 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
arhiva Primena retardanata u voćarstvu 
Idealan voćnjak predstavlja skup gusto rasadjenih niskih voćaka sa skromnom zelenom masom i slabom razgranatošću, ali sa obiljem krupnih i sočnih plodova. Savremeno voćarstvo upravo tome teži. Osnovni problem u tome predstavlja pitanje kako postići ravnotežu između rasta biljke i rodnosti i kako raspoloživu energiju u što većoj meri usmeriti na razvoj ploda. Rešenjem tog pitanja postižu se veći prinosi po jedinici površine, lakše se obavljaju berba, rezidba i zaštita od bolesti i štetočina, što sve ukupno dovodi do bržeg vraćanja sredstava uloženih u podizanje zasada. Regulisanje vegetativnog rasta, pored izbora podloge za kalemljenje i rezidbu, može da se obavi i pomoću sintetičkih inhibitora rasta, odnosno - retardanata. Primena tih materija obezbeđuje brzo smanjenje bujnosti uz mali utrošak ljudskog rada. Najviše izučavani i primenjivani retardanati u voćarstvu su daminozid i paklobutrazol. Jednokratno prolećno tretiranje daminozidom može da obezbedi uspešnu kontrolu vegetativnog rasta, kao i povećanje prinosa u narednoj godini. Za razliku od njega, paklobutrazol obezbeđuje efikasno inhibiranje rasta samo posle više tretmana. U praksi se preporučuje 3 - 5 prskanja sa koncentracijama 200-500 mg/kg, zavisno od bujnosti sorte. Pri tome ne treba obavljati tretiranje u periodu do tri nedelje posle punog cvetanja, jer ono može prouzrokovati proređivanje plodova i smanjenje prinosa. Proučavani retardanti mogu naći primenu kod mladih stabala, u drugoj i trećoj godini posle sadnje, posebno kod sorti koje rastu suviše bujno i slabije diferenciraju cvetne pupoljke, zbog čega daju niže prinose. Stela Strsoglavec  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 48
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 48