Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::energetika
26. septembar. 2006.

Nafte ponestaje, a adekvatne zamene - nema?



Smanjenje rezervi fosilnih goriva, političke i ekonomske krize koje potresaju svet zbog njihove nejednake raspodele i potrošnje, kao i ekološka šteta u vidu stvaranja efekta staklene bašte, ozonskih rupa, kiselih kiša i opšteg zagadjenja vazduha produktima sagorevanja, razlozi su zbog kojih se sve češće pominju i traže alternativna goriva koja bi na dostojan način zamenila naftu i njene derivate u industriji, a posebno u drumskom saobraćaju.
Takav zadatak, medjutim, teško je ispuniti jer i alaternativna goriva imaju svoje nedostatke koji se, pre svega, ogledaju u skupoći proizvodnje, otežanom transportu ili u nedovoljnoj snazi koju proizvode u odnosu na potrebe koje treba da zadovolje.
Za obične ljude, koji ne brinu mnogo o industrijskim i opštim izvorima energije, najinteresantnije alternativno gorivo koje bi se primenjivalo u automobilizmu, jer taj deo se direktno odnosi i na njihov džep.

GAS, BIODIZEL, BATERIJE...


Primena gasa, koji je u poslednjih godinu-dve kod nas posebno dobio na značaju, je upola jeftinija od benzina koji zamenjuje.
Potrošnja (u litrima) je za 10-tak procenata veća od potrošnje benzina za istu kilometražu, ali je cena dva puta manja, tako da je isplativost očigledna.
Pored toga, plin daleko manje zagadjuje okolinu, što je izuzetno značajno ako se zna da je drumski saobraćaj, odmah posle tremoelektrana, najveći zagadjivač vazduha.
Za dizel motore alternativa je biodizel koji se dobija od uljane repice, soje i suncokreta. Nove tehnologije omogućile su da se to gorivo dobija po daleko nižim cenama nego što je to bilo pre nekoliko godina, pa se neki nedostaci biodizela koriguju njegovom novom cenom.
Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu proračunalo je, posle dvomesečnog testiranja u uslovima realne vožnje, da bi primena tog goriva kod svih autobusa tom preduzeću ostvarivalo uštedu od 10 odsto novca izdvojenog za gorivo, što iznosi oko tri i po miliona dinara mesečno.
Loša strana biodizela je njegova agresivnost koju pokazuje prema gumi, polimerima i materijalima koji se koriste za dihtunge (zaptivke), pa je neophodno prilagodjavanje motora koji ga koriste.
Koliko će se biodizel ubuduće koristiti u saobraćaju zavisi, pre svega od dogovora velikih sila koje kontrolišu promet fosilna i alternativna goriva. Prema sadašnjem dogovoru izmedju Evrope i SAD-a o količini dopuštene proizvodnje biodizela, prognoza je da će biodizel samo u 8 odsto zamijeniti fosilno dizelsko gorivo, a prema preporuci CEN-a odnos bi trebalo da bude 95 odsto u korist običnog dizela i samo 5 odsto biodizela.
U automobilizmu ima još nekoliko alternativnih goriva koja su i dalje u pionirskim pokušajima, a u njih spadaju vodonik, gorive ćelije i električna energija.
Kod vodonika je problem njegova izrazito niska tačka isparavanja (-260 stepeni Celijusa) što je nedostupno za klasičnu upotrebu, tako da bi on u rezervoaru, za razliku od plina, bio stalno u gasovitom stanju i pod pritiskom, što predstavlja veliku opasnost, posebno pri sudarima.
Postoje neke metode bezbednog skladištenja vodonika, poput tehnike "ubrizgavanja u metal" ili ugljenik (Nelly Rodriguez , Univerzitet u Bostonu), ali su te metode za sada preskupe za širu upotrebu.
Umesto skladištenja ranije proizvedenog vodonika koriste se i gorive ćelije koje stvaraju onoliko vodonika koliko je motoru trenutno potrebno, a skladište hemikalije od kojih se dobija. Ni ta tehnika nije našla značajniju primenu.
Elektromobili najveću muku muče sa akumulatorima u koje bi moglo da se "tankuje" dovoljno električne energije do sledeće stanice za punjenje ili zamenu. Za sada je obezbedjen radijus od stotinak kilometara, ali je vreme punjanja baterija veće od vremena potrebnog za prelazak tog puta.
Neke fabrike, posebno u Indiji koja je najangažovanija u proizvodnji elektromobila, uspele su da naprave akumulatore za 400 kilometara po punjenju, ali im je mana glomaznost i preveliko opterećenje za automobil.

OPREČNO O NUKLEARKAMA


Na polju industrijske i energetike opšte potrošnje, nuklearna energija, kao veoma dobra zamena za termoelektrane - najveće zagadjivače atmosfere, ima prednost što je izuzetno jeftin oblik energije i nema produkte sagorevanja koji zagadjuju atmosferu, ali joj je loša strana što pri eksploataciji stvara ogromne količine visoko radioaktivnog otpada čiji je vek trajanja 24 360 godina.
Odnos prema tom obliku energije razlikuje se u pojedinim zemljama, pri čemu su Francuska i Nemačka ekstremni primeri.
Francuska uz pomoć nuklearne energije trenutno zadovoljava 75 odsto svojih potreba za električnom energijom i najavljuje da će zamena nafte i termoelektrana i dalje ići tim smerom, dok Nemačka, koja je pod jakim uticajem "Zelenih", najavljuje da će do 2021. godine zatvoriti čak 19 nuklearnih reaktora koji sada podmiruju 35 odsto potrebe za energijom te zemlje.
Nuklearna energija danas čini 23 odsto ukupne evropske proizvodnje struje, ali s obzirom na opšte trendove i akcije "Zelenih", koji jačaju u poslednje vreme, ne očekuje se da taj oblik energije postane primaran.
Prirodni gas, takodje pripada grupi fosilnih goriva, ali se smatra alternativnim gorivom i odlična je zamena nafti i nuklearnoj energiji, jer je dvostruko efikasniji od nafte i stvara upola manju štetu na ekološkom planu.
Nove tehnologije u eksploataciji tog energenta, koje su iskorišćenost gasnih polja povećali sa 30-tak na cak 60 odsto, njegovu upotrebljivost su učinile još zanimljivijom.
Problem sa gasom je njegova ograničena količina i što ga najviše ima u područjima koja su politički nestabilna (Ruska federacija i Alžir), što može negativno da utiče na njegovu cenu i isporuku.
Dobra strana je prisustvo mnogih tehnologija koje omogućuju dobijanje sintetičkih goriva iz gasa koja u izduvnim gasovima nemaju sumporna i azotna jedinjenja, osnovne zagadjivače vazduha.
Prema prognozama stručnjaka, gas bi do sredine ovog veka mogao da u proizvodnji ukupne energije učestvuje sa 50 odsto.
Obnovljivi izvori energije su oni energenti koji nemaju ograničenu količinu ili vreme eksploatacije i čije se stvaranje veće od potrošnje, a u njih, kao najpoznatiji, spadaju snaga vetra i vode i sunčeva svetlost.
Sva ta tri izvora energije predstavljaju "čistu" energiju, jer nemaju nusproizvode pri eksplataciji, ali imaju niz drugih nedostataka.
Poznato je da su, bar što se Evrope tiče, sva potencijalna mesta izgradnje hidroelektrana već iskorištena, a projekti za izgradnju novih nailaze na proteste lokalnog stanovništva jer čak i najmanje hidrocentrale menjaju ekosistem i time dovode do štete okolini.
Voda u Evropi trenutno obezbedjuje 13 odsto ukupne energije, a u sledećih pet godina taj udeo će spasti na 12,5 s obzirom na razvoj drugih energenata.
Vetar je promenljiv i nepostojan izvor energije, a njegova eksploatacija je veoma zavisna od geografskih karakteristika, tako da se ta energija može uzeti u obzir samo kao dodatna.
Ipak, udeo energije od vetra u ukupnoj energetskoj strukturi Evrope, kako se očekuje, trebalo bi da poraste sa sadašnjih 0,2 odsto na čitavih 2,8 odsto.
Veliki rast učešća predvidja se i za fotonaponsku, odnosno solarnu energiju, jer fotonaponski moduli mogu da stvaraju struju i od difuznog i od direktnog svetla Sunca, pa je njihova primenljivost moguća na području cele Evrope.
Istina, jačina sunca utiče na ukupnu ekonomičnost tog izvora energije, ali su daleko veći problem visoki troškovi proizvodnje. To je, ujedno, razlog što je zastupljenost solarne energije u Evropi svega 0,03 odsto i sto će u sledećih pet godina porasti do zanemarljivih 0,1 odsto.
Uporedne cene energeta najbolje pokazuju zašto je to tako. Nuklearni reaktor može da proizvede jedan kilovatčas (Kwh) struje za oko 1,5 centi, energija vetra košta 10 centi, vode 20 centi, a sunčeva čak jedan dolar.

Staniša Krsmanović



Poslato 1 komentara

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:

JamespealkIX,
 


Ukupno prisutno na sajtu: 14
Prijavljeni: 1 ||| Gosti: 13




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved