Ime: Å ifra:    Novi član?    Zaboravljena Å”ifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- maŔinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- Ŕumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9064
Najnovi član: jakov2012

Najnoviji tekstovi:

slika Efekti druÅ”tvenih mreža: status ā€“ it´s complicated (tribine)
slika Imena zanata kojima do sada niste znali značenje (etnologija)
slika Saradnja srpskih naučnika sa ruskim Rosatomom (energetika)
slika MiÅ”ko Petrović izlaže u NiÅ”u (umetnost)
slika ViŔe od 100 stranih studenata ovog leta u Beogradu (kultura)
slika Zadaci za raspust (pedagogija)
slika ŠŠ°Š“Š° ŠŸŠµŃ‚Ń€Š¾Š²Šøћ - Š Š•Š§ Š£ Š—Š‘Š•Š“Š£ (beletristika)
slika Nagrada za male srpske robotičare u Parizu (nagrade)
slika Najbolji hrvatski maturant pred Kolindom: "Svaka čast Srbiji, imamo im na čemu zavidjeti" (skupovi)
slika Globalna Ŕkola preduzetniŔtva (Globalna Ŕkola preduzetniŔtva)





REGISTRUJTE SE
i ĆØitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::medicina
11. mart. 2010.

"Neuhvatljivi" tumor


          Tumori mozga (benigni i maligni) nisu toliko česti, iako čine trećinu patologije kojom se bave neurohirurzi. Kada su u pitanju maligni tumori mozga dodatni problem predstavlja i činjenica da ne postoji rano otkrivanje ovog oboljenja za razliku od malignih tumora dojke ili grlića materice, koji se u ranom stadijumu mogu izlečiti. Simptomi tumora mozga su različiti neuroloÅ”ki ispadi, problemi sa vidom (gubitak oÅ”trine vida i ispad u vidnom polju), slabost ruke ili noge, oÅ”tećenje sluha, "topljenje" miÅ”ića vrata ili ramenog pojasa, utrnulost, nesigurnost u hodu, poremećaj koordinacije pokreta, problemi sa kontrolom stolice i mokraće, kao i glavobolja ili promene u ponaÅ”anju.
          Tegobe mogu trajati, čak i do 10 godina jer benigni tumori sporo rastu, dok se maligni tumori razviju simptome kod bolesnika i za nekoliko dana. Uzrok ovog oboljenja joÅ” nije poznat, osim kada je reč o tuberoznoj sklerozi i neurofibromatozi, ili sličnim urođenim genetskim oboljenjima kod kojih tokom života dolazi do stvaranja tumora u centralnom nervnom sistemu ili na perifernim nervima. Nakon neuroloÅ”kog pregleda i postavljanja dijagnoze tumora na mozgu, radi se, kada god je to moguće, radikalna operacija, koja ima za cilj uklanjanje celog tumora. Međutim, ukoliko se ustanovi da bi se tako pacijent mogao neuroloÅ”ki oÅ”tetiti, vrÅ”i se "Å”tedljiva" operacija kojom se uzima samo isečak tkiva za biopsiju ili se tumor delimično uklanja.
Statistika
Maligni tumori mozga predstavljaju približno 1,4 odsto svih malignih tumora u ljudskoj populaciji. Oko 2,3 odsto smrtnih slučajeva upravo su uzrokovane malignim tumorima mozga. Učestalost pojave tumora mozga se kreće između četiri i 10 na 100.000 stanovnika, s tim Å”to se ova incidenca menja u zavisnosti od uzrasta. Do 12. godine života učestalost je 4/100.000, do 35. godine je 6/100.000, do 55. godine je 18/100.000 i do 75. godine je 70/100.000. Dalja genetska ispitivanja DNK tumora, kao i analiza pojave određenih tumora u različitim genetskim bolestima će verovatno predstavljati korak napred ka pronalaženju mogućnosti prevencije malignih tumora mozga. Za sada je to samo budućnost, nadajmo se ne tako daleka.

          Kada se odstrani ceo benigni tumor, lečenje se praktično zavrÅ”ava operacijom. Lečenje malignih tumora, međutim podrazumeva primenu radioterapije i hemioterapije posle radikalnih operacija. Varku u dijagnozi ove bolesti može predstavljati negativan nalaz na skeneru, koji u određenim slučajevima ne isključuje u potpunosti mogućnost da pacijent ima tumor mozga. Epileptični napadi, koji se i pored lekova koje pacijent uzima uporno javljaju, predstavljaju razlog za snimanje magnetnom rezonancom, čak i kada je nalaz na skeneru uredan. Na prisustvo tumora na mozgu mogu ukazati i psihičke promene: zaboravnost, tupost, nezainteresovanost, znaci demencije kod 50-godiÅ”njaka.
          Ako benigni tumor nije mogao biti u potpunosti odstranjen, zračenje na "gama-nožu" omogućava da se zaustavi dalji rast tumora i čak vremenom da se smanji ili izgubi. U ovakvim slučajevima konvencionalna ili standardna radioterapija je manje efikasna, za razliku od malignih tumora mozga gde predstavlja zlatni standard terapije. Tumori u mozgu, recimo mogu narasti i do 10 centimetara, kaže za sajt znanje.rs profesor dr Danica Grujičić, načelnik "C" Odeljenja Klinike za neurohirurgiju KC Srbije i dodaje da je "veoma važno da pacijent bude operisan pre nastanka teÅ”kog oÅ”tećenja kao Å”to je kompletna oduzetost ruke ili noge, jer se (posebno kod malignih tumora) izgubljena funkcija i posle operacije teÅ”ko može vratiti. Naime, pacijenti koji pre operacije imaju lakÅ”e neuroloÅ”ko oÅ”tećenje, čak i kada se to oÅ”tećenje neposredno posle operacije pogorÅ”a, imaju veliku Å”ansu da se u potpunosti oporave. Takođe, u ranom otkrivanju tumora koji se nalaze na ili u blizini sluÅ”nog ili očnog živca, važnu ulogu imaju otorinolaringolozi i oftalmolozi".
          Å to se tiče najrizičnijih godina za dobijanje tumora na mozgu pravila nema, te je i zbog toga ova bolest "neuhvatljiva". U tom smislu, praksa je pokazala da tumor na mozgu može da pogodi i dete od par meseci, kao i osobe u dubokoj starosti. Prema statističkim pokazateljima, posle leukemije, maligni tumori na mozgu su najučestalija maligna oboljenja kod maliÅ”ana. Kod dece se, kao i kod odraslih, mogu pojaviti i dobroćudni i zloćudni tumori, ali je verovatnoća pojave malignog tumora veća Å”to je dete mlađe. Lečenje malignih tumora mozga kod dece radioterapijom se može nastaviti, samo ako je dete starije od tri godine. Do ovog uzrasta se nakon operacije sprovodi samo hemioterapija.
          Znaci pojave tumora mozga kod dece u zavisnosti od uzrasta mogu biti povećanje obima glave kod beba, zatim pojava zaostajanja u razvoju, kao i neobjaÅ”njiva česta jutarnja povraćanja, koja nisu izazvana gastrointestinalnim infekcijama. Takođe se može pojaviti i problem sa održavanjem ravnoteže, pa maliÅ”ani koji su normalno prohodali počinju stalno da padaju i ne mogu da održe ravnotežu. Pedijatar bi tada obavezno, dete morao da poÅ”alje kod neurologa, koji dijagnozu postavlja pomoću skenera i magnetne rezonance.
          Profesorka Grujičić dodaje da se unutar svakog zdravog ljudskog organizma nalaze maligne ćelije, koje naÅ” imuni sistem drži pod kontrolom, a do poremećaja dolazi kada imuni sistem nije u stanju da ih prepozna i da ih na vreme eliminiÅ”e. Velike nade se polažu u mogućnost pronalaženje leka, koji će maligne ćelije "držati pod kontrolom" i onemogućavati njihovo Å”irenje i ishranu krvnih sudova. Pronalaženje takvog leka bi nas približilo izlečenju maligne bolesti.
          Ipak, dužina života bolesnika sa malignim tumorima se znatno povećala zahvaljujući dosadaÅ”njoj terapiji i sve se čeŔće viđaju metastaze različitih primarnih karcinoma na mozgu. U njihovom savremenom lečenju veliku ulogu ima "gama-nož", jer se velika doza zračenja jednokratno aplikuje na tačno određeno mesto tumora. Imajući u vidu sve veći broj ovih bolesnika, kao i činjenicu da karcinom postaje hronična bolest - Srbija apsolutno zaslužuje da ima ovakav aparat i to pre svega Klinika za neurohirurgiju KCS zaključuje prof.dr Grujičić.

Jasmina Vujadinović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!



AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greÅ”ke u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- UspeÅ”no zavrÅ”en 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
SiniÅ”a Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




VaÅ” ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 14
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 14




Ā© 1999. - 2018.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved