Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9068
Najnovi član: bojantonic

Najnoviji tekstovi:

slika Ostavi CV! Lansiraj svoju karijeru! (Sajam zapošljavanja)
slika Laboratorijska oprema - tačni nazivi i vrste (hemija)
slika Efekti društvenih mreža: status – it´s complicated (tribine)
slika Imena zanata kojima do sada niste znali značenje (etnologija)
slika Saradnja srpskih naučnika sa ruskim Rosatomom (energetika)
slika Miško Petrović izlaže u Nišu (umetnost)
slika Više od 100 stranih studenata ovog leta u Beogradu (kultura)
slika Zadaci za raspust (pedagogija)
slika Нада Петровић - РЕЧ У ЗБЕГУ (beletristika)
slika Nagrada za male srpske robotičare u Parizu (nagrade)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::hemija
24. septembar. 2018.

Laboratorijska oprema - tačni nazivi i vrste



      Da li ste se nekada zapitali zašto nam laboratorije izgledaju tako interesantno, a u isto vreme i mistično? Laboranti deluju kao neka posebna vrsta ljudi koja zna mnogo više od nas, jer ko još ume da stvori u sekundi neverovatne boje, oblike i mirise spajanjem samo nekoliko jedinjenja?
      Tajna je u hemijskim formulama, ali i opremi koja se koristi prilikom njihove primene. U nastavku teksta saznajte koji su osnovni instrumenti koje mora da poseduje laboratorija, i čemu zapravo oni služe.
     
      Osnovni pribor i pribor sa posebnom funkcijom
     
      Osnovni pribor svake hemijske laboratorije su epruvete. U pitanju su izdužene staklene tube sa zaobljenim dnom i otvorom na vrhu, koje služe za mešanje i zagrevanje supstanci. Upotreba epruveta podrazumeva i stalak na koji se odlažu, kao i drvenu štipaljku za lakše rukovanje.
      Tečnosti u epruveti se zagrevaju odozgo prema dole, uz lagano potresanje, a zagrevanje se može vršiti i na otvorenom plamenu. Čišćenje epruveta se vrši specijalno namenjenim četkicama.
      Laboratorijska čaša se takođe koristi pri mešanju i zagrevanju supstanci, a zbog linija na svojoj površini koje obeležavaju zapreminu kaže se da je ova čaša graduisana. Koriste se u radu sa većim volumenima tečnosti. Čaše se ne smeju zagrevati na otvorenom plamenu, već se to isključivo vrši preko metalne mrežice ili u vodenom i peščanom kupatilu.
      Sličnu namenu imaju i Erlenmajerove tikvice i baloni sa ravnim ili okruglim dnom. U praksi se erlenmajeri koriste češće od balona, jer se lakše održavaju i brže peru. Navedene posude spadaju u osnovno laboratorijsko posuđe, a sav sadržaj u njima se meša i prenosi isključivo staklenim štapićem ili levkom koji su obavezan deo opreme. Za odmeravanje zapremine tečnosti se koriste menzure.
      U posuđe sa posebnom funkcijom između ostalog spada hladnjak (kondenzator). On je deo aparature za destilaciju, izrađen od stakla u različitim veličinama i oblicima. Sastoji se iz dve cevi, unutrašnje kroz koju prolazi i hladi se para i spoljašnje kroz koju u suprotnom smeru struji voda za hlađenje. U ovu kategoriju spada i Hofmanov aparat za elektrolizu vode koji se sastoji od tri uspravna staklena cilindra koja su pri dnu spojena, kao i Abderhaldenov pištolj koji služi za sušenje tvari pri povišenoj temperaturi u vakuumu.
      Stvar na koju se obično ne obrati pažnja, jesu laboratorijske stolice. Pored svih epruveta i drugih posuda, niko se ne seti da obrati pažnju na stolicu koju laborant koristi, a ona predstavlja važan aspekt uređenja vrhunskih laboratorija. Kada su u pitanju laboratorijske stolice, cene određuju i njihovu funkcionalnost, mogućnost podešavanja u zavisnosti od visine stola ili specifičnosti same laboratorije u kojoj se radi, a udobnost za ugodan rad laboranta jeste presudna.
     
      Pomoćni instrumenti i pravila ponašanja u radu sa njima
     
      Posuđe za skladištenje obuhvata:
  • špric bocu,
  • bocu za destilovanu vodu,
  • reagens bocu,
  • bocu za prah…

      Sve ove posude služe za skladištenje i čuvanje tečnosti. Zbog materija osetljivih na svetlost, neke od ovih posuda se prave i sa tamnim staklom.
      U nezaobilaznu opremu spadaju i pipete, eksikatori i Petrijeve šolje. Pipete se koriste za precizno odmeravanje malih zapremina tečnosti, dok eksikatori služe za hlađenje zagrejanih supstanci. Petrijeve šolje se koriste za ćelijske kulture, a naziv su dobile po nemačkom bakteriologu Julijusu Rihardu Petriju koji ih je izumeo.
      S obzirom na to da su gotovo svi instrumenti izrađeni od stakla i osetljivi su na spoljne nadražaje, potrebno je pridržavati se određenih pravila u radu kako bi laborant bio siguran, a oprema optimalno iskorišćena.
      Odevanje u laboratoriji podrazumeva isključivo zaštitini mantil i zatvorenu obuću. Nisu dozvoljene sandale, papuče niti bilo koja druga obuća koja izlaže neki deo stopala, a mantil mora da zaštiti čitav gornji deo tela, do šaka.
      Kod opasnijih eksperimenata, laborant je dužan da nosi zaštitnu masku i zaštitne naočare, a kontaktna sočiva su potpuno zabranjena zbog uticaja koji pojedina hemijska jedinjenja mogu da ostvare na njih. Kosa pri radu mora biti skupljena, nakit odložen, a osnovno pravilo je da su sve hemikalije otrovne pa prema tome pažnja mora biti na visokom nivou.
      Ulazak u laboratoriju podrazumeva da je laborant upoznat sa načinom korišćenja instrumenata, jer i najmanja greška može skupo da ga košta. Na primer, pojedine instrumente u toku hemijskih reakcija je strogo zabranjeno dirati golom rukom.
     
      Zašto volimo laboratoriju profesora Baltazara?
     
      U moru animiranih filmova, Profesor Baltazar se izdvojio kao jedinstveni primer, jer se njegova radnja odvija upravo u laboratoriji. Glavni lik je neobičan hemičar koji iz epizode u epizodu eksperimentiše i stvara nove izume, olakšavajući tako život stanovnika malog Baltazar grada.
      Njegova laboratorija je prepuna raznih instrumenata, boja i supstanci koje iz epizode u epizodu na zanimljiv i maštovit način oslikavaju rad u ovakvom okruženju.
      Profesor Baltazar je ove godine proslavio 50. rođendan, i već pola veka predstavlja jedanu od omiljenih animiranih laboratorija kako deci tako i odraslima.

Mateja Panović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!



AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 8
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 8




© 1999. - 2018.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved