Ime: Å ifra:    Novi član?    Zaboravljena Å¡ifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastarbajteri
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita
- zdravstvo












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9112
Najnovi član: uros:dd

Najnoviji tekstovi:

slika (književnost)
slika Počeo Festival nauke u sklopu Sajma nauke i tehnike (Festival nauke)
slika Da Festivan nauke bude - BESPLATAN za djake! (Festival nauke)
slika Како заштитити малишане у кризним ситуацијама (psihologija)
slika ODLAŽE SE FESTIVAL NAUKE!!! (saopštenje)
slika Povratak Festivala nauke "Novo doba" (nauka)
slika Evropa uspešno lansirala letelicu koja će istraživati mesece Jupitera (svemir)
slika Da li su evropske zelene šume prošlost? Suše i visoke temperature ostavljaju posledicu na njihovu boju (zagađenje)
slika Festival nauke pod sloganom “NOVO DOBA” od 4. do 6. maja na Beogradskom sajmu (Festival nauke)
slika Prvi put u istoriji: Veštačka inteligencija sama napravila pivo (veštačka inteligencija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja








Pretraži magazin po:
drustvo:::
21. decembar. 2014.

JOSIP BROZ TITO



      U Srbiji se i danas kao svojevrsni anahroni odgovor na krizu, kroz koju je Jugoslavija prolazila u poslednjoj deceniji 20. veka, često može čuti da je epoha Josipa Broza Tita, koji je umro 4. maja 1980. godine, bila "zlatno doba", a mnogi se sa sentimentom sećaju vremena kada se "radilo i lepo živelo".
      Tekovine duge Titove epohe - jugoslovenska ideja, bratska zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti, nesvrstanost i samoupravni socijalizam - davno su nestale sa istorijske pozornice, a sistem zamiÅ¡ljen kao "raj za radničku klasu" - doživeo je potpuni krah.
      Uprkos tome, nekadaÅ¡nji doživotni predsednik SFRJ, koja se nakon njegove smrti raspala u prahu i pepelu krvavog gradjanskog rata, ne prestaje da okupira pažnju istoričara, političkih analitičara i "jugonostalgičara" u regionu, pa i svetu uopÅ¡te.
      Kosta Nikolić, sa Instituta za savremenu istoriju, kaže da se pri tom zaboravlja da se u Titovo doba "lepo živelo" zahvaljujući izdaÅ¡noj zapadnoj pomoći zbog njegove spoljne politike.
      "Kada je pao Berlinski zid i kada je komunizam doživeo slom, Jugoslavija je izgubila smisao svog postojanja i njen krah je bio neminovan", podsetio je Nikolić, dodavÅ¡i da su svi jugoslovenski narodi dobro razumeli taj proces, osim srpskog, "koji je delom i dalje zarobljenik sopstvenih iluzija".
      Prema njegovim rečima, vlast Josipa Broza i jugoslovenskih komunista bila je nasilje nad istorijom i diskontnuitet sa modernim evropskim tokovima.
      "U pitanju je bila jednopartijska diktatura, istina umivena da bi se razlikovala od poredaka na Istoku, ali je imala, do samog svog kraja, sve elemente represivnog sistema u kojem nisu postojale političke slobode, kao Å¡to je bilo zabaranjeno i svako slobodno ispoljavanje kritičke, opozicione misili", ukazao je Nikolić.
      Osnovne tekovine Titove duge epohe pokazale su se kao iluzija i eksperiment koji je ostavio najdugotrajnije negativne posledice u druÅ¡tvenom razvoju zemlje, Srbije pre svega, ocenio je Nikolić.
      On je dodao da je posebno negativna selekcija kadrova u svim oblastima dovela do civilizacijskog zastoja, Å¡to je lako uočljivo i u savremenom periodu.
      Partijska podobnost, kao obaveza za članstvo u Savez komunista Jugoslavije da bi se dobio bilo kakav posao, i pokornost vladaru i dogmi socijalizma, bili su osnovni kriterijum na druÅ¡tvenoj lestvici.
      "Broz, kao i svi drugi diktatori, nije ostavio zdrave osnove za nastavak života države posle smrti vladara, jer nije ni razmiÅ¡ljao o budućnosti Jugoslavije posle njega".
      Politički sistem koji je stvorio i održavao u životu, nosio je u sebi klice sopstvene smrti, a posebno je politika u domenu medjunacionalnih odnosa direktno uticala na krvavi raspad Jugoslavije, zaključio je Nikolić.
      Iako su nekada antititoisti govorili za njega da je "veliki čovek sa malim delom", niko od njegovih naslednika u državama-naslednicama nije uÅ¡ao u te njegove marÅ¡alske čizme i po malo kič operetsku marÅ¡alsku uniformu, ocenio je istoričar Predrag Marković.
      "Koliko god danas to izgledalo smeÅ¡no, niko od političara u zemljama-naslednicama ne može da se meri sa njim, a ni te države nisu neÅ¡to naročito", rekao je Marković, ocenivÅ¡i da je "Titova država bila država, za razliku od republika naslednica, koje mogu samo uz mnogo tolerancije da se nazovu državama i koje su, u stvari, entiteti koje niko ne uzima za ozbiljno".
      Marković je, takodje, istakao da "Å¡ta god mislili o Titu, najozbiljnija država u kojoj je ikada živela većina Slovena je upravo "Titova Jugoslavija" ".
      Ipak, Tito i politička elita koju je stvorio, prema rečima Markovića, dobrim delom su krivi za propast te države i za "jadan status država-naslednica".
      O Titu se piÅ¡e u raznim svetskim enciklopedijama i knjigama, medju portretima drugih državnika 20. veka, u kojima je konstantovan Titov partizanski oprinos borbi protiv faÅ¡izma i pozitivno ocenjen njegov otpor Staljinu i staljinizmu.
      Mnogi istoričari i dalje pridaju odgovarajuću pažnju činjenici da je Jugoslavija za vreme njegovog života bila poznata i priznata zemlja Å¡irom sveta i ne retko ocenjuju da se ona posle njegove smrti i procesa nastalih posle pada Berlinskog zida nije mogla očuvati.
     

Vladan Obradović








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

18. 10. 2022.
Vladan
- Koji su idealni uslovi za rast svekrvinog jezika?
22. 09. 2022.
Vladan
- Šta učiniti kada vam se pred važan događaj pojavi herpes na usni?
30. 06. 2022.
Vladan
- Da li imate isti ukus kao kraljica Elizabeta pri izboru kućnih ljubimaca?
07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 40
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 40




© 1999. - 2023.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-