Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- tehnologija
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9076
Najnovi član: gasto

Najnoviji tekstovi:

slika Jeste lepo i udobno, ali - kratko traje (da bi se kupilo novo) (tehnologija)
slika 10 дужности српских ђака из 1910. године: Деца су се васпитавала да, пре свега, буду добри људи (vaspitanje)
slika SIĆEVO: Izložba sopstvene istorije (umetnost)
slika ТРАВКЕ У ТРАВИ (promocija)
slika INTEGRACIJA MUZIČKIH AKTIVNOSTI U RAZREDNOJ NASTAVI (muzičke aktivnosti)
slika Дејан Трајковић DEX излаже у Нишу (umetnost)
slika Veštačka inteligencija bi vladala bolje od političara? (veštačka inteligencija)
slika 10 saveta za bolje učenje, pamćenje i usvajanje jezika (psihologija)
slika NIKOTINSKA ZAVISNOST (psihologija)
slika Пројекат „Дете и традиција“ (etnologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::
arhiva

VULKANI - POTENCIJALNE UBICE SVETA


      U unutrašnjem omotaču Zemlje nalaze se ogromne količine ugljenika koji bi mogao da bude oslobodjen u atmosferu prilikom erupcija vulkana i uništiti dobar deo života na planeti, tvrdi grupa nemačkih naučnika iz grada Tibingena.
      Unutrašnji omotač se sastoji od vrućih i želatinastih stena i nalazi se izpod zemljine kore na dubini izmedju 10 km i 2.900 km. U njemu se nalazi džinovska količina ugljenika u poredjenju sa onom u Zemljinoj atmosferi, u zemlji i okeanima.
      Ako bi se desilo da se taj ugljenik oslobodi u atmosferu, u obliku ugljendioksida, nastao bi veoma jak efekat staklene bašte zbog koga bi došlo do velikog otopljenja na zemlji.
      Pošto je nemoguće uzimati uzorke iz tog zemljinog sloja na osnovu kojih bi mogla da se izračuna verovatnoća takve prirodne katastrofe, nemački naučnici pod vodjstvom Hansa Keplera su u laboratoriji stvorili iste uslove koji vladaju u unutrašnjem omotaču - pritisak od 3,5 gigapaskala i temperaturu od oko 1.200 Cejzijusovih stepeni. Zatim su od magnezijum oksida i silicijum dioksida dobili hrizolit koji je, pored ugljenikovih jedinjenja, dominantan u stenama na toj dubini. Kada je ugljenik bio izložen dejstvu vode i hrizolita, samo neznatna količina se rastvorila u steni.
      Na osnovu toga su zaključili da se ugljenik, ako ne može da se veže za hrizolit, može vezati jedino za karbonate. Hrizolit je otporan na visoke temperature koje vladaju u zemljinoj unutrašnjosti i ne topi se, ali je karbonatima je tačka topljenja mnogo niža, pa bi, u slučaju vulkanske erupcije, moglo da dodje do njihovog cepanja i oslobadjanja do zemljine površine. Medjutim, čim bi stigli na dubinu izmedju 40 i 60 km, oni bi se razgradili i tako bi se oslobodio ugljendioksid koji bi dospeo u zemljinu atmosferu kroz pukotine zemljine kore.
      Takve pojave, u kojima dolazi do nagle promene koncentracije ugljendioksida u atmosferi, već su se dešavale u davnim periodima razvoja Zemlje, a svaka je bila praćena masovnim uništavanjem vrsta.
      Tako je na kraju perma, pre oko 245 miliona godina, 96 odsto vrsta koje su naseljavale tadašnji okean i više od tri četvrtine vrsta kopnenih kičmenjaka - nestalo. U nešto skorijoj zemljinoj istoriji, na kraju triasa, pre oko 208 miliona godina, iznenada je sa lica zemlje nestala polovina vrsta.

ZNANjE








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
administracija10

Najnoviji blogovi:

22. 04. 2019.
- PRAVILA PONAŠANJA U BIBLIOTECI- KONKURS
16. 04. 2019.
- NAJBOLJI NASTAVNICI BIVŠE JUGOSLAVIJE
07. 04. 2019.
- Традиционални начин бојења ускршњих јаја
31. 03. 2019.
- AZIJA NIJE DALEKO
28. 03. 2019.
- Дан броја ПИ
23. 03. 2019.
- Сизифова борба за правопис
23. 03. 2019.
- Kako su deca pisala slova kada je škola bila stara, a ne nova
22. 03. 2019.
- Nokia telefoni pod istragom zbog slanja podataka Kini
22. 03. 2019.
- Rusija i SAD planiraju zajedničku misiju na Veneri
08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu:
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 48




© 1999. - 2019.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-