Ime: Å ifra:    Novi član?    Zaboravljena Å”ifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaŔtita












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9075
Najnovi član: kokobrajs

Najnoviji tekstovi:

slika Doktor Ranko Rajović: Evo Å”ta se deÅ”ava sa detetom kada mu kupite mobilni telefon! (pedagogija)
slika "Tragovi duŔe" za jedno veliko - Hvala (promocija)
slika Koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike? (arhitektura)
slika NovogodiŔnji poklon za naŔe čitaoce (poklon)
slika Kad se uči najvažnije je koncentrisati se na zadati problem (takmičenja)
slika Kinezi napravili providan autoput (gradjevinarstvo)
slika Ovo su najčvrŔći materijali koji se koriste u građevinarstvu i industriji (građevinarstvo)
slika Ostavi CV! Lansiraj svoju karijeru! (Sajam zapoŔljavanja)
slika Laboratorijska oprema - tačni nazivi i vrste (hemija)
slika Efekti druÅ”tvenih mreža: status ā€“ it´s complicated (tribine)





REGISTRUJTE SE
i ĆØitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
drustvo:::sociologija
21. decembar. 2014.

Mober - impotenti agresivac


     
      Upali su kao horda. Nas nekolicinu radnika, koje su zatekli u firmi, sabili su u sobičak, koji na sreću ima telefon. Ali, zato su nam isključili kompjuter. Jedna od mlađanih Å”efica, drsko se obratila naÅ”em starijem kolegi rečima: "Diži se matori", a zatim odskakutala do svojih mentora, saopÅ”tivÅ”i im da je "upravo nogirala jednog od ovih bednika".
      Ovo je samo jedna od priča zaposlenih u Srbiji, koji su podvrgnuti mobingu. Sam termin ima koren u engleskoj reči "mob" (agresivna rulja, čopor) i reči "mobbish" (prostački, grubo, vulgarno). Mobing postoji od kada i ljudsko druÅ”tvo, odnosno joÅ” iz životinjskog sveta kada u čoporu izbacuju najslabijeg. U tom smislu, tranzicija nije iznedrila ovu pojavu, koja je zapravo psiholoÅ”ka odrednica. Jedina razlika u odnosu na prethodne periode je drugačiji naziv za mobing: primera radi, u socijalizmu se govorilo "maltretiraju me, mrze, Å”ikaniraju", kaže za privredni portal "Digitalna Srbija" dr sc.med. Mirjana Vuksanović, klinički psiholog.

Četiri profila mobera

      Ona dodaje da postoje četiri profila mobera: najpre je željan pažnje (emocionalno nezreo, trudi se da uz sebe drži autoritete preteranom ljubaznoŔću, prema saradnicima je selektivno ljubazan, posebno u početku prema svojoj žrtvi, saradnike iskoriŔćava, izmiÅ”lja i svaljuje krivicu na druge, često se samosažaljeva, a ako ga otkriju predstavlja se kao žrtva). Zatim radi se o imitatoru (nije profesionalno kvalifikovan, ali tvrdi suprotno jer je u blizini profesionalaca, često "glumi" profesiju kojom želi da se bavi i zahteva zasluge koje mu "pripadaju", lako se isprovocira, manipuliÅ”e drugima, saradnicima često preti, nadređenima glumi odanost, a odbacuje ih nakon Å”to ih iskoristi). Treći profil mobera je guru (uspeÅ”an je na uskom polju svoje stručnosti, od saradnika je kao takav priznat, sebičan je, zlostavlja sve zbog kojih se oseća ugroženim, emocionalno je hladan) i konačno psihopata ili sociopata (arogantan i napadački nastrojen prema žrtvama, a prema ostalima drag i ljubazan, hladan i proračunat, glumac; za njega ne vrede zakoni i moralne norme, teÅ”ko se razotkriva u nezakonitim aktivnostima, ne pokazuje osećaje, sažaljenje i krivicu, a kada ga neko otkrije odmah postaje njegova žrtva i svoja nedela prebacuje na njega).
      I normalno je da čovek sa takvim osobinama, kada se dovede u poziciju da vlada, počinje da ih projektuje na okolinu, koja zato strada. Mober je iskompleksirana ličnost, a iza svake prepotencije stoji impotencija, neznanje, zavist, ljubomora, mržnja. Žrtve su najčeŔće visokoobrazovane, visokomoralne i integrisane osobe, koje su na joÅ” većem udaru mobera biranih po rođačkoj ili partijskoj liniji. Drugim rečima, mobinga bi svakako bilo manje kada bi se rukovodioci birali po stručnosti i znanju. Ovako, na meti mobera su: "poÅ”tenjaci", radnici koji su uočili ili prijavili nepravilnosti u radu, telesni invalidi, mladi tek zaposleni i radnici pred penzijom, zatim radnici koji traže bolje uslove rada ili viÅ”e samostalnosti u radu, potom radnici koji nakon dugogodiÅ”njeg besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja ili povećanje plate, viÅ”ak radne snage, pripadnici manjinskih skupina različite religije, radnici drugačijeg etničkog porekla, izrazito kreativne ličnosti, ekscentrici, bolesne osobe i najnoviji radnici.

Horizontalni mobing

      Horizontalni mobing se javlja među radnicima, koji su u jednakom položaju na skali hijerarhije u preduzeću. Osećaj ugroženosti, zavist ili ljubomora mogu podstaći želju da se eliminiÅ”e neki kolega, posebno ako se misli da to može da dovede do napretka u karijeri mobera, odgovara dr Vuksanović. Čitava grupa radnika zbog nekih unutraÅ”njih problema, napetosti i ljubomore može da izabere jednog radnika "žrtvenog jarca", na kome će dokazivati da su sposobniji i jači, sprovodeći nad njim razne oblike psihičke torture i moralnog maltretiranja.
      Vertikalni mobing znači mentalno zlostavljanje radnika koji nisu na istoj hijerarhijskoj lestvici u preduzeću. Pritom, može da podrazumeva da pretpostavljeni zlostavlja podređenog radnika, zatim jednog po jednog radnika dok ne uniÅ”ti čitavu grupu (takozvani strateÅ”ki mobing ili "bossing") i kada jedna skupina podređenih radnika zlostavlja jednog pretpostavljenog.
      Mobing u radnoj sredini najčeŔće počinje suptilnim primedbama na kvalitet rada zaposlenog, objekta mobinga. Vremenom, takve primedbe dobijaju ličnu notu, praćenu ogovaranjima i podsmehom. Ako se ovakvo psihičko maltretiranje sprovodi po principu "toplo-hladno" uz ubacivanje i neke pozitivne ocene, "uspeh" mobinga je siguran, jer će za dobar deo okoline ostati nezapažen, a biće i onih koji će poverovati u plasirane priče i pridružiti se mobingu. PoÅ”to žrtva mobinga ne može da razume zaÅ”to je neko maltretita "iz čista mira", počeće da doživljava psihičke krize, stanja anksioznosti i depresije, plača, da bi na kraju doÅ”lo do afektivne tuposti i apatije.
      Način zlostavljanje radnika zavisi od "inspiracije" Å”efa agresivca i njegovog raspoloženja. NajčeŔće, mober ograničava mogućnost izražavanja žrtve, koja se prekida u razgovoru, zatim izbegava poglede, a ni ne primećuje kada žrtva hoće neÅ”to da kaže. Takođe, žrtva mobinga se stalno izoluje, ignoriÅ”e, prema njoj se ponaÅ”aju kao da ne postoji, premeÅ”taju je u kancelariju udaljenu od kolega, ne pozivaju je na zajedničke sastanke i na neformalna druženja kolega. Moberi izmiÅ”ljaju i priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaraju je, ismevaju, negativno komentariÅ”u lične karakteristike žrtve. Naravno, stalno je kritikuju, prigovaraju, vređaju, preterano kontroliÅ”u, nisko ocenjuju njen rad i često kažnjavaju.

NaruŔavanje ličnosti i zdravlja

      Žrtvi mobinga se ne daju radni zadaci, uzimaju joj se sredstva za rad kao Å”to su telefon, kompjuter (sindrom "praznog stola"). Daju joj se zadaci nesrazmerni obrazovnoj i profesionalnoj kvalifikaciji (ili previÅ”e jednostavni ili teÅ”ki, sa ciljem da žrtva pogreÅ”i). Isti efekat se postiže zatrpavanjem poslovima i određivanjem kratkih rokova za njihovo reÅ”avanje, kao i stalnim menjanjem radnih zadataka.
      Mobing se javlja i u obliku napada na zdravlje kada se žrtva prisiljava da radi poslove i zadatke, koji Å”tete njenom zdravlju ili pogorÅ”avaju već naruÅ”eno zdravstveno stanje, ne odobrava joj se godiÅ”nji odmor i slobodni dani, preti se fizičkim obračunima, verbalno se seksualno zlostavlja. Otuda, mober svesno želi, nanoseći Å”tetu radniku, da ga prisili da napusti radnu organizaciju.
      Žrtva mobinga, najpre analizira svoje ponaÅ”anje i traži u čemu je pogreÅ”ila dolazeći u neugodnu situaciju. Zatim se razvija osećanje stida, smatrajući da je zbog svoje nesposobnosti ili greÅ”ke izložen neprijateljstvu i omalovažavanju, te se povlači u sebe i o svom problemu nikome ne priča, čak ni porodici. Osim depresije, anksioznosti, kriza plača, napada panike, poremećaja spavanja, javljaju se i glavobolje, vrtoglavice, gubitak ravnoteže, gastroloÅ”ke smetnje, tahikardija, promene na koži. Žrtva koja do tada nije bila agresivna počinje tako da se ponaÅ”a, uz pojavu autodestruktivnosti i samopovređivanja, pa i suicida. Nakon agresivnosti sledi pasivizacija i izolacija, ali i pojačana upotreba alkohola, duvana, lekova za smirenje, a javljaju se i bulimija i anoreksija, te promene u seksualnom ponaÅ”anju, ističe dr Vuksanović.

Jasmina Vujadinović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greÅ”ke u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- UspeÅ”no zavrÅ”en 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
SiniÅ”a Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




VaÅ” ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 14
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 14




Ā© 1999. - 2018.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved