Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- Fizička hemija
- Kosmonautika
- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- ekologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- industrija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- programiranje
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- tehnologija
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- vreme
- zdravlje
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9112
Najnovi član: uros:dd

Najnoviji tekstovi:

slika Festival nauke: POČETAK REŠENjA PROBLEMA (Festival nauke)
slika FONIS-ov skup Studenti studentima (informatika)
slika Андреј Дробњаковић апсолутни победник на Међународној научној олимпијади у Сингапуру (matematika)
slika Naučni piknik u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu (Festival nauke)
slika Такмичење из програмирања за ученике основних шола (programiranje)
slika Besplatne diskusije S2S iz informacione tehnologije (informatika)
slika Škola u veselim bojama, izvanredan projekat uređenja prostora u OŠ “Filip Kljajić Fića” (škole)
slika Letelica Indije sletela na Mesec (Kosmonautika)
slika Некада је градила Нови Београд, а сада у 101. Вера још трага за новим знањима (ličnosti)
slika Kako prevazići opsesivne misli? (psihologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja








Pretraži magazin po:
priroda:::botanika
arhiva

Skoro 50 odsto biljnih vrsta će uskoro izumreti


      Do sada se pretpostavljalo da je u svetu ugroženo oko 13 odsto biljnih vrsta, ali su najnovija istraživanja pokazala da se taj procenat penje na čak 47 odsto.
      Prethodna analiza, objavljena u stručnom časopisu "Science", nije obuhvatila mnoge biljne vrste iz tropskih zemalja poput Ekvadora i Kolumbije, koje su, izgleda, ipak najugroženije.
      Biljne vrste izumiru iz više razloga. Najvažniji su, svakako, globalno zagrevanje i nestajanje prirodnih staništa zbog prodora civilizacije. Kao primer nestajanja biljnih vrsta naučnik iz botaničkog vrta Misuri u Sent Luisu i jedan od autora nove studije Piter Jorgensen navodi da je njegov tim 1970. godine pronašao zbirku cvetnica svetloljubičastih cetova koje su rasle samo u južnom Ekvadoru, ali da njih sada više nema.
      Jorgensen je pregledao podatke za 189 zemalja na osnovu kojih je procenio da je ugroženo između 310.000 i 422.000 biljnih vrsta, odnosno između 22 i 47 posto.
      Prema nalazima Jorgensena i njegovog kolege Najdžela Pitmana, posle analize više od 4.000 vrsta u Ekvadoru, većina ugroženih vrsta u tropskim područjima su one koje dele stanište s velikim brojem drugih vrsta ili one čija staništa brzo nestaju. Tačnije, sve te biljke su ugrožene jer su zastupljene sa malim brojem jedinki ili zato što nastanjuju vrlo uzak zemljišni pojas.
      Takvih vrsta koje su na ivici izumiranja, u samom Ekvadoru, je čak 83 odsto.
      U ranijim studijama "neka vrsta jednostavno nije uzeta u obzir, ako se za nju nije mogla dati procena", rekao je Jorgensen i dodao da saznanja o ugroženim vrstama nisu dovoljna da bi naučnici otišli na teren i aktivno se uključili u spasavanje biljaka na licu mjesta.
      "Posao je tim teži, što ugroženih vrsta ima daleko više nego što se očekivalo", dodao je on.
      Da bi se ugrožene vrste što bolje zaštitile neophodno je, pre svega, prepoznati koja je vrsta ugrožena, što je ujedno i glavni korak ka razvoju boljih planova za njihovu zaštitu. Na žalost, takvi projekti su isuviše skupi.
      Rešenje je, možda, u formiranju globalne baze podataka o ugroženim vrstama, otvorena za sve koji su na bilo koji način uključeni u istraživanje i zaštitu ugroženih biljaka. Na taj način se mnoga istraživanja ne bi ponavljala, a rezultati bi bili mnogo korisniji i svrsishodniji.
      Zasnivanje takve baze, prema procenama, trebalo bi da košta oko 12,1 miliona dolara godišnje, kažu istraživači.

Staniša Krsmanović








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

18. 10. 2022.
Vladan
- Koji su idealni uslovi za rast svekrvinog jezika?
22. 09. 2022.
Vladan
- Šta učiniti kada vam se pred važan događaj pojavi herpes na usni?
30. 06. 2022.
Vladan
- Da li imate isti ukus kao kraljica Elizabeta pri izboru kućnih ljubimaca?
07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 26
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 26




© 1999. - 2024.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-