Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9075
Najnovi član: kokobrajs

Najnoviji tekstovi:

slika "Tragovi duše" za jedno veliko - Hvala (promocija)
slika Koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike? (arhitektura)
slika Novogodišnji poklon za naše čitaoce (poklon)
slika Kad se uči najvažnije je koncentrisati se na zadati problem (takmičenja)
slika Kinezi napravili providan autoput (gradjevinarstvo)
slika Ovo su najčvršći materijali koji se koriste u građevinarstvu i industriji (građevinarstvo)
slika Ostavi CV! Lansiraj svoju karijeru! (Sajam zapošljavanja)
slika Laboratorijska oprema - tačni nazivi i vrste (hemija)
slika Efekti društvenih mreža: status – it´s complicated (tribine)
slika Imena zanata kojima do sada niste znali značenje (etnologija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::arhitektura
30. novembar. 2018.

Koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike?



     
      Arhitektura predstavlja nauku i umetnost projektovanja i oblikovanja zgrada, enterijera i eksterijera. Tako je danas, ali nije uvek bilo tako. Brojne građevine kao nasleđe jedne nacije krase gradove i čine kulturu jedne države i društva.
      Iako tehnologija napreduje s godinama, arhitektura ne gubi na značaju i vekovima stare građevine dobijaju na značaju sve više i više. Neke postaju zakonom zaštićena baština, a neke narod sam štiti i čuva svojom brigom da se nikad ne zaboravi.
      Ljudi danas obilaze svet ne bi li videli najpoznatije građevine koje su napravljene pre mnogo vekova, a i dalje opstaju. Svetski poznate građevine o kojima se brine na državnom nivou se uglavnom nalaze u velikim metropolama, ali i boravak u Beogradu pruža mogućnost turistima da se upoznaju sa arhitekturom našeg društva.
     
      Antika kao kolevka savremene arhitekture
     
      Kada govorimo o antici, mi zapravo govorimo o periodu koji obuhvata preko 15 vekova. Od 1000-te godine pre nove ere do pada Zapadnog rimskog carstva 476-te godine nove ere, mnogo se napredovalo u svim oblastima života.
      Razlika između arhitekture i građevinarstva je često bila predmet kontroverzi. U antici se na arhitekturu gledalo kao na zanat, tek nešto kasnije se smatralo da je arhitektura umetnost, a građevina inženjerstvo. Danas su ljudi nešto drugačijeg mišljenja, iako postoje oni koji na arhitekturu gledaju kao na posebnu granu umetnosti, a ne puko građenje i projektovanje. U doba antike, vekovima, arhitektura je bila kolevka jedne civilizacije. Gradilo se iz različitih razloga, svaka građevina pričala je priču za sebe i bila je oličenje tog vremena. Danas se gradi iz sličnih, ne i istih razloga, ali arhitektura i dalje predstavlja koren jednog društva i države.
     
      Značaj arhitekture antičke Grčke
     
      Značaj antike za razvoj svetske istorije je neprocenljiv. U antici leže koreni razvoja zapadnog sveta. Mnogi narodi i države su poznati upravo zbog svoje arhitekture. Arhitektura antičke Grčke je izrasla iz starijih kultura i razvijale se vekovima. Rasla je ka savršenstvu i izrasla u stvarnu umetnost koja je uticala na razvoj umetnosti.
      Većina građevina tog doba bila je napravljena od drveta, gline ili blata i ništa se nije sačuvalo. Arhitekta se smatrao običnim zanatlijom, a o arhitekturi se nije mislilo kao o umetnosti.
      Tvorac svetski poznatog Partenona iz Atine bio je zapostavljen, iako bismo ga mi danas slavili. Jer ko je bio u Atini a da se nije popeo na Akropolj i divio se građevini klasičnog stila koja očarava i dočarava peti vek pre nove ere, kada je izgrađena.
     
      Nekada i sada
     
      Neminovno je da je sve što danas postoji nastalo na plećima istorije, u ovom slučaju antike. Sve građevine današnjice projektovane su po ugledu na antiku i ono što je bilo i gradilo se ranije, ali sa premisama savremenog, modernog i urbanog.
      Grčki stilovi gradnje (dorski, jonski, korintski) ostali su osnovna polazišta i težnja svakog arhitekte, sa dodatkom klasičnog i modernog stila.
      Iako se danas gradi sa drugačijim ciljevima i iz različitih razloga, kroz istoriju sačuvane građevine i dalje igraju glavnu ulogu današnje arhitekture.
      Brojne novine koje je donela industrijska revolucija, a koje su prisutne u 21-om veku utiču i na arhitekturu.
      Svetla, staklo, oštre crte, drugačiji materijal, neboderi, naseljeni gradovi nose sa sobom neku drugačiju draž, ali i dalje ne bežeći od svojih osnova.
      Brojni Univerziteti koji se osnivaju za sobom ostavljaju mnoštvo umetnika koji na genijalan način osmišljavaju i grade ostavljajući za sobom trag u istoriji jednog društva, dok se arhitektura danas smatra još jednom vrstom umetnosti.
      Na pitanje koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike odgovor je jednostavan - mnogo se promenilo. Napredovalo se mnogo u svakoj oblasti života, napreduje se iz dana u dan. Ali ono što je valjalo nekada i što valja i dalje ne treba menjati, već samo nadograditi i uveličati novinama koje donose godine.
     

Mateja Panović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:

stanko,
 


Ukupno prisutno na sajtu: 19
Prijavljeni: 1 ||| Gosti: 18




© 1999. - 2018.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved