Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- Fizička hemija
- Kosmonautika
- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- ekologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- industrija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- programiranje
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- tehnologija
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- vreme
- zdravlje
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9112
Najnovi član: uros:dd

Najnoviji tekstovi:

slika Naučni piknik u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu (Festival nauke)
slika Такмичење из програмирања за ученике основних шола (programiranje)
slika Besplatne diskusije S2S iz informacione tehnologije (informatika)
slika Škola u veselim bojama, izvanredan projekat uređenja prostora u OŠ “Filip Kljajić Fića” (škole)
slika Letelica Indije sletela na Mesec (Kosmonautika)
slika Некада је градила Нови Београд, а сада у 101. Вера још трага за новим знањима (ličnosti)
slika Kako prevazići opsesivne misli? (psihologija)
slika Nova knjiga Radovana Lazarevića "Nož Marine R" (književnost)
slika Počeo Festival nauke u sklopu Sajma nauke i tehnike (Festival nauke)
slika Da Festivan nauke bude - BESPLATAN za djake! (Festival nauke)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja








Pretraži magazin po:
priroda:::arhitektura
30. novembar. 2018.

Koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike?



     
      Arhitektura predstavlja nauku i umetnost projektovanja i oblikovanja zgrada, enterijera i eksterijera. Tako je danas, ali nije uvek bilo tako. Brojne građevine kao nasleđe jedne nacije krase gradove i čine kulturu jedne države i društva.
      Iako tehnologija napreduje s godinama, arhitektura ne gubi na značaju i vekovima stare građevine dobijaju na značaju sve više i više. Neke postaju zakonom zaštićena baština, a neke narod sam štiti i čuva svojom brigom da se nikad ne zaboravi.
      Ljudi danas obilaze svet ne bi li videli najpoznatije građevine koje su napravljene pre mnogo vekova, a i dalje opstaju. Svetski poznate građevine o kojima se brine na državnom nivou se uglavnom nalaze u velikim metropolama, ali i boravak u Beogradu pruža mogućnost turistima da se upoznaju sa arhitekturom našeg društva.
     
      Antika kao kolevka savremene arhitekture
     
      Kada govorimo o antici, mi zapravo govorimo o periodu koji obuhvata preko 15 vekova. Od 1000-te godine pre nove ere do pada Zapadnog rimskog carstva 476-te godine nove ere, mnogo se napredovalo u svim oblastima života.
      Razlika između arhitekture i građevinarstva je često bila predmet kontroverzi. U antici se na arhitekturu gledalo kao na zanat, tek nešto kasnije se smatralo da je arhitektura umetnost, a građevina inženjerstvo. Danas su ljudi nešto drugačijeg mišljenja, iako postoje oni koji na arhitekturu gledaju kao na posebnu granu umetnosti, a ne puko građenje i projektovanje. U doba antike, vekovima, arhitektura je bila kolevka jedne civilizacije. Gradilo se iz različitih razloga, svaka građevina pričala je priču za sebe i bila je oličenje tog vremena. Danas se gradi iz sličnih, ne i istih razloga, ali arhitektura i dalje predstavlja koren jednog društva i države.
     
      Značaj arhitekture antičke Grčke
     
      Značaj antike za razvoj svetske istorije je neprocenljiv. U antici leže koreni razvoja zapadnog sveta. Mnogi narodi i države su poznati upravo zbog svoje arhitekture. Arhitektura antičke Grčke je izrasla iz starijih kultura i razvijale se vekovima. Rasla je ka savršenstvu i izrasla u stvarnu umetnost koja je uticala na razvoj umetnosti.
      Većina građevina tog doba bila je napravljena od drveta, gline ili blata i ništa se nije sačuvalo. Arhitekta se smatrao običnim zanatlijom, a o arhitekturi se nije mislilo kao o umetnosti.
      Tvorac svetski poznatog Partenona iz Atine bio je zapostavljen, iako bismo ga mi danas slavili. Jer ko je bio u Atini a da se nije popeo na Akropolj i divio se građevini klasičnog stila koja očarava i dočarava peti vek pre nove ere, kada je izgrađena.
     
      Nekada i sada
     
      Neminovno je da je sve što danas postoji nastalo na plećima istorije, u ovom slučaju antike. Sve građevine današnjice projektovane su po ugledu na antiku i ono što je bilo i gradilo se ranije, ali sa premisama savremenog, modernog i urbanog.
      Grčki stilovi gradnje (dorski, jonski, korintski) ostali su osnovna polazišta i težnja svakog arhitekte, sa dodatkom klasičnog i modernog stila.
      Iako se danas gradi sa drugačijim ciljevima i iz različitih razloga, kroz istoriju sačuvane građevine i dalje igraju glavnu ulogu današnje arhitekture.
      Brojne novine koje je donela industrijska revolucija, a koje su prisutne u 21-om veku utiču i na arhitekturu.
      Svetla, staklo, oštre crte, drugačiji materijal, neboderi, naseljeni gradovi nose sa sobom neku drugačiju draž, ali i dalje ne bežeći od svojih osnova.
      Brojni Univerziteti koji se osnivaju za sobom ostavljaju mnoštvo umetnika koji na genijalan način osmišljavaju i grade ostavljajući za sobom trag u istoriji jednog društva, dok se arhitektura danas smatra još jednom vrstom umetnosti.
      Na pitanje koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike odgovor je jednostavan - mnogo se promenilo. Napredovalo se mnogo u svakoj oblasti života, napreduje se iz dana u dan. Ali ono što je valjalo nekada i što valja i dalje ne treba menjati, već samo nadograditi i uveličati novinama koje donose godine.
     

Mateja Panović








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

18. 10. 2022.
Vladan
- Koji su idealni uslovi za rast svekrvinog jezika?
22. 09. 2022.
Vladan
- Šta učiniti kada vam se pred važan događaj pojavi herpes na usni?
30. 06. 2022.
Vladan
- Da li imate isti ukus kao kraljica Elizabeta pri izboru kućnih ljubimaca?
07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 27
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 27




© 1999. - 2024.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-