Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::medicina
28. mart. 2015.

Nacionalna baza o lekovima zaustavlja falsfikatore


U Srbiji nema mnogo falsifikovanih lekova. U toku protekle godine bilo je svega 10-tak takvih slučajeva i to najčešće iz oblasti lečenja erektivne disfunkcije, preparati za mršavljenje i hormonske prirode za pospešivanje mišićne mase.
-Ako neko od gradjana posumnja da se radi o falsifikatu ili se to utvrdi prilikom inspekcije Ministarstva zdravlja, takvi lekovi se donose u Nacionalnu kontrolnu laboratoriju, u okviru Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Potom se na osnovu analitičkih analiza, obaveštava inspektorat Ministarstva zdravlja, a kasnije se uključuju Tužilaštvo, MUP, kao i carinska služba ukoliko se radi o pograničnim slučajevima falsifikovanih lekova rekao je dr Saša Jaćović, direktor Agencije za lekove i medicinska sredstva na jučerašnjoj dvodnevnoj konferenciji "Saradnja protiv falsifikovanih lekova", održanoj u hotelu Moskva u organizaciji Evropske komisije za lekove i ALIMS-a.
On je dodao da gradjani Srbije mogu da budu sigurni jedino ako kupuju lekove legalnim lancima distribucije, odnosno u državnim i privatnim apotekama, koje zvanično imaju dozvolu za rad Ministarstva zdravlja, pri čemu je verovatnoća da dodje do prodaje falsifikovanih lekova svedena na nulu. Svaki deseti lek je falsifikat u Africi i u zemljama podsaharske Afrike, gde godišnje umre 100.000 ljudi od antimalarika, koji su falsifikovani, naveo je dr Jaćović.

Najskuplji lekovi se najčešće falsifikuju

Prema njegovim rečima u EU, u poslednjih nekoliko godina, u legalnim lancima distribucije falsifikuju se lekovi za lečenje onkoloških pacijenata i lekovi za HIV, zato što su skupi.
-Oni koji proizvode ilegalne lekove, pokušavaju da u legalan lanac distribucije ubace falsifikovane lekove ili one koji su mnogo razblaženi i nemaju aktivne supstance. Medjutim, pošto je uvedeno kodiranje, prati se kd proizvodjača do krajnjeg korisnika, a u proces detekcije falsifikatora neophodno je da budu uključeni pacijenti, zdravstveni radnici, nacionalni regulatorni autoriteti (kao što je naš ALIMS), Ministarstvo zdravlja, carina, MUP i Tužilaštvo podvukao je dr Jaćović.
Znanje.rs: Da li će i Srbija biti uključena u centralnu bazu podataka, nakon što Evropska komisija do kraja godine završi propise vezane za problematiku lažnih lekova?
-Mi već imamo medjunarodnu saradnju na tom planu. Osim toga, naš Zakon o lekovima je, već usaglašen sa evropskom regulativom, tako da što se tiče ALIMS-a, Evropa je već došla u Srbiju odgovorio je dr Jaćović.
Znanje.rs: Kako će biti regulisana kupovina lekova putem interneta?
-Taj segment, još uvek nije uredjen kod nas. U našoj zemlji dijetetski suplementi i lekovi mogu da se reklamiraju putem interneta, ali smo pokušali preko Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, donetim 2010.godine, da uredimo ovu oblast za lekove za čiju dozvolu smo nadležni. Takodje, osnovali smo sektor Nacionalni centar za informacije u okviru ALIMS-a, tako da nijedan proizvodjač leka ne može da reklamira svoj proizvod putem javnih oglasa i interneta, ukoliko nema naše odobrenje.
dr Saša Jaćović: Verovatnoća da dodje do prodaje falsifikovanih lekova u privatnim i državnim apotekama u Srbiji svedena na nulu.
Uvodjenjem kodiranja, prati se kd proizvodjača do krajnjeg korisnika, a u proces detekcije falsifikatora neophodno je da budu uključeni pacijenti, zdravstveni radnici, nacionalni regulatorni autoriteti (kao što je naš ALIMS), Ministarstvo zdravlja, carina, MUP i Tužilaštvo
Znanje. rs: Ujedinjene nacije su koristile termin obmanjujući lekovi, koji je verovatno prethodnica za lažne lekove?
-Tako je. U pojedinim slučajevima, javnost se obmanjuje kada se u superlativu govori o pojedinim dijetetskim suplementima. Od domaćih i stranih proizvodjača u Srbiji smo dobili molbu da pokušamo da utičemo na tu pojavu, odnosno pojedinih dijetetskih suplemenata, koji se promovišu na televizijama, kao najbolji za lečenje holesterola ili smanjenje infarkta miokarda. To smo i učinili, te sada sve njihove informacije kontrolišemo i zahtevamo da budu zasnovane na naučnim dokazima, odnosno da je lek u kliničkim i eksperimentalnim studijama pokazao da deluje, da je efikasan i da je bezbedan.
Znanje.rs: Da li će nacionalna baza podataka biti garant da u trgovinu lekovima učesnici neće moći da se ulaze bez licence?
-Nadam se da će se to dogoditi, jer pokušavamo da stanemo na put ovoj pošasti 21.veka. Neverovatan je podatak da se godišnje zaradi preko 200 milijardi dolara u industriji falsifikovanih lekova, tako da će ta baza podataka biti oslonac na koji ćemo da računamo. Ali, nikada ne može da se garantuje da, kroz krijumčarenje preko graničnih prelaza, neće ući falsifikovani lekovi istakao je dr Jaćović i podvukao:
-Pojedini roditelji za svoju decu, koja nisu obuhvaćena obaveznim vidom vakcinacije, donose vakcine pentraksim iz Bosne i Madjarske tako što ih stavljaju u voće. U pitanju je biološki lek, koji mora da bude na plus četiri stepena prilikom transporta, jer u suprotnom može da bude potencijalno opasan, ako se aplikuje detetu. Zato apelujem na sve roditelje da to ne rade i da ne nabavljaju lekove u inostranstvu, već da ih kupuju u apotekama.
-Sva deca rodjena posle 1.novembra 2014.godine ovu vakcinu mogu da dobiju na teret Fonda zdravstvenog osiguranja, a oni roditelji koji su svoju decu vakcinisali pre tog datuma, trebalo je da to učine Torlakovom trovalentnom vakcinom. Medjutim, iz nekog razloga oni to nisu uradili, već su počeli sa pentraksimom. Ta deca mogu da se vakcinišu Torlakovom vakcinom, koja je kvalitetna, efikasna i bezbedna što garantuje ALIMS, a uostalom i svi mi smo se vakcinisali tom vakcinom pre 10, 15, 20. godina i ne samo da smo živi i zdravi, već i nismo oboleli od tih bolesti.
Znanje.rs: Koja je razlika izmedju falsifikovanih i lažnih lekova?
-Falsifikovani lekovi obmanjuju javnost, nemaju API, to jest aktivnu supstancu u sebi ili je drastično razblažena, ili poseduju toksičnu supstancu. Samo originalni lekovi u legalnom lancu distribucije imaju bar kd i hologram zaštićenosti gde piše ALIMS, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja. Ukoliko pacijent posumnja da poseduje falsifikovani lek, može da se obrati ALIMS-u, Ministarstvu zdravlja, inspekcijskim službama ili najbližoj policijskoj stanici poručio je dr Jaćović.

Kako je u Evropi?

Fabio Datri, zamenik direktora Sektora za lekove i medicinska sredstva i zdravstvene tehnologije u Evropskoj komisiji, predstavio je napore i inicijative Evropske komisije i EU u borbi protiv falsifikovanih lekova kako na zakonodavnom, tako i na praktičnom nivou.
On je rekao je legalni lanac snabdevanja jako dobro zaštićen, te da postoji sistem kontrole protoka lekova zbog čega problem falsifikovanih lekova u legalnom lancu snabdevanja u EU nije veliki, odnosno ti slučajevi su retki.
Znanje.rs: Šta podrazumevaju propisi koje će Evropska komisija doneti do kraja godine?
-Direktiva o falsifikovanim lekovima iz 2011.godine, već je na snazi, a novinu do kraja godine predstavljaju nova pravila vezana za prodaju lekova putem interneta. Svi učesnici počev od proizvodjača aktivne supstance, preko brokera i distributera, koji su posrednici u prometu lekova, biće kontrolisani legislativom koja stupa na snagu ove godine.
Odgovarajući na pitanja novinara, on je rekao da u neregulisanom segmentu distribucije lekova, postoje u ogromnom procentu falsifikovani lekovi. Fokus novih direktiva jeste da se razlikuje legalna on-line apoteka od ilegalne. Prema podacima SZO, 96 procenata lažnih lekova se prodaju ilegalnim putem preko interneta, dok će se legalne on-line apoteke potvrdjivati linkom i moći će da prodaju lekove u EU.
Znanje.rs: Da li je u tom procesu zaštite najvažniji identifikacioni broj leka i odgovornost proizvodjača?
-Suština je u praćenju, znači da je oznaka koja se daje od strane legitimnog proizvodjača ispraćena kroz ceo lanac do krajnjeg korisnika, pri čemu će nove oznake biti teže da se falsifikuju, a lek će se pratiti kroz ceo put snabdevanja.
Domeniko Di Djordjo iz Italijanske agencije za lekove napomenuo je da je 2005-2006. godine, razvijen sistem u kome su sve zainteresovane strane uključene u mrežu kooperacije sa policijom i carinom, kako bi se na efikasniji način suprotstavile ovoj pojavi.
-Jedino kroz jaku saradnju i mrežu odgovornih institucija, to se može postići. Recimo, prošle godine su otkrivene kradje lekova iz italijanskih bolnica sa originalnom dokumentacijom, koji su dalje prosledjivani kao falsifikovani lekovi u druge evropske zemlje. Postojali su različiti kriminalni planovi, koji su imali za cilj nemačko tržište kao najprofitabilnije naveo je dr Djordjo.

Jasmina Vujadinović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 17
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 17




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved