Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
drustvo:::istorija
21. decembar. 2014.

JOSIP BROZ TITO



U Srbiji se i danas kao svojevrsni anahroni odgovor na krizu, kroz koju je Jugoslavija prolazila u poslednjoj deceniji 20. veka, često može čuti da je epoha Josipa Broza Tita, koji je umro 4. maja 1980. godine, bila "zlatno doba", a mnogi se sa sentimentom sećaju vremena kada se "radilo i lepo živelo".
Tekovine duge Titove epohe - jugoslovenska ideja, bratska zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti, nesvrstanost i samoupravni socijalizam - davno su nestale sa istorijske pozornice, a sistem zamišljen kao "raj za radničku klasu" - doživeo je potpuni krah.
Uprkos tome, nekadašnji doživotni predsednik SFRJ, koja se nakon njegove smrti raspala u prahu i pepelu krvavog gradjanskog rata, ne prestaje da okupira pažnju istoričara, političkih analitičara i "jugonostalgičara" u regionu, pa i svetu uopšte.
Kosta Nikolić, sa Instituta za savremenu istoriju, kaže da se pri tom zaboravlja da se u Titovo doba "lepo živelo" zahvaljujući izdašnoj zapadnoj pomoći zbog njegove spoljne politike.
"Kada je pao Berlinski zid i kada je komunizam doživeo slom, Jugoslavija je izgubila smisao svog postojanja i njen krah je bio neminovan", podsetio je Nikolić, dodavši da su svi jugoslovenski narodi dobro razumeli taj proces, osim srpskog, "koji je delom i dalje zarobljenik sopstvenih iluzija".
Prema njegovim rečima, vlast Josipa Broza i jugoslovenskih komunista bila je nasilje nad istorijom i diskontnuitet sa modernim evropskim tokovima.
"U pitanju je bila jednopartijska diktatura, istina umivena da bi se razlikovala od poredaka na Istoku, ali je imala, do samog svog kraja, sve elemente represivnog sistema u kojem nisu postojale političke slobode, kao što je bilo zabaranjeno i svako slobodno ispoljavanje kritičke, opozicione misili", ukazao je Nikolić.
Osnovne tekovine Titove duge epohe pokazale su se kao iluzija i eksperiment koji je ostavio najdugotrajnije negativne posledice u društvenom razvoju zemlje, Srbije pre svega, ocenio je Nikolić.
On je dodao da je posebno negativna selekcija kadrova u svim oblastima dovela do civilizacijskog zastoja, što je lako uočljivo i u savremenom periodu.
Partijska podobnost, kao obaveza za članstvo u Savez komunista Jugoslavije da bi se dobio bilo kakav posao, i pokornost vladaru i dogmi socijalizma, bili su osnovni kriterijum na društvenoj lestvici.
"Broz, kao i svi drugi diktatori, nije ostavio zdrave osnove za nastavak života države posle smrti vladara, jer nije ni razmišljao o budućnosti Jugoslavije posle njega".
Politički sistem koji je stvorio i održavao u životu, nosio je u sebi klice sopstvene smrti, a posebno je politika u domenu medjunacionalnih odnosa direktno uticala na krvavi raspad Jugoslavije, zaključio je Nikolić.
Iako su nekada antititoisti govorili za njega da je "veliki čovek sa malim delom", niko od njegovih naslednika u državama-naslednicama nije ušao u te njegove maršalske čizme i po malo kič operetsku maršalsku uniformu, ocenio je istoričar Predrag Marković.
"Koliko god danas to izgledalo smešno, niko od političara u zemljama-naslednicama ne može da se meri sa njim, a ni te države nisu nešto naročito", rekao je Marković, ocenivši da je "Titova država bila država, za razliku od republika naslednica, koje mogu samo uz mnogo tolerancije da se nazovu državama i koje su, u stvari, entiteti koje niko ne uzima za ozbiljno".
Marković je, takodje, istakao da "šta god mislili o Titu, najozbiljnija država u kojoj je ikada živela većina Slovena je upravo "Titova Jugoslavija" ".
Ipak, Tito i politička elita koju je stvorio, prema rečima Markovića, dobrim delom su krivi za propast te države i za "jadan status država-naslednica".
O Titu se piše u raznim svetskim enciklopedijama i knjigama, medju portretima drugih državnika 20. veka, u kojima je konstantovan Titov partizanski oprinos borbi protiv fašizma i pozitivno ocenjen njegov otpor Staljinu i staljinizmu.
Mnogi istoričari i dalje pridaju odgovarajuću pažnju činjenici da je Jugoslavija za vreme njegovog života bila poznata i priznata zemlja širom sveta i ne retko ocenjuju da se ona posle njegove smrti i procesa nastalih posle pada Berlinskog zida nije mogla očuvati.

Vladan Obradović



Poslato 1 komentara

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:

stanko,
 


Ukupno prisutno na sajtu: 21
Prijavljeni: 1 ||| Gosti: 20




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved