Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- Fizička hemija
- Kosmonautika
- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- ekologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- industrija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- programiranje
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- tehnologija
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- vreme
- zdravlje
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9112
Najnovi član: uros:dd

Najnoviji tekstovi:

slika Festival nauke: POČETAK REŠENjA PROBLEMA (Festival nauke)
slika FONIS-ov skup Studenti studentima (informatika)
slika Андреј Дробњаковић апсолутни победник на Међународној научној олимпијади у Сингапуру (matematika)
slika Naučni piknik u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu (Festival nauke)
slika Такмичење из програмирања за ученике основних шола (programiranje)
slika Besplatne diskusije S2S iz informacione tehnologije (informatika)
slika Škola u veselim bojama, izvanredan projekat uređenja prostora u OŠ “Filip Kljajić Fića” (škole)
slika Letelica Indije sletela na Mesec (Kosmonautika)
slika Некада је градила Нови Београд, а сада у 101. Вера још трага за новим знањима (ličnosti)
slika Kako prevazići opsesivne misli? (psihologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja








Pretraži magazin po:
priroda:::zdravstvo
3. mart. 2014.

Zdravstveni turizam - prilika za ekonomski oporavak regiona


Razvoj zdravstvenog turizma pospešuje ekonomski rast zemlje, omogućava brži i efikasniji proces lečenja, kvalitetnije zdravstvene usluge i lekarski kadar. Krajnji ishod razvoja ovog sektora je bolje zdravlje građana, kao ključnog faktora kvaliteta života, ekonomskog i opšteg razvoja jednog društva, rečeno je na Međunarodnoj konferenciji o zdravstvenom turizmu "Balkan Health Forum", koja je u Beogradu okupila više od 200 predstavnika zdravstvenih institucija Balkana i celog sveta.
Srbija bi mogla veoma lako da se pozicionira kao tražena zemlja u sektoru zdravstvenog turizma u Evropi i da izgradi nacionalni brend na tom nivou. U tom smislu polazi se od velikih potencijala naše zemlje u oblasti stomatoloških usluga, rehabilitacije, kao i u domenu estetske hirurgije, koje su među najtraženijim u svetu.
- Zemlje regiona imaju velike mogućnosti za razvoj i saradnju u ovoj oblasti, što bi doprinelo efikasnijem i kvalitetnijem zdravstvu, kao i ekonomskom razvoju. Pošto se ovi potencijali ne koriste u potpunosti, želimo da ukažemo na neophodnost ulaganja u zdravstveni turizam i da pokrenemo saradnju država u tom sektoru rekao je Minet Musić, generalni direktor kompanije "Balkan Medical Travel" na otvaranju konferencije, koju su po prvi put organizovali u Srbiji.
Prethodni skup je bio u Sarajevu, a naredni bi trebalo da se održi u Skoplju krajem godine. Na naše pitanje koji je cilj ove konferencije, gospodin Musić odgovara:
- Cilj je okupljanje domaćih predstavnika privatnog i državnog zdravstvenog sektora, te institucija i uspešnih privatnih klinika. Zato smo ovde pozvali predstavnika svih privatnih evropskih klinika i predstavnika grčkih, uključujući i preko 12 najjačih privatnih zdravstvenih lanaca u Turskoj, kao i predstavnike širom sveta. Cilj je da se pokrene priča o potencijalima zdravstvenog turizma na Balkanu i da se napravi plan razvoja. U taj proces bi trebalo da budu uključene i državne isntitucije, koje će kroz legislativne promene doprineti napretku zdravstvenog turizma i olakšati privatnom sektoru i stranim investitorima da ulažu.
U Srbiji postoje brojne banje, kao i 350 izvora tople mineralne vode (druga najtoplija voda u svetu je u Vranju sa 96 stepeni), koja može pomoći pacijentima da se oporave posle lečenja. Takođe, Srbija ima i veoma stručan kadar, institucije koje mogu da pruže vrhunske zdravstvene usluge stranim gostima po veoma pristupačnim cenama.
- Kada se govori o zemljama Balkana, životni standard je sličan, cene usluga u zdravstvu se mnogo ne razlikuju, a put iz jedne zemlje u drugu nije naporan za pacijenta. U tom smislu, dogovaramo saradnju sa evropskim i turskim bolnicama najavljuje gospodin Musić.
Dok su uvaženi gosti iz Turske prikazivali video materijal njihovih bolnica, mnogi od prisutnih su komentarisali da imaju utisak kao da gledaju hotele sa 6 zvezdica.
Omra Ozer iz "Medastate hospital" iz Istanbula naveo je da njihova bolnica zauzima površinu od 17.000 kvadratnih metara sa 120 kreveta i 5 operacionih sala. Bitno je da su sve sobe odvojene sa zasebnom klimatizacijom, tako da može da se smanji stopa bolničke infekcije.
- Baj-pas u Americi košta do 120.000 dolara, u Nemačkoj 23.000 dolara, a u Turskoj svega 15.000 dolara. Očekujemo da ćemo do 2023.godine imati dva miliona pacijenata godišnje sa prihodom od 20 milijardi dolara, od čega će samo 10 odsto biti uloženo u državne bolnice - veli Omra Ozer iz "Medastate hospital" iz Istanbula
On je naveo i da će prema zvaničnim procenama, 20 miliona pacijenata SAD tražiti lečenje u inostranstvu i na to će potrošiti 80 milijardi dolara. Najviše njih ide u Panamu gde su cene niže za 50 odsto, zatim u Brazil kao centar plastične hirurgije za pacijente iz Amerike, ali i u Kostariku gde su troškovi intervencija niži za 30 do 70 odsto nego u SAD naveo je gospodin Ozer i dodao:
- Indija je prošle godine zaradila 1,5 milijardi dolara od pacijenata iz celog sveta. U Nemačkoj su, pak cene za 50 odsto niže nego u SAD, dok zdravstveni fond Velike Britanije svoje pacijente upućuje u Francusku. Što se tiče Turske, ona ima geografsku prednost jer se nalazi između Azije i Evrope, zatim ne postoje liste čekanja, u bolnicama su kancelarije sa prevodiocima i najnaprednijom tehnologijom (gama i sajber nož) i sve to uz ekonomske cene.
Taner Šeh iz "Ankara Guven Hastanesi Hospital" rekao je da se bolnica prostire na 42.000 kvadratnih metara sa 36 (pod)odeljenja. Po njegovim rečima, rade najuspešnije urološke operacije, a prvi u svetu su radili i otvorenu operaciju srca kod plućnog pacijenta. Takođe, jedni su od najatraktivnijih centara u Ankari za transplantaciju bubrega (100 odsto uspešnosti) i jetre (80 odsto uspešnosti).
- Jedan smo i od najpoznatijih centara za onkološku hirurgiju, naročito u tretiranju tumora na vratu i glavi. U nuklearnoj medicini koristimo duble gama kamere, kao i terapiju sa radioaktivnim jodom. Kod intervencione radiologije tretiramo moždane aneurizme, a imamo i razvijenu neonatalnu intenzivnu negu, te smo sa preko dve hiljade porođaja godišnje jedna od najuspešnijih privatnih bolnica ne samo u Ankari, nego i u Turskoj, veli gospodin Šeh.
On dodaje da imaju 26 uposlenih profesora, jer aparate svako može da kupi, ali ne i iskustvo. On je istakao i da su na osnovu analize utvrdili da je 96,4 odsto zadovoljnih pacijenata, koji su napustili njihovu bolnicu nakon uspešno obavljenih operacija.

Jasmina Vujadinović








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

18. 10. 2022.
Vladan
- Koji su idealni uslovi za rast svekrvinog jezika?
22. 09. 2022.
Vladan
- Šta učiniti kada vam se pred važan događaj pojavi herpes na usni?
30. 06. 2022.
Vladan
- Da li imate isti ukus kao kraljica Elizabeta pri izboru kućnih ljubimaca?
07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 29
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 29




© 1999. - 2024.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-