 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- akcije - antropologija - arheologija - bankarstvo - beletristika - biznis - ekonomija - etnografija - etnologija - filozofija - finansije - gastarbajteri - gastronomija - geopolitika - istorija - istorija umetnosti - istraživanja - jezik - književnost - kontrola kvaliteta - lingvistika - menadžment - metodika - narkomanija - novinarstvo - obrazovanje - pedagogija - popularna psihologija - pravo - psihologija - religija - saveti - slikarstvo - sociologija - sport - srpski jezik - turizam - zaštita - zdravstvo
Ukupno Älanova: 9112 Najnovi Älan: uros:dd Najnoviji tekstovi:    |
21. decembar. 2014. JOSIP BROZ TITO 
U Srbiji se i danas kao svojevrsni anahroni odgovor na krizu, kroz koju je Jugoslavija prolazila u poslednjoj deceniji 20. veka, Äesto može Äuti da je epoha Josipa Broza Tita, koji je umro 4. maja 1980. godine, bila "zlatno doba", a mnogi se sa sentimentom sećaju vremena kada se "radilo i lepo živelo".
Tekovine duge Titove epohe - jugoslovenska ideja, bratska zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti, nesvrstanost i samoupravni socijalizam - davno su nestale sa istorijske pozornice, a sistem zamiÅ¡ljen kao "raj za radniÄku klasu" - doživeo je potpuni krah. Uprkos tome, nekadaÅ¡nji doživotni predsednik SFRJ, koja se nakon njegove smrti raspala u prahu i pepelu krvavog gradjanskog rata, ne prestaje da okupira pažnju istoriÄara, politiÄkih analitiÄara i "jugonostalgiÄara" u regionu, pa i svetu uopÅ¡te. Kosta Nikolić, sa Instituta za savremenu istoriju, kaže da se pri tom zaboravlja da se u Titovo doba "lepo živelo" zahvaljujući izdaÅ¡noj zapadnoj pomoći zbog njegove spoljne politike. "Kada je pao Berlinski zid i kada je komunizam doživeo slom, Jugoslavija je izgubila smisao svog postojanja i njen krah je bio neminovan", podsetio je Nikolić, dodavÅ¡i da su svi jugoslovenski narodi dobro razumeli taj proces, osim srpskog, "koji je delom i dalje zarobljenik sopstvenih iluzija". Prema njegovim reÄima, vlast Josipa Broza i jugoslovenskih komunista bila je nasilje nad istorijom i diskontnuitet sa modernim evropskim tokovima. "U pitanju je bila jednopartijska diktatura, istina umivena da bi se razlikovala od poredaka na Istoku, ali je imala, do samog svog kraja, sve elemente represivnog sistema u kojem nisu postojale politiÄke slobode, kao Å¡to je bilo zabaranjeno i svako slobodno ispoljavanje kritiÄke, opozicione misili", ukazao je Nikolić. Osnovne tekovine Titove duge epohe pokazale su se kao iluzija i eksperiment koji je ostavio najdugotrajnije negativne posledice u druÅ¡tvenom razvoju zemlje, Srbije pre svega, ocenio je Nikolić. On je dodao da je posebno negativna selekcija kadrova u svim oblastima dovela do civilizacijskog zastoja, Å¡to je lako uoÄljivo i u savremenom periodu. Partijska podobnost, kao obaveza za Älanstvo u Savez komunista Jugoslavije da bi se dobio bilo kakav posao, i pokornost vladaru i dogmi socijalizma, bili su osnovni kriterijum na druÅ¡tvenoj lestvici. "Broz, kao i svi drugi diktatori, nije ostavio zdrave osnove za nastavak života države posle smrti vladara, jer nije ni razmiÅ¡ljao o budućnosti Jugoslavije posle njega". PolitiÄki sistem koji je stvorio i održavao u životu, nosio je u sebi klice sopstvene smrti, a posebno je politika u domenu medjunacionalnih odnosa direktno uticala na krvavi raspad Jugoslavije, zakljuÄio je Nikolić. Iako su nekada antititoisti govorili za njega da je "veliki Äovek sa malim delom", niko od njegovih naslednika u državama-naslednicama nije uÅ¡ao u te njegove marÅ¡alske Äizme i po malo kiÄ operetsku marÅ¡alsku uniformu, ocenio je istoriÄar Predrag Marković. "Koliko god danas to izgledalo smeÅ¡no, niko od politiÄara u zemljama-naslednicama ne može da se meri sa njim, a ni te države nisu neÅ¡to naroÄito", rekao je Marković, ocenivÅ¡i da je "Titova država bila država, za razliku od republika naslednica, koje mogu samo uz mnogo tolerancije da se nazovu državama i koje su, u stvari, entiteti koje niko ne uzima za ozbiljno". Marković je, takodje, istakao da "Å¡ta god mislili o Titu, najozbiljnija država u kojoj je ikada živela većina Slovena je upravo "Titova Jugoslavija" ". Ipak, Tito i politiÄka elita koju je stvorio, prema reÄima Markovića, dobrim delom su krivi za propast te države i za "jadan status država-naslednica". O Titu se piÅ¡e u raznim svetskim enciklopedijama i knjigama, medju portretima drugih državnika 20. veka, u kojima je konstantovan Titov partizanski oprinos borbi protiv faÅ¡izma i pozitivno ocenjen njegov otpor Staljinu i staljinizmu. Mnogi istoriÄari i dalje pridaju odgovarajuću pažnju Äinjenici da je Jugoslavija za vreme njegovog života bila poznata i priznata zemlja Å¡irom sveta i ne retko ocenjuju da se ona posle njegove smrti i procesa nastalih posle pada Berlinskog zida nije mogla oÄuvati. Vladan Obradović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 61
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 61