer ne može da ispuni svaki zadatak?


Šta vi mislite o tome?
Tekst je menjao pera2 23. 6. 2014. u 17 : 34 : 08


Ovo Vam se svidja! | | | Ovo Vam se ne svidja!
Komentare mogu da šalju samo registrovani èlanovi!
Registrujte se OVDE




AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 6
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 6




© 1999. - 2018.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved