Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::svemir
arhiva

Gagarin - pionir kosmosa



      Prvi čovek koji je svojim očima video i uverio se da je Zemlja okrugla bio je ruski kosmonaut Jurij Gagarin.
      Sve je počelo 12. aprila 1961. godine, u 09.07 sati po moskovskom vremenu kada je sa kosmodroma Bajkonur, u tadašnjem SSSR, put svemira krenuo kosmički brod "Vastok". U metalnoj lopti, prvom svemirskom brodu sa ljudskom posadom, nalazio se pilot Jurij Gagarin.
      Posle 108 minuta leta, pošto je jednom obleteo Zemlju i prevalio 41.000 kilometar, spustio u blizini grada Saratov.
      Moćni Sovjetski savez šokirao je svet po drugi put za nepune četiri godine - prvi put lansiranjem prvog veštačkog zemljinog satelita "Sputnjik 1" 4. oktobra 1957. godine, a drugi put i slanjem čoveka u orbitu oko Zemlje.
      Posebno su bile šokirane SAD - najsnažnija zapadna sila i glavni suparnik SSSR koje su u trci u osvajanju svemira u oba slučaja bile iza prve zemlje socijalizma. Predsednik SSSR Nikita Hruščov ocenio je Gagarinov let kao dragoceni propagandni potez koji je dokazao nadmoć socijalizma nad kapitalizmom. Tvrdio je da Gagarin u kosmosu više vredi od desetine interkontinentalnih balističkih raketa s atomskim bojevim glavama.
      Gagarin je za svoj podvig nagradjen u skladu sa tadašnjim prilikama. Još u letu unapredjen je u čin majora, a zatim je sledila bela limuzina "volga" sa registarskim tablicama 00-01, pravo na 100 litara besplatnog goriva mesečno, četvorosobni stan i odlikovanje Zlatna zvezda.
      I supruga Valentina, laborantkinja, ni kriva ni dužna odlikovana je Medaljom za zasluge. Odlikovani su svi koji su na neki način učestvovali u realizaciji projekta uključujući i predsednika Hruščova, ministra odbrane Ustinova, Leonida Brežnjeva koji su dobili Zlatnu zvezdu heroja socijalističkog rada.
      Ipak cilj programa slanja čoveka u kosmos nije bio propagandne prirode i dokazivanja koji je sistem napredniji i jači već proučavanje uticaja leta i dugotrajnog boravka u kosmosu na čovekov organizam i prikupljanje saznanja o delovanju radijacije, mikrometeorita i kosmičkog zračenja na čoveka. Za dalji razvoj progama slanja čoveka u kosmos, ipak, najvažnija su bila stečena naučna saznanja da njegov organizam može da podnese lansiranje, kosmički let i povratak na Zemlju.
      Razvoj programa za upućivanje čoveka u kosmos nazvan "Vastok" počeo je u SSSR 1958. godine. Osnova program bio je sistem dvostepene rakete nosača razvijen 1957. godine koji je u svemir odneo prva tri sovjetska veštačka satelita.
      "Vastok" se sastojao od dva dela - aparata za povratak i odseka za opremu namenjen smeštaju sistema za let i povratak, radio uredjaja, raketa za kočenje itd. U aparatu za povratak loptastog oblika nalazila se kabina kosmonauta, sistem za obezbedjivanje životnih uslova, fotelja kosmonauta za katapultiranje, prateći uredjaji i instrumenti i padobran. Rezervni paket sadržao je rezervu hrane, čamac i radio uredjaj u slučaju da se kosmonaut spusti daleko od predvidjenog mesta.
      Razerve hrane, vode i sredstava za regeneraciju vazduha bile su dovoljne za desetodnevni boravak. Da kojim slučaje kočioni sistem, pri povratku, nije na vreme proradio brodu bi bilo potrebno 50 dana da pod uticajem gravitacije sleti. U aparat je ugradjeno oko 6.000 tranzistora, 240 elektronskih lampi, 56 elektromotora, oko 8.000 releja i prekidača, a povezani su sa ukupno 15 kilometra kablova. Prečnik lopte bio je 2,3 metra, a masa aparata za povratak 2,4 tone. Trostepena raketa nosač "Vastok" bila je visoka 38 metara, sa šest motora ukupnog potiska 5.884, 2 kilonjutna. Masa rakete na startu bila je oko 300 tona.
      Čovek koji je obeležio kosmičku eru nije želeo da bude samo živa legenda koja će kao medijska zvezda putovati po svetu već je nastavio da leti kao običan pilot mlaznoga aviona. Rutinski let na školskom dvosedu avionu Mig-15UTI 27. marta 1968. godine tragično se završio, kada se Gagarin sa instruktorom Vladimirom Serjoginom vinuo u vazduh. U 10.30 sati izgubljena je veza sa avionom, a u ostacima sraušenog vazduhoplova nadjena su dva beživotna tela.
      Uzrok pada aviona i smrt prvog kosmonauta bila je dugo obavijena velom tajne. Prema nekim izveštajima letelica je uletela u snežnu oluju dok se po drugoj verziji avion sudrio sa balonom-meteorološkom sondom. Sonda je probila staklo kabine i došlo je do dekompresije zbog čega su piloti izgubili svest i avion se srušio.
      Jurij je rodjen 1934. godine u selu Klušinio, zapadno od Moskve, na farmi gde je njegov otac radio kao stolar. Školovao se za zanatliju, ali ga je obližnja letačka škola skrenula na drugi put. Postao je vojni pilot, a zatim i jedan od 20 pilota koji su se spremali za kosmos. Kao najbolji imao je čast i da se prvi vine u kosmos.
      U čast prvog leta u svemir 12. april proglašen je za svetski dan vazduhoplovstva i kosmonautike, a tim povodom ustanovljena je i specijalna medalja sa Garinovim likom.
      Prvom letu čoveka u kosmos prethodilo je nekoliko letova brodova u kojima su psi bili jedina posada. "Sputnik-2" je 3. novembra 1957. godine poneo prvo živo biće u kosmos. Bila je to kuja Lajka.
      Prvi put je u praksi proučavan uticaj bestežinskog stanja na živi organizam. Registrovani su krvni pritisak, puls, disanje ...Zbog još nerešenog pitanja povratka na Zemlju, Lajka je po utrošku neophodnih materija za život - uginula. Posle 152 dana i 2.370 obilazaka oko Zemlje, "Sputnjik" je zašao u guste slojeve atmosfere i sagoreo.
      Prvi uspešan povratak kosmičkog broda sa živom posadom na Zemlju dogodio se 19/20. jula 1960. godine kada su u kabini bila dva psa Strelka i Belka i nekoliko kunića. Njihov let je trajao 90 minuta.
      Za njima su krenuli psi Pčolka i Muška decembra 1960. godine, ali se brod nije kretao predvidjenom putanjom i sagoreo je u atmosferi.
      Sledeći "kosmonauti" psi Černuška i Zvjezdočka, u društvu morskog praseta i nekoliko miševa, marta 1961. godine su uspešno otišli do svemira i srećno se vratili.
      Tokom svih tih letova prikupljeno je dovoljno podataka koji su pokazivali da je let čoveka i njegov boravak u kosmosu moguć. Tada je krenuo Gagarin, a za njim German Titov 6. avgusta 1961. godine, a zatim još više od 300 ljudi koji su videli Zemlju iz ptičje perspektive.
      Zvanično, kosmička era je, ipak, počela nekoliko godina ranije.
      Prvi veštački zemljin satelit "Sputnjik-1" lansiran je 4. oktobra 1957. godine sa istog mesta sa koga je poleteo i Gagarin.
      Satelit je bio loptastog oblika prečnika 58 santimetara i mase oko 83,6 kilograma. U telu od legura aluminijuma nosio je dva radiopredajnika, akumulatore, sistem za termoregulaciju. Kružio je oko Zemlje 93 dana obišavši je 1.400 puta pre nego što je 4. januara 1958. godine ušavaši u guste slojeve atmosfere sagoreo.
      Nedugo zatim, 31. januara sledeće godine Amerika je lansirala "Eksplorer-1". Satelit je bio cilindričnog oblika dužine 2 metra, prečnika 15 santimetara i mase 13 kilograma. Nosio je Gajgerov brojač kojim je utvrdjeno prisustvo radioaktivnih pojaseva oko Zemlje. Prestao je da se kreće tek 31. marta 1970. godine, posle više od 58.000 obilaska oko Zemlje.
      Američki "Gagarin" zvao se Alen Šepard, a vinuo se u nebesa samo mesec dana posle Gagarina. Medjutim, bio je kao topovsko djule ispaljen u vis, ali nije obleteo zemlju ...

Novica Andrić



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 21
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 21




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved