 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
15. novembar. 2013. OSVOJI ŽIVOT 
Čak četvrtina učenika uzrasta do 16 godina redovno konzumira alkohol, a uz to u velikoj meri i duvan, psihoaktivne supstance i narkotike. Procene su da u Srbiji ima oko 170.000 narkomana, dok je samo u Beogradu prošle godine registrovano novih 230 narkomana, a posebno su rizični mladi u školskom uzrastu. - U našem društvu postoji predrasuda da je narkoman uvek narkoman, što nije istina. I, zaista ja danas živim jedan potpuno novi život. Moji problemi su počeli u osnovnoj školi 90-tih godina. Roditelji su mi bili zauzeti jurnjavom za zaradom, a ja sam sa drugom počeo da pušim travu. Duboko u meni je postojala potreba da budem drugačiji. U srednjoj školi sam prešao na tablete, a onda i na heroin. Godine su prolazile, tako da sam sam čitavu deceniju proveo na heroinu. Postajao sam i vešt manipulant, lažov, lopov, prevarant. Moji roditelji su primetili da sa mnom nešto nije u redu tek posle nekoliko godina, a ja dugo nisam shvatao da mi je potrebna pomoć. U jednom trenutku sam bio odbačen od svih, osim od nekolicine za koje me je vezivao samo heroin. Stalno sam odlazio od kuće i roditelji su me mesec i po dana pre mog odlaska na lečenje ponovo primili: bio sam potpuno slomljen, u agoniji i satima sam hodao besciljno po kući. Danas imam suprugu i sinčića, kao i ovo udruženje za pružanje pomoći drugima ispričao je Aleksandar Žugić, predsednik Organizacije za borbu protiv narkomanije Izlazak na okruglom stolu Borba protiv bolesti zavisnosti kod mladih osvoji život, u Press centru UNS-a u organizaciji Centra za tranziciju i ljudska prava Spektar. Nefunkcionalnost porodice je uzrok devijantnog ponašanja, objasnio je Lambe đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju narkomanije MUP-a Srbije. Veliki broj roditelja ne zna da li su njihova deca na časovima u osnovnoj školi, koja je obavezna prema našem Zakonu. A da ne pominjemo srednju školu, posebno zato što većina roditelja u Beogradu svojoj deci dozvoljava da rade šta hoće i čak opravdava njihov odsustvo sa časova. Posle se iznenadimo kada deca počnu da koriste psihoaktivnu susptancu. - Recimo, ukoliko se dete u državnoj školi u Nemačkoj ne pojavi na nastavi, roditelji se odmah pozivaju telefonom. A mi smo roditeljstvo sveli na druženje, gde nema nikakvih pravila. Rigidan stav roditelja do kažnjavanja, naravno ne fizičkog, može dete da spreči da dođe u kontakt sa drogom. Kada počnu da nestaju pare iz kuće, zlato i nakit, tada je dete već duboko zašlo u problem. Pritom, valja imati u vidu da se čak više od 85 odsto kontakata sa drogom ostvari preko školskog druga, prijatelja, komšije, a tek kasnije je kupuju kod dilera upozorio je đorejlijevski. Prvo što roditelji primete je intuitivni osećaj da nešto nije u redu, dodao je dr Igor Boljbuh, direktor Specijalne ruske bolnice za lečenje bolesti zavisnosti Dr Vorobjev u Zemunu. Prema njegovim rečima, dete odjedanput bez razloga postaje razdražljivo i počinje da krije s kim se druži i gde ide, tako da je to zapravo početni alarm. Vrlo važan simptom su i uvećani troškovi. Takođe, dok je dete ranije imalo interes za sport, školu, čitanje, normalna druženja, to sve nestaje. Zato roditelji ne bi trebalo da dopuste da dete ima više slobodnog vremena, te ga valja usmeriti na kreativne i sportske aktivnosti, koje će biti neka vrsta prevencije, napomenula je dr Jelena Janković, epidemiolog iz Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut i član Republičke komisije za prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti. Ona je navela da odnos muškaraca prema ženama koji se jave na lečenje od opijata je 8:1, a prosečna starost je 31 godina. Marihuanu su počeli da koriste u proseku sa 17 godina, a intravenski zavisnici su postali u 42. godini. Kod njih je u porastu i hepatitis C. Takođe, 60 odsto zavisnika je nezaposleno i to u uzrastu od 24 do 35 godine, dok većina živi sa roditeljima zaključci su do kojih je došao Batut na osnovu istraživanja sprovedenog 2010. godine. Doktorka Janković je podsetila i da su 2009. godine usvojeni Nacionalna strategija i Akcioni plan za borbu protiv bolesti zavisnosti, koji će važiti do kraja ove godine. Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, MUP, Ministarstvo prosvete i Batut rade na evaluaciji postojeće strategije, koja podrezumeva koordinaciju svih učesnika u suzbijanju narkomanije, uz smanjenje potražnje i ponude droge, kao i razmene iskustava sa zemljama u okruženju. Lambe je podvukao da je najveći problem resocijalizacija zavisnika, ali je i istakao da je dobro što postoji ugovor između Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Teodora Drajzera i Prvog osnovnog tužilaštva na osnovu kojeg maloletnici i mlađi punoletnici do 21 godine, kod prvog procesuiranja zbog posedovanja droge, mogu da prihvate lečenje u ustanovi, pri čemu neće imati krivični dosije i biće zakonski čisti, ukoliko ne ponove krivično delo. Jasmina Vujadinović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 37
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 37