Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
drustvo:::sociologija
21. decembar. 2014.

Mober - impotenti agresivac



Upali su kao horda. Nas nekolicinu radnika, koje su zatekli u firmi, sabili su u sobičak, koji na sreću ima telefon. Ali, zato su nam isključili kompjuter. Jedna od mlađanih šefica, drsko se obratila našem starijem kolegi rečima: "Diži se matori", a zatim odskakutala do svojih mentora, saopštivši im da je "upravo nogirala jednog od ovih bednika".
Ovo je samo jedna od priča zaposlenih u Srbiji, koji su podvrgnuti mobingu. Sam termin ima koren u engleskoj reči "mob" (agresivna rulja, čopor) i reči "mobbish" (prostački, grubo, vulgarno). Mobing postoji od kada i ljudsko društvo, odnosno još iz životinjskog sveta kada u čoporu izbacuju najslabijeg. U tom smislu, tranzicija nije iznedrila ovu pojavu, koja je zapravo psihološka odrednica. Jedina razlika u odnosu na prethodne periode je drugačiji naziv za mobing: primera radi, u socijalizmu se govorilo "maltretiraju me, mrze, šikaniraju", kaže za privredni portal "Digitalna Srbija" dr sc.med. Mirjana Vuksanović, klinički psiholog.

Četiri profila mobera

Ona dodaje da postoje četiri profila mobera: najpre je željan pažnje (emocionalno nezreo, trudi se da uz sebe drži autoritete preteranom ljubaznošću, prema saradnicima je selektivno ljubazan, posebno u početku prema svojoj žrtvi, saradnike iskorišćava, izmišlja i svaljuje krivicu na druge, često se samosažaljeva, a ako ga otkriju predstavlja se kao žrtva). Zatim radi se o imitatoru (nije profesionalno kvalifikovan, ali tvrdi suprotno jer je u blizini profesionalaca, često "glumi" profesiju kojom želi da se bavi i zahteva zasluge koje mu "pripadaju", lako se isprovocira, manipuliše drugima, saradnicima često preti, nadređenima glumi odanost, a odbacuje ih nakon što ih iskoristi). Treći profil mobera je guru (uspešan je na uskom polju svoje stručnosti, od saradnika je kao takav priznat, sebičan je, zlostavlja sve zbog kojih se oseća ugroženim, emocionalno je hladan) i konačno psihopata ili sociopata (arogantan i napadački nastrojen prema žrtvama, a prema ostalima drag i ljubazan, hladan i proračunat, glumac; za njega ne vrede zakoni i moralne norme, teško se razotkriva u nezakonitim aktivnostima, ne pokazuje osećaje, sažaljenje i krivicu, a kada ga neko otkrije odmah postaje njegova žrtva i svoja nedela prebacuje na njega).
I normalno je da čovek sa takvim osobinama, kada se dovede u poziciju da vlada, počinje da ih projektuje na okolinu, koja zato strada. Mober je iskompleksirana ličnost, a iza svake prepotencije stoji impotencija, neznanje, zavist, ljubomora, mržnja. Žrtve su najčešće visokoobrazovane, visokomoralne i integrisane osobe, koje su na još većem udaru mobera biranih po rođačkoj ili partijskoj liniji. Drugim rečima, mobinga bi svakako bilo manje kada bi se rukovodioci birali po stručnosti i znanju. Ovako, na meti mobera su: "poštenjaci", radnici koji su uočili ili prijavili nepravilnosti u radu, telesni invalidi, mladi tek zaposleni i radnici pred penzijom, zatim radnici koji traže bolje uslove rada ili više samostalnosti u radu, potom radnici koji nakon dugogodišnjeg besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja ili povećanje plate, višak radne snage, pripadnici manjinskih skupina različite religije, radnici drugačijeg etničkog porekla, izrazito kreativne ličnosti, ekscentrici, bolesne osobe i najnoviji radnici.

Horizontalni mobing

Horizontalni mobing se javlja među radnicima, koji su u jednakom položaju na skali hijerarhije u preduzeću. Osećaj ugroženosti, zavist ili ljubomora mogu podstaći želju da se eliminiše neki kolega, posebno ako se misli da to može da dovede do napretka u karijeri mobera, odgovara dr Vuksanović. Čitava grupa radnika zbog nekih unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može da izabere jednog radnika "žrtvenog jarca", na kome će dokazivati da su sposobniji i jači, sprovodeći nad njim razne oblike psihičke torture i moralnog maltretiranja.
Vertikalni mobing znači mentalno zlostavljanje radnika koji nisu na istoj hijerarhijskoj lestvici u preduzeću. Pritom, može da podrazumeva da pretpostavljeni zlostavlja podređenog radnika, zatim jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu (takozvani strateški mobing ili "bossing") i kada jedna skupina podređenih radnika zlostavlja jednog pretpostavljenog.
Mobing u radnoj sredini najčešće počinje suptilnim primedbama na kvalitet rada zaposlenog, objekta mobinga. Vremenom, takve primedbe dobijaju ličnu notu, praćenu ogovaranjima i podsmehom. Ako se ovakvo psihičko maltretiranje sprovodi po principu "toplo-hladno" uz ubacivanje i neke pozitivne ocene, "uspeh" mobinga je siguran, jer će za dobar deo okoline ostati nezapažen, a biće i onih koji će poverovati u plasirane priče i pridružiti se mobingu. Pošto žrtva mobinga ne može da razume zašto je neko maltretita "iz čista mira", počeće da doživljava psihičke krize, stanja anksioznosti i depresije, plača, da bi na kraju došlo do afektivne tuposti i apatije.
Način zlostavljanje radnika zavisi od "inspiracije" šefa agresivca i njegovog raspoloženja. Najčešće, mober ograničava mogućnost izražavanja žrtve, koja se prekida u razgovoru, zatim izbegava poglede, a ni ne primećuje kada žrtva hoće nešto da kaže. Takođe, žrtva mobinga se stalno izoluje, ignoriše, prema njoj se ponašaju kao da ne postoji, premeštaju je u kancelariju udaljenu od kolega, ne pozivaju je na zajedničke sastanke i na neformalna druženja kolega. Moberi izmišljaju i priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaraju je, ismevaju, negativno komentarišu lične karakteristike žrtve. Naravno, stalno je kritikuju, prigovaraju, vređaju, preterano kontrolišu, nisko ocenjuju njen rad i često kažnjavaju.

Narušavanje ličnosti i zdravlja

Žrtvi mobinga se ne daju radni zadaci, uzimaju joj se sredstva za rad kao što su telefon, kompjuter (sindrom "praznog stola"). Daju joj se zadaci nesrazmerni obrazovnoj i profesionalnoj kvalifikaciji (ili previše jednostavni ili teški, sa ciljem da žrtva pogreši). Isti efekat se postiže zatrpavanjem poslovima i određivanjem kratkih rokova za njihovo rešavanje, kao i stalnim menjanjem radnih zadataka.
Mobing se javlja i u obliku napada na zdravlje kada se žrtva prisiljava da radi poslove i zadatke, koji štete njenom zdravlju ili pogoršavaju već narušeno zdravstveno stanje, ne odobrava joj se godišnji odmor i slobodni dani, preti se fizičkim obračunima, verbalno se seksualno zlostavlja. Otuda, mober svesno želi, nanoseći štetu radniku, da ga prisili da napusti radnu organizaciju.
Žrtva mobinga, najpre analizira svoje ponašanje i traži u čemu je pogrešila dolazeći u neugodnu situaciju. Zatim se razvija osećanje stida, smatrajući da je zbog svoje nesposobnosti ili greške izložen neprijateljstvu i omalovažavanju, te se povlači u sebe i o svom problemu nikome ne priča, čak ni porodici. Osim depresije, anksioznosti, kriza plača, napada panike, poremećaja spavanja, javljaju se i glavobolje, vrtoglavice, gubitak ravnoteže, gastrološke smetnje, tahikardija, promene na koži. Žrtva koja do tada nije bila agresivna počinje tako da se ponaša, uz pojavu autodestruktivnosti i samopovređivanja, pa i suicida. Nakon agresivnosti sledi pasivizacija i izolacija, ali i pojačana upotreba alkohola, duvana, lekova za smirenje, a javljaju se i bulimija i anoreksija, te promene u seksualnom ponašanju, ističe dr Vuksanović.

Jasmina Vujadinović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 17
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 17




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved