Idealan voćnjak predstavlja skup gusto rasadjenih niskih voćaka sa skromnom zelenom masom i slabom razgranatošću, ali sa obiljem krupnih i sočnih plodova. Savremeno voćarstvo upravo tome teži.
Osnovni problem u tome predstavlja pitanje kako postići ravnotežu između rasta biljke i rodnosti i kako raspoloživu energiju u što većoj meri usmeriti na razvoj ploda.
Rešenjem tog pitanja postižu se veći prinosi po jedinici površine, lakše se obavljaju berba, rezidba i zaštita od bolesti i štetočina, što sve ukupno dovodi do bržeg vraćanja sredstava uloženih u podizanje zasada.
Regulisanje vegetativnog rasta, pored izbora podloge za kalemljenje i rezidbu, može da se obavi i pomoću sintetičkih inhibitora rasta, odnosno - retardanata. Primena tih materija obezbeđuje brzo smanjenje bujnosti uz mali utrošak ljudskog rada.
Najviše izučavani i primenjivani retardanati u voćarstvu su daminozid i paklobutrazol.
Jednokratno prolećno tretiranje daminozidom može da obezbedi uspešnu kontrolu vegetativnog rasta, kao i povećanje prinosa u narednoj godini.
Za razliku od njega, paklobutrazol obezbeđuje efikasno inhibiranje rasta samo posle više tretmana. U praksi se preporučuje 3 - 5 prskanja sa koncentracijama 200-500 mg/kg, zavisno od bujnosti sorte. Pri tome ne treba obavljati tretiranje u periodu do tri nedelje posle punog cvetanja, jer ono može prouzrokovati proređivanje plodova i smanjenje prinosa.
Proučavani retardanti mogu naći primenu kod mladih stabala, u drugoj i trećoj godini posle sadnje, posebno kod sorti koje rastu suviše bujno i slabije diferenciraju cvetne pupoljke, zbog čega daju niže prinose.