Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9075
Najnovi član: kokobrajs

Najnoviji tekstovi:

slika Doktor Ranko Rajović: Evo šta se dešava sa detetom kada mu kupite mobilni telefon! (pedagogija)
slika "Tragovi duše" za jedno veliko - Hvala (promocija)
slika Koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike? (arhitektura)
slika Novogodišnji poklon za naše čitaoce (poklon)
slika Kad se uči najvažnije je koncentrisati se na zadati problem (takmičenja)
slika Kinezi napravili providan autoput (gradjevinarstvo)
slika Ovo su najčvršći materijali koji se koriste u građevinarstvu i industriji (građevinarstvo)
slika Ostavi CV! Lansiraj svoju karijeru! (Sajam zapošljavanja)
slika Laboratorijska oprema - tačni nazivi i vrste (hemija)
slika Efekti društvenih mreža: status – it´s complicated (tribine)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::hemija
24. septembar. 2018.

Laboratorijska oprema - tačni nazivi i vrste



      Da li ste se nekada zapitali zašto nam laboratorije izgledaju tako interesantno, a u isto vreme i mistično? Laboranti deluju kao neka posebna vrsta ljudi koja zna mnogo više od nas, jer ko još ume da stvori u sekundi neverovatne boje, oblike i mirise spajanjem samo nekoliko jedinjenja?
      Tajna je u hemijskim formulama, ali i opremi koja se koristi prilikom njihove primene. U nastavku teksta saznajte koji su osnovni instrumenti koje mora da poseduje laboratorija, i čemu zapravo oni služe.
     
      Osnovni pribor i pribor sa posebnom funkcijom
     
      Osnovni pribor svake hemijske laboratorije su epruvete. U pitanju su izdužene staklene tube sa zaobljenim dnom i otvorom na vrhu, koje služe za mešanje i zagrevanje supstanci. Upotreba epruveta podrazumeva i stalak na koji se odlažu, kao i drvenu štipaljku za lakše rukovanje.
      Tečnosti u epruveti se zagrevaju odozgo prema dole, uz lagano potresanje, a zagrevanje se može vršiti i na otvorenom plamenu. Čišćenje epruveta se vrši specijalno namenjenim četkicama.
      Laboratorijska čaša se takođe koristi pri mešanju i zagrevanju supstanci, a zbog linija na svojoj površini koje obeležavaju zapreminu kaže se da je ova čaša graduisana. Koriste se u radu sa većim volumenima tečnosti. Čaše se ne smeju zagrevati na otvorenom plamenu, već se to isključivo vrši preko metalne mrežice ili u vodenom i peščanom kupatilu.
      Sličnu namenu imaju i Erlenmajerove tikvice i baloni sa ravnim ili okruglim dnom. U praksi se erlenmajeri koriste češće od balona, jer se lakše održavaju i brže peru. Navedene posude spadaju u osnovno laboratorijsko posuđe, a sav sadržaj u njima se meša i prenosi isključivo staklenim štapićem ili levkom koji su obavezan deo opreme. Za odmeravanje zapremine tečnosti se koriste menzure.
      U posuđe sa posebnom funkcijom između ostalog spada hladnjak (kondenzator). On je deo aparature za destilaciju, izrađen od stakla u različitim veličinama i oblicima. Sastoji se iz dve cevi, unutrašnje kroz koju prolazi i hladi se para i spoljašnje kroz koju u suprotnom smeru struji voda za hlađenje. U ovu kategoriju spada i Hofmanov aparat za elektrolizu vode koji se sastoji od tri uspravna staklena cilindra koja su pri dnu spojena, kao i Abderhaldenov pištolj koji služi za sušenje tvari pri povišenoj temperaturi u vakuumu.
      Stvar na koju se obično ne obrati pažnja, jesu laboratorijske stolice. Pored svih epruveta i drugih posuda, niko se ne seti da obrati pažnju na stolicu koju laborant koristi, a ona predstavlja važan aspekt uređenja vrhunskih laboratorija. Kada su u pitanju laboratorijske stolice, cene određuju i njihovu funkcionalnost, mogućnost podešavanja u zavisnosti od visine stola ili specifičnosti same laboratorije u kojoj se radi, a udobnost za ugodan rad laboranta jeste presudna.
     
      Pomoćni instrumenti i pravila ponašanja u radu sa njima
     
      Posuđe za skladištenje obuhvata:
  • špric bocu,
  • bocu za destilovanu vodu,
  • reagens bocu,
  • bocu za prah…

      Sve ove posude služe za skladištenje i čuvanje tečnosti. Zbog materija osetljivih na svetlost, neke od ovih posuda se prave i sa tamnim staklom.
      U nezaobilaznu opremu spadaju i pipete, eksikatori i Petrijeve šolje. Pipete se koriste za precizno odmeravanje malih zapremina tečnosti, dok eksikatori služe za hlađenje zagrejanih supstanci. Petrijeve šolje se koriste za ćelijske kulture, a naziv su dobile po nemačkom bakteriologu Julijusu Rihardu Petriju koji ih je izumeo.
      S obzirom na to da su gotovo svi instrumenti izrađeni od stakla i osetljivi su na spoljne nadražaje, potrebno je pridržavati se određenih pravila u radu kako bi laborant bio siguran, a oprema optimalno iskorišćena.
      Odevanje u laboratoriji podrazumeva isključivo zaštitini mantil i zatvorenu obuću. Nisu dozvoljene sandale, papuče niti bilo koja druga obuća koja izlaže neki deo stopala, a mantil mora da zaštiti čitav gornji deo tela, do šaka.
      Kod opasnijih eksperimenata, laborant je dužan da nosi zaštitnu masku i zaštitne naočare, a kontaktna sočiva su potpuno zabranjena zbog uticaja koji pojedina hemijska jedinjenja mogu da ostvare na njih. Kosa pri radu mora biti skupljena, nakit odložen, a osnovno pravilo je da su sve hemikalije otrovne pa prema tome pažnja mora biti na visokom nivou.
      Ulazak u laboratoriju podrazumeva da je laborant upoznat sa načinom korišćenja instrumenata, jer i najmanja greška može skupo da ga košta. Na primer, pojedine instrumente u toku hemijskih reakcija je strogo zabranjeno dirati golom rukom.
     
      Zašto volimo laboratoriju profesora Baltazara?
     
      U moru animiranih filmova, Profesor Baltazar se izdvojio kao jedinstveni primer, jer se njegova radnja odvija upravo u laboratoriji. Glavni lik je neobičan hemičar koji iz epizode u epizodu eksperimentiše i stvara nove izume, olakšavajući tako život stanovnika malog Baltazar grada.
      Njegova laboratorija je prepuna raznih instrumenata, boja i supstanci koje iz epizode u epizodu na zanimljiv i maštovit način oslikavaju rad u ovakvom okruženju.
      Profesor Baltazar je ove godine proslavio 50. rođendan, i već pola veka predstavlja jedanu od omiljenih animiranih laboratorija kako deci tako i odraslima.

Mateja Panović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 9
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 9




© 1999. - 2018.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved