Ime: Å ifra:    Novi član?    Zaboravljena Å”ifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- maŔinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- Ŕumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i reŔenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoÅ” za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proÅ”irena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i ĆØitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::ishrana
arhiva

Vegetarijanstvo – ZA i PROTIV


Sve viÅ”e ljudi Å”irom sveta odlučuje se na vegetarijanstvo, ishrani koja se zasniva na namirnicama biljnog porekla (poput žitarica, voća, povrća, mahunarki, koÅ”tunjavih plodova i semenki). Vegetarijanstvo viÅ”e nije alternativa s obzirom na to da ono predstavlja stil života za sve veći broj ljudi. Prema nutricionističkim podelama postoji nekoliko različitih oblika vegetarijanske ishrane:
     · Vegani, ili potpuni vegetarijanci jedu isključivo biljnu hranu, a ne unose meso, mleko, jaja niti bilo kakvu hranu životinjskog porekla
     · Laktovegetarijanci konzumiraju mleko i mlečne proizvode, poput sira i jogurta
     · Lakto-ovo vegetarijanci uz mleko i mlečne proizvode konzumiraju i jaja
     · Semi-vegetarijanci ponekad uključuju ribu i/ili piletinu u svoj jelovnik, ali ne jedu crveno meso
     Ljudi se odlučuju za vegetarijansku hranu iz različitih razloga. Često se odlučuju na takav stil života iz religijskih ili kulturoloÅ”kih razloga, u svrhu zaÅ”tite zdravlja, ili zbog zabrinutosti za glad u svetu. Zanimljiv je podatak da je za pola kilograma govedjeg mesa potrebno 7,3 kilograma žitarica. Kada bi se čovečanstvo držalo vegetarijanske ishrane na svetu bi bilo dostupno viÅ”e hrane. Kao razlozi izbora ovakve ishrane navodi se i težnja za zaÅ”titom okoline životinja, pa i ekonomski razlozi (cena mesa). Ponekad se osoba opredeli za ovakav način ishrane iz nekih ličnih razloga.

     
      Da li je vegetarijanska ishrana zdrava?
     
     Blagotvorna delovanja vegetarijanske ishrane dokazana su u velikom broju naučnih studija. Ovakva ishrana je zdravstveno prihvatljiva i može osigurati sve potrebne nutricijente, ali samo ako je pravilno planirana. Gledajući vegetarijance kao grupaciju može se zaključiti da redje oboljevaju od koronarnih bolesti , hipertenzije, karcinoma, gojaznosti i dijabetisa tipa II. Zbog smanjenog učeŔća namirnica životinjskog porekla, vegetarijanska ishrana je siromaÅ”na zasićenim masnoćama, holesterolom i animalnim proteinima. PoviÅ”eno unoÅ”enje žitarica, mahunarki, povrća, voća znači i poviÅ”en unos prehrambenih vlakana, vitamina, minerala i fitohemikalija. Nije poznato da li smanjenu učestalost hroničnih bolesti prouzrokuje količina i vrsta masti u ishrani, izvor proteina ili poviÅ”eni nivo vlakana, mikronutrocijenata i fitokemikalija. Čini se da svi ovi činioci doprinose blagotvornom delovanju vegetarijanske ishrane.
     Uprkos brojnim zdravstvenim i ekonomskim prednostima ovakve ishrane, stalno je prisutna zabrinutost vezana uz bilo koji oblik vegetarijanstva. Pitanje koje se često postavlja jeste da li ovakav način ishrane osigurava dovoljne količine nutricijenata?

     
      Nutricijenti na koje valja obratiti pažnju
     
     Osobe koje su iz ishrane izbacile sve životinjske proizvode mogu zbog toga da imaju poteÅ”koća kod zadovoljavanja svojih dnevnih potreba za proteinima, cinkom i gvoždjem. Meso i mesni proizvodi "praktičan" su izvor ovih nutricijenata, a ishrana koja isključuje ove namirnice zahteva malo viÅ”e planiranja. UopÅ”teno, Å”to je ishrana restriktivnija, verovatnoća deficita nekih nutricijenata je veća. Zato je ovde pravilno planiranje od naročite važnosti, pogotovo kod veganske ishrane.
     Nedostatak proteina kod vegetarijanaca redji je nego nedostatak nekih vitamina i minerala. Dobar izvor proteina je soja koja osigurava velike količine visoko kvalitetnih proteina. U prodavnicama zdrave hrane može se nabaviti tofa, sojino mleko, sojini orasi, vegetarijanski hamburgeri i salama. GraÅ”ak, sočivo, semenke i odredjeno povrće takodje osiguravaju značajan izvor proteina.
     Anemija prouzrokovana deficitom gvoždja može da bude jednako česta i kod vegetarijanaca i ne-vegetarijanaca. Ipak, poznato je da se gvoždje iz biljnih izvora ne apsorbuje toliko dobro kao gvoždje iz mesa. Važno je unositi dovoljno mahunarki i zelenog lisnatog povrća i kada god je to moguće treba unositi pića i hranu bogatu vitaminom C (koji poboljÅ”ava apsorpciju gvoždja).
     Ishrana koja se bazira na velikim količinama povrća može smanjiti apsorpciju nekih nutrecijenata, izmedju ostalih i kalcijuma. Vegani, koji ne unose mleko i mlečne proizvode mogu se snabdeti kalcijumom putem zelenog lisnatog povrća (poput brokule, spanaća, blitve) i suÅ”enog voća. Budući da zeleno lisnato povrće sadrži i neka jedinjenja koja ometaju apsorpciju kalcijuma, možda je bolje osigurati se i drugim namirnicama poput obogaćenog sojinog mleka i tofua, kao i adekvatnim dodatkom ishrani.
     Iako retko, loÅ”e planirana vegetarijanska ishrana može da kao rezultat da deficit vitamina B12, s obzirom da se B12 nalazi samo u proizvodima životinjskog porekla. Takodje, novorodjenčad čije majke duže vreme nisu hranom (ili suplementima) unosile vitamin B12, imju niže nivoe ovog vitamna u krvi i manje ga dobijaju mlekom. Vegani stoga moraju nadoknaditi ovaj nedostatak uzimanjem vitamina B12 putem dodatka ishrani.
     Vitamin D vegetaranci uzimaju putem obogaćenog mleka i putem jaja, a značajna količina vitamina D stvara se u koži tekom izlaganja sunčevim zracima.

     
      Kombinovanje proteinske hrane
     
     Kombinovanje proteinske hrane od neizmerne je važnosti za postizanje adekvatnog unosa proteina u ishrani vegetarijanaca. Naime, radi se o kombinovanju biljne hrane koja sadrži različite količine esencijalnih aminokiselina. Unos esencijalnih aminokiselina je vrlo važan jer ih naÅ” organizam ne može sam sintetizovati, a aminokiseline su gradivni elementi proteina. Naprimer, leguminoze sadrže vrlo malo aminokiselina koje sadrže sumpor, ali su zato bogate aminokiselinom lizinom. Žitarice su potpuno suprotnog aminokiselinskog sastava, one su bogate lizinom, a siromaÅ”ne metioninom i cisteinom (koje sadrže sumpor). Kada se leguminoze i žitarice unose zajedno postiže se sklad aminokiselinskog sastava.
     Neki tipični primeri namirnica koji su tradicionalni kulturoloÅ”ki prehrambeni uzorci, a sadrže komplementarne proteine su:
     · Pasulj i tortilje (u Centralnoj Americi)
     · GraÅ”ak i pirinač (u Južnoj Americi)
     · Pirinač i tofu (u Kini i Japanu)
     · Pirinač i sočivo ( u Indiji)
     · Maslac od kikirikija i hleb (u SAD-u)
     Iako nije potrebno paziti na komplementarnost proteina u svakom obroku, ukupan dnevni unos proteina mora zadovoljiti sve potrebne količine esencijalnih aminokiselina.

Olgica Krsmanović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greÅ”ke u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- UspeÅ”no zavrÅ”en 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
SiniÅ”a Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




VaÅ” ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 23
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 23




Ā© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved