Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastarbajteri
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita
- zdravstvo












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9112
Najnovi član: uros:dd

Najnoviji tekstovi:

slika Festival nauke: POČETAK REŠENjA PROBLEMA (Festival nauke)
slika FONIS-ov skup Studenti studentima (informatika)
slika Андреј Дробњаковић апсолутни победник на Међународној научној олимпијади у Сингапуру (matematika)
slika Naučni piknik u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu (Festival nauke)
slika Такмичење из програмирања за ученике основних шола (programiranje)
slika Besplatne diskusije S2S iz informacione tehnologije (informatika)
slika Škola u veselim bojama, izvanredan projekat uređenja prostora u OŠ “Filip Kljajić Fića” (škole)
slika Letelica Indije sletela na Mesec (Kosmonautika)
slika Некада је градила Нови Београд, а сада у 101. Вера још трага за новим знањима (ličnosti)
slika Kako prevazići opsesivne misli? (psihologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja








Pretraži magazin po:
drustvo:::sociologija
4. april. 2006.

Zlostavljanje dece



          Svako dete u Srbiji je bar jednom bilo žrtva zlostavljanja, svako drugo trpi neku vrstu, dok svako 10 preživljava teške oblike fizičkog i seksualnog zlostavljanja, zaključak je dece i mladih od 10 do 19 godina, učesnika istraživanju Dečjeg fonda UNICEF-a o predstavama i razmišljanju dece o zlostavljanju.
          Najčešći zlostavljači su roditelji koji nemaju razumevanja za mlade, ograničavaju im izlaske, ne podržavaju ih, odlučuju u njihovo ime, prisiljavaju ih da rade nešto što ne žele, nemaju poverenja i stalno ih proveravaju i "špijuniraju".
          Odmah posle roditelja kao najčešće zlostavljače, učesnici istraživanja UNICEF-a naveli su nastavnike i profesore, koji diskriminišu učenike na osnovu toga ko su im roditelji, kakvog su finansijskog stanja, verskog i nacionalnog porekla.
          Na tome se zasniva i nerealno ocenjivanje, ucenjivanje, vredjanje, sramoćenje i omalovažavanje, ne retko i fizičko zlostavljanje udaranjem čvrga i šamara, dok se dogadjaju i primeri seksualnog zlostavljanja učenica.
          Kao najznačajnije razloge pojave zlostavljanja ispitanici su naveli stavove odraslih prema deci, patrijarhalno vaspitanje i tradicionalne rodne uloge, koje dovode devojčice u veći rizik u porodici i društvu.
          Zlostavljanju, medjutim, doprinose i različiti vidovi različitosti žrtve, počev od verske, etničke, siromaštva, do fizičkih nedostataka, pri čemu se stvara stav da žrtva treba da promeni svoju različitost kako bi izbegla zlostavljanje.
          Iako svesni pojave i dramatičnih posledica zlostavljanja, deca izbegavaju da o tome pričaju, jer nemaju kome da se obrate ili nemaju poveranja u roditelje i nadležne institucije.
          Policija, centri za socijalni rad i škole prevashodno su pomenuti kao službe koje treba da učestvuju u zaštiti dece od zlostavljanja, ali je izražena bojazan da te službe nisu naklonjene deci i mladima, jer "tamo nikog ne poznaju i ne bi se usudili da idu tamo sami".
          Ispitivana deca iz sedam srpskih opština složila su se i u tome da su problemi dece i mladih univerzalni ma gde se nalazili, kao i da se zlostavljanje dece u svim oblicima javlja "mnogo više nego što mislimo" i da "ne znamo šta se dešava, jer se o tome ne priča".
          Sa tom konstatacijom složila se i državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politku Vesna Piperski Tucakov, koja je napomenula da do sada u Srbiji nije bila ustanovljena tačna baza i način vodjenja evidencije o sumnji na zlostavljanje, kao i o slučajevima zlostavljanja nad decom.
          "Vodjenje evidencije o slučajevima nasilja nad decom uspostavljeno je novim porodičnim zakonom, tako da ćemo prave podatke o učestalosti zlostavljanja imati tek od ove godine", rekla je Tucakov.
          Prema njenim rečima, pored novog porodičnog i krivičnog zakona, boljoj zaštiti dečjih prava doprineće i usvojen Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja, koji je izradilo resorno ministarstvo, a čeka se donošenje pojedinačnih protokola ministarstava zdravlja, prosvete i policije.
          Tim protokolima biće tačno definisana procedura i odgovornost nadležnih službi u slučajevima zlostavljanja, zanemarivanja i sumnje na zlostavljanje i zanemarivanje dece, navela je Tucakov.
          "Ranije procedura nije bila odredjena ko se kome obraća, ko snosi odgovornost ukoliko se nešto ne uradi, a ovim protokolom je to dosta dobro definisano", rekla je Tucakov i dodala da resorno ministarstvo sada radi na edukaciji stručnjaka koji su neposredno u kontaktu sa decom za primenu tog protokola.
          Prema njenim rečima, još jedan korak napred u zaštiti prava deteta biće i donošenje Zakona o dečjem obmudsmanu, čije je usvajanje najavljeno sa prolećnim zasedanjem republičkog parlamenta.
          Tim zakonom biće regulisan položaj zaštitnika prava deteta i ko može da bude zaštitnik dečjih prava, dok će dečji "advokat" moći direktno i samostalno, ili po nekoj prijavi, da preduzima inicijativu radi zaštite prava deteta.
          Tucakov je dodala da veliki doprinos zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja daje saradnja sa nevladinim organizacijama i UNICEF-om, čije će istraživanje doprineti boljoj edukaciji dece, roditelja, prosvetnih radnika i ostalih nadležnih službi u borbi sa tim problemom.

Sanja Djordjević








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

18. 10. 2022.
Vladan
- Koji su idealni uslovi za rast svekrvinog jezika?
22. 09. 2022.
Vladan
- Šta učiniti kada vam se pred važan događaj pojavi herpes na usni?
30. 06. 2022.
Vladan
- Da li imate isti ukus kao kraljica Elizabeta pri izboru kućnih ljubimaca?
07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 22
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 22




© 1999. - 2024.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-