Čovek je deo prirode i svaki put kada je u kontaktu sa njom oseća se prijatno i opušteno. Život urbanog čoveka je težak i opterećujući daleko od zelenila, plavetnila, pun stresnih situacija, sa lošom ishranom i stalnom jurnjavom. Kvalitet, ili bolje reći nedostatak kvaliteta života ispoljava se pojavom mnogobrojnih modernih bolesti.
Kako postići sklad?
Pogađate, u pitanju je lekovito bilje. Uvođenjem lekovitog bilja u Vaš život poboljšaće se Vaše zdravstveno stanje, ako to želite pronaćićete čitave grupe biljaka koje združeno aktivno deluju na savladavanje obolenja nekih vitalih organa, problema u metabolizmu, varenju, estetskim problemima, nekim kožnim oboljenjima, preteranoj težini ili nedovoljnoj snazi, odvikavanju od alkohola, pušenja i ostalih štetnih navika...
Mi živimo u zemlji bogatoj biljnom florom, naročito lekovitom. Takođe smo poznati i po narodnoj medicini i narodnom iskustvu baziranom na upotrebi lekovitog bilja koji je vekovima neizmenjen sve do danas.
Biljni svet broji preko 500.000 vrsta, a u flori Istočne Evrope zastupljeno je oko 6500 vrsta. Međutim, broj biljaka koje se upotrebljavaju u farmaceutskoj industriji za pravljenje lekova, i u kozmetičkoj industriji za pravljenje kozmetičkih preparata, mnogo je manji.
Sakupljenje bilja
Biljke treba sakupljati daleko od ljudskih naselja i industrijskih pogona, što ima dvostruku korist: čisto neotrovano bilje, i lep izlet u prirodu. Posebno treba napomenuti, da biljke ne smemo sakupljati u parkovima i drugim javnim mestima, pa i na regionima koji su proglašeni za nacionalne parkove.
Uvek prilikom sakupljanja treba ostaviti nekoliko biljaka za dalje razmnožavanje.
Koje biljke sakupljamo?
Osnovno je pravilo da skupljamo samo one biljke koje dobro poznajemo. Zbog toga se naročito početnicima preporučuje da u prve susrete sa biljkama idu sa ljudima koji imaju dosta iskustva u tom poslu.
Čuvanje biljaka
Sakupljeno bilje ne može se čuvati dugo vremena. Tokom godine suva biljka izgubi svoju vrednost i kvalitet pa ne treba praviti velike zalihe. To pogotovo treba poštovati kada beremo biljke za izradu nekih kozmetičkih sredstava.
Hajdučka trava - achilea millefolium
Pored apsolutne čistoće treba se pridržavati još nekih pravila o čuvanju droga, kako se u farmaciji stručno naziva osušeni biljni materijal :
" drogu treba temeljno očistiti i staviti u čiste kese ili kutije " na svaku kesu odnosno kutiju obavezno napišemo naziv biljke i deo biljke, kao i tačan datum branja biljke " drogu uvek čuvamo na mestu gde je koliko-toliko stalna temperatura koja nikad ne sme da se popne iznad 25 stepeni, ni da padne ispod 10 stepeni " drogi nikad ne dodajemo nove ubrane i osušene biljke: novu drogu stavljamo u nove kese ili kutije sa tačnom oznakom kada smo je ubrali.
Priprema lekovitog bilja
Načini koji se primenjuju da bi od biljke "izvukli" najbolje, mogu se podeliti u dve grupe:
1. Oni kojima se dobijaju preparati za unutrašnju upotrebu;
2. Metode kojima se dobijaju preparati za spoljnu primenu.
Bosiljak - ocimum basilicum
Naravno, najveća korist od lekovitih biljaka je kada se unose u organizam, a načini pripreme lekovitih biljaka za unutrašnju upotrebu mogu se svrstati u tri grupe:
- priprema sa vodom; - spravljanje sa alkoholom; - upotreba u svežem ili suvom stanju.
Priprema sa vodom
1. Infuzija
Ovo je jedan od najčešćih i najjednostavnijih načina pripreme, pri čemu se suvi ili sveži delovi biljke polivaju vodom (kao spremanje čaja). Ako se upotrebljavaju sveže biljke, onda se količina povećava u odnosu 1:3, što znači da se umesto jedne kašike suve biljke, kao zamena uzimaju tri kašike sveže biljke.
Ovaj način pripreme je pogodan kada se koriste mekši delovi biljke (listovi, cvetovi, zelene grancice). Tvrđe delove (seme, koren, drvenaste grane) treba najpre isitniti, jer se na taj način korisne materije lakše oslobađaju u vodi.
Hladna infuzija se koristi u slučaju da biljke sadrže lako isparljive sastojke, ili sastojke koji se razlažu na visokoj temperaturi. Postupak je isti kao u predhodnom slučaju, samo se koristi hladna voda i infuzija treba duže da odstoji pre upotrebe (6-12 sati).
2. Uvarak (ukuvani sok)
Ako se koriste čvršći delovi biljke, kao što su koren, rizom, kora, seme, onda je potrebno više toplote da bi se korisni sastojci oslobodili. Zbog toga se oni kuvaju u vodi, odnosno smeša se zagreje do ključanja i ostavi da vri 10-15 minuta, zavisno od vrste biljke. Procedi se dok je još toplo.
Priprema lekovitog bilja sa alkoholom
Alkohol je bolji rastvarač od vode, a u isto vreme se ponaša kao konzervans. Preparati dobijeni uz pomoć alkohola nazivaju se tinkture. Za pripremu tinkture treba koristiti akohol razblažen u vodi. Najjednostavnije je uzeti alkoholno piće koje u sebi ima najmanje 30% alkohola, vodka na primer.
Priprema alkoholne tinkture
Staviti 120 gr usitnjene biljke u posudu koja može dobro da se zatvori. Ako se koristi sveže bilje, količinu treba udvostručiti. Sipati 500 ml vodke i dobro zatvoriti posudu. Posudu držati na toplom mestu dve nedelje. U tom periodu, posudu treba mućkati dva puta dnevno. Procediti tečnost kroz gazu ili plastičnu cediljku. Tinkturu sipati u tamnu bocu i dobro zatvoriti.
Tinkture su mnogo jače, tj. sadrže veću koncentraciju korisnih sastojaka od infuzije i uvarka, pa se uzimaju u manjim količinama (od 1-4 ml, tri puta dnevno). Tinkture mogu da se uzimaju koncentrovane ili pomešane sa vodom.
Drugi način dobijanja alkoholne infuzije je uz pomoc vina kao rastvarača. Pošto vino sadrži manji procenat alkohola, ovako dobijena tinktura ima kraći rok trajanja. Međutim, ukus može biti veoma prijatan. Osim toga, vinska tinktura je korisna za ublažavanje stomačnih tegoba i poboljšava opšte stanje organizma. Upotreba vina na ovaj način ima dugu istoriju, štaviše većina aperitiva i likera su u početku spravljani za lečenje.
Recept: Vinski tonik
500 ml vina, grančica pelina, grančica ruzmarina, isitnjen mali muskatni oraščić, 2,5 cm isitnjenog đumbira, 2,5 cm isitnjenog cimeta, 50 gr grožđica.
Staviti pripremljene sastojke u vino. Bocu dobro zatvoriti (najbolje plutanim zatvaračem). Ostaviti bocu na tamnom i hladnom mestu jednu do dve nedelje. Napitak procediti i pomešati sa bocom čistog vina (ista vrsta kao ona upotrebljena za dobijanje tonika). Popiti manju količinu, kada je potrebno. Ovaj tonik pomaže kod stomačnih tegoba, daje energiju i podiže tonus, čak i kada se ne popije "časica više".
Kamilica - matricaria chamomilla
Sirup
Često se dešava da infuzije, uvarci, pa čak i tinkture nemaju prijatan ukus. Da bi se aroma popravila moze se napraviti sirup:
Sipati 500 ml ključale vode na 1 kg šećera i to zagrevati dok se šećer ne rastopi. Kad voda počne da vri, skloniti sa šporeta. Ovaj jednostavni sirup najbolje je koristiti u kombinaciji sa tinkturom, u odnosu tri dela sirupa i jedan deo tinkture.
Da bi se maskirao jak miris, karakterističan za neke biljke, koristi se sirup koji se dobija mešanjem meda i sirćeta. Pri tome obavezno treba koristiti jabukovo sirće.
Recept: sirup od belog luka
Staviti 250 ml jabukovog sirćeta u posudu. Dodati 7,5 gr semena kima i 7,5 gr semena anisa i nakon toga promućkati. U to dodati 45 gr svežeg, iseckanog belog luka. Propasirati sastojke i dodati 300 gr meda. Kuvati dok ne dobije gustinu sirupa. Piti jednu do dve kašičice dnevno.