Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)
slika Suzan Vajs Bauer - Istorija starog sveta – I tom: Prve civilizacije (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
drustvo:::religija
5. januar. 2007.

Sveti Sava




Sava Nemanjić - prvi srpski arhiepiskop (1174-1235)



Rođen 1175. godine kao najmlađi sin Stefana Nemanje, velikog srpskog župana. Na krštenju je dobio ime Rastko. Otac ga je od rane mladosti pripremao za vladarsku ulogu, pa mu je sa sedamnaest godina, dao na upravu Hum. Ali, Rastko sebe nije video kao političara, imao je drugačije želje i planove i razmišljao je o delima koja su veća i duhovnija od političkih. Slučaj mu je pomogao da ostvari svoj plan. Dvor njegovog oca posetili su kaluđeri sa Svete gore i on je sa njima pobegao na Svetu Goru.
Tamo se zamonašio kao Sava, posvetio Božijoj istini i pripremio sebe za duhovno služenje Bogu i srpskom narodu. Za učitelje je imao velike duhovnike onog vremena, obrazovane kaluđjere koji su se odvojili od sveta i posvetili duhovnosti.Oskudno se hranio, dugo vreme posvećivao molitvama i išao bos i lagano obučen i zimi i leti, sav posvećen učenju i molitvama. Ubrzo je postao ugled svim kaluđerima i isposnicima. Otac mu je slao mnogo novaca koje je on delio manastirima i pustinjacima.
Posle nekoliko godina i Savin otac, Stevan Nemanja se zamonašio i došao u svetu Goru. Do tada u Svetoj Gori nije bilo srpskog manastira, pa je Stevan izmolio od grčkog cara odobrenje za osnivanje manastira. Car mu je poklonio zemlju i oglasio je naslednom njihovim potomcima. Tu je podignut Hilandar kome je kasnije pridodato još četrnaest manastira., mnogo zemlje i gde je Sava živeo sa svojim ocem i dve stotine monaha.Ubrzo je Hilandar postao vrsta akademije višeg bogoslovskog obrazovanja. Sava je sastavio i pravila po kojima su kaluđeri morali da se vladaju poznata pod imenom Tipik Sv.Save aposle smrti svog oca i žitije prepodobnog Simeona.
U međuvremenu, Savina braća Vukan i Stevan ratovali su otimajući se za očev presto. Sava je morao da ode u Srbiju i ponese telo mrtvog oca da bi izmirio zavađenu braću. To mu je pošlo za rukom, pa su izmireni sahranili oca u Studenici, a brat Stevan je u znak izmirenja započeo zidanje manastira Žiča.
Sava se vratio u Svetu Goru, a odatle 1219 g. otišao u Nikeju i od grčkog cara Todora Laskara i patrijarha Manojla izmolio da ubuduće sami Srbi biraju arhiepiskopa, objašnjavajući koliko je Srbima teško da dolaze čak u Nikeju zbog toga, jer su u to vreme Krstaši zauzeli Carigrad i u njemu vladali. Savin predlog je prihvaćen ali uz uslov da on postane prvi srpski arhiepiskop. Tako je srpska crkva dobila autokefalnost.
Dobivši samostalnost Srpske pravoslavne on je odmah organizovao crkveni život u korist Crkve i naroda. Udario je temelje prosvete uopšte, a crkvene posebno, propovedajući veru i moral zasnovane na Bibliji.
Sava se dugo zadržao u Srbiji, obilazio je crkve i uređivao službe u crkvama po ugledu na službe u Svetoj Gori. Pod njegovim uticajem srpska crkva je zabranila svojim sveštenicima, pod pretnjom gubitka čina, da čitaju molitve govedu, ovci ili golubu, kao i da primaju te životinje u crkvu, tj zabranila je krvnu žrtvu ( prastari, dohrišćanski običaj), a propisala je da ko hoće da daje pomen mrtvima može da zakolje šta hoće, meso opere od krvi i ispeče i kod svoje kuće iznese na trpezu gostima. Samo tako spremljenu gozbu smeli su sveštenici da blagoslove a time bi i dom bio blagosloven. Time je formiran poseban domaći praznik Sveca, Krsnog imena ili Slave.
Sava je puno putovao po narodu, delio savete, upućivao i podučavao. Učio je svoj narod šta je to ljubav, mirenje, praštanje, znanje, istinoljublje, čast, dostojanstvo. Plemenio dušu Srbije vrlinama izvornog Hrišćanstva sa Istoka, koje je propovedao na razumljiv način, i tako je nastao poseban vid pravoslavlja svetosavlje.
U dogovoru sa vlastelom razdelio je Srbiju na dvanaest eparhija, ustanovio u njima episkopske stolice a za arhiepiskopiju odredio Žiču. Propisao je vođenje zakonskih knjiga i upućivao kako da se u njima vodi red.
Sava je umro u Trnovu, na dvoru bugarskog kralja, gde je bio u poseti, 27. januara po novom kalendaru, 1235.godine, u svojoj 67.godini života. Odatle mu je telo preneseno u Srbiju, u manastir Mileševo.
Posle smrti Savino delo je sve više raslo u srpskom narodu. Njegovo ime je postajalo simbol nacije, a sve velike vrednosti - vera, kultura, istorija dobijale su izgled svetosavlja. Što je više rasla potreba za političkom slobodom, sve više je ime Svetog Save izrastalo u simbol borbe za oslobođenje od Turaka.
Da bi uništili veru i duh srpskog naroda, njegovu buntovnost i samopouzdanje, 1594. godine Turci su, na zapoved Sinan-paše, koji je bio Srbin-poturica, spalili njegove mošti na Vračaru.
Posle toga, medjutim, on je za srpski narod postao ne samo Svetac, nego i duhovni ujedinitelj svih Srba okupljenih oko Hrista i Božje pravde, savršeni Srbin prema kome se meri odanost prema Bogu, istini, ljubavi i pravdi, kao osnovama svetosavlja.

Slika: Sveti Sava, rad akademskog slikara Slavka Radivojevića

Olgica Krsmanović



Poslato 2 komentara

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:

stil019,
 


Ukupno prisutno na sajtu: 15
Prijavljeni: 1 ||| Gosti: 14




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved