Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9075
Najnovi član: kokobrajs

Najnoviji tekstovi:

slika Veštačka inteligencija bi vladala bolje od političara? (veštačka inteligencija)
slika 10 saveta za bolje učenje, pamćenje i usvajanje jezika (psihologija)
slika NIKOTINSKA ZAVISNOST (psihologija)
slika Пројекат „Дете и традиција“ (etnologija)
slika Srpsko čudo od djeteta: Počeo je crtati s 2 godine, nećete vjerovati kako mu izgledaju današnji radovi (talenti)
slika Književno veče - Mesečari (književnost)
slika ИСКРА ЗНАЊА (obrazovanje)
slika Mucanje kod dece i odraslih (medicina)
slika Математичари – истраживачи (osnovno školstvo)
slika Rodna ravnopravnost u evropskom audiovizuelnom sektoru (sociologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::
30. novembar. 2018.

Koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike?



     
      Arhitektura predstavlja nauku i umetnost projektovanja i oblikovanja zgrada, enterijera i eksterijera. Tako je danas, ali nije uvek bilo tako. Brojne građevine kao nasleđe jedne nacije krase gradove i čine kulturu jedne države i društva.
      Iako tehnologija napreduje s godinama, arhitektura ne gubi na značaju i vekovima stare građevine dobijaju na značaju sve više i više. Neke postaju zakonom zaštićena baština, a neke narod sam štiti i čuva svojom brigom da se nikad ne zaboravi.
      Ljudi danas obilaze svet ne bi li videli najpoznatije građevine koje su napravljene pre mnogo vekova, a i dalje opstaju. Svetski poznate građevine o kojima se brine na državnom nivou se uglavnom nalaze u velikim metropolama, ali i boravak u Beogradu pruža mogućnost turistima da se upoznaju sa arhitekturom našeg društva.
     
      Antika kao kolevka savremene arhitekture
     
      Kada govorimo o antici, mi zapravo govorimo o periodu koji obuhvata preko 15 vekova. Od 1000-te godine pre nove ere do pada Zapadnog rimskog carstva 476-te godine nove ere, mnogo se napredovalo u svim oblastima života.
      Razlika između arhitekture i građevinarstva je često bila predmet kontroverzi. U antici se na arhitekturu gledalo kao na zanat, tek nešto kasnije se smatralo da je arhitektura umetnost, a građevina inženjerstvo. Danas su ljudi nešto drugačijeg mišljenja, iako postoje oni koji na arhitekturu gledaju kao na posebnu granu umetnosti, a ne puko građenje i projektovanje. U doba antike, vekovima, arhitektura je bila kolevka jedne civilizacije. Gradilo se iz različitih razloga, svaka građevina pričala je priču za sebe i bila je oličenje tog vremena. Danas se gradi iz sličnih, ne i istih razloga, ali arhitektura i dalje predstavlja koren jednog društva i države.
     
      Značaj arhitekture antičke Grčke
     
      Značaj antike za razvoj svetske istorije je neprocenljiv. U antici leže koreni razvoja zapadnog sveta. Mnogi narodi i države su poznati upravo zbog svoje arhitekture. Arhitektura antičke Grčke je izrasla iz starijih kultura i razvijale se vekovima. Rasla je ka savršenstvu i izrasla u stvarnu umetnost koja je uticala na razvoj umetnosti.
      Većina građevina tog doba bila je napravljena od drveta, gline ili blata i ništa se nije sačuvalo. Arhitekta se smatrao običnim zanatlijom, a o arhitekturi se nije mislilo kao o umetnosti.
      Tvorac svetski poznatog Partenona iz Atine bio je zapostavljen, iako bismo ga mi danas slavili. Jer ko je bio u Atini a da se nije popeo na Akropolj i divio se građevini klasičnog stila koja očarava i dočarava peti vek pre nove ere, kada je izgrađena.
     
      Nekada i sada
     
      Neminovno je da je sve što danas postoji nastalo na plećima istorije, u ovom slučaju antike. Sve građevine današnjice projektovane su po ugledu na antiku i ono što je bilo i gradilo se ranije, ali sa premisama savremenog, modernog i urbanog.
      Grčki stilovi gradnje (dorski, jonski, korintski) ostali su osnovna polazišta i težnja svakog arhitekte, sa dodatkom klasičnog i modernog stila.
      Iako se danas gradi sa drugačijim ciljevima i iz različitih razloga, kroz istoriju sačuvane građevine i dalje igraju glavnu ulogu današnje arhitekture.
      Brojne novine koje je donela industrijska revolucija, a koje su prisutne u 21-om veku utiču i na arhitekturu.
      Svetla, staklo, oštre crte, drugačiji materijal, neboderi, naseljeni gradovi nose sa sobom neku drugačiju draž, ali i dalje ne bežeći od svojih osnova.
      Brojni Univerziteti koji se osnivaju za sobom ostavljaju mnoštvo umetnika koji na genijalan način osmišljavaju i grade ostavljajući za sobom trag u istoriji jednog društva, dok se arhitektura danas smatra još jednom vrstom umetnosti.
      Na pitanje koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike odgovor je jednostavan - mnogo se promenilo. Napredovalo se mnogo u svakoj oblasti života, napreduje se iz dana u dan. Ali ono što je valjalo nekada i što valja i dalje ne treba menjati, već samo nadograditi i uveličati novinama koje donose godine.
     

Mateja Panović








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
administracija01

Najnoviji blogovi:

23. 03. 2019.
- Сизифова борба за правопис
23. 03. 2019.
- Kako su deca pisala slova kada je škola bila stara, a ne nova
22. 03. 2019.
- Nokia telefoni pod istragom zbog slanja podataka Kini
22. 03. 2019.
- Rusija i SAD planiraju zajedničku misiju na Veneri
08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu:
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 32




© 1999. - 2019.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-