Свемирски телескоп Џејмс Веб (JWST) открио је аномалије које доводе у питање наше разумевање универзума. Посматрања раних галаксија, формираних 500–800 милиона година након Великог праска, показују да су оне неочекивано масивне и структуриране, што је у супротности са предвиђањима стандардног космолошког модела, Ламбда хладне тамне материје (ΛCDM).
Овај модел претпоставља да се универзум шири из врућег, густог стања пре 13,8 милијарди година, покренут тамном енергијом и тамном материјом. Међутим, подаци JWST-а сугеришу да су се ове галаксије формирале пребрзо, што имплицира или брже процесе формирања галаксија или старији универзум.
Поред тога, мерења Хаблове константе, која мери брзину ширења универзума, телескопом дају вредност од око 73 km/s/Mpc, што је у супротности са проценом Планковог сателита од 67–68 km/s/Mpc на основу података о космичкој микроталасној позадини. Ова „Хаблова напетост“ сугерише потенцијалне недостатке у нашем моделу, што може захтевати нову физику, попут неоткривених честица или ревидираних теорија тамне енергије.
Инфрацрвене могућности JWST-а омогућавају невиђене погледе на удаљене, древне објекте, појачавајући ове неслагања. Док неки предлажу измене модела формирања галаксија или пристрасности посматрања, други виде доказе за физику која мења парадигму. Текућа истраживања имају за циљ да усаврше ове налазе, али подаци JWST-а јасно сигнализирају да наш тренутни космолошки оквир може бити непотпун, подстичући научнике да преиспитају фундаменталне претпоставке о еволуцији универзума.