Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- tehnologija
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9082
Najnovi član: kosana

Najnoviji tekstovi:

slika Bezbednost dece na internetu (bezbednost)
slika „Već sam ga video sa NOBELOVOM nagradom“: Direktor Matematičke gimnazije ne može da prežali najboljeg đaka ()
slika Kuda i kako ide naše znanje? (Tehnološki kriminal)
slika Дан здраве хране и хлеба (obrazovanje)
slika Нова рима и еуфонија у 69 сонета (književnost)
slika Nisi na internetu, ne postojiš? (FON)
slika KOMPANIJA EKO SERBIA DODELILA STIPENDIJE ZA PET NAJBOLJIH STUDENATA (stipendije)
slika Два света муком спојена (umetnost)
slika Структурализам и историографија (istorija)
slika Naučnici predstavili očaravajući snimak interne komunikacije biljaka (VIDEO) (biohemija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::
arhiva

Vegetarijanstvo ZA i PROTIV


Sve više ljudi širom sveta odlučuje se na vegetarijanstvo, ishrani koja se zasniva na namirnicama biljnog porekla (poput žitarica, voća, povrća, mahunarki, koštunjavih plodova i semenki). Vegetarijanstvo više nije alternativa s obzirom na to da ono predstavlja stil života za sve veći broj ljudi. Prema nutricionističkim podelama postoji nekoliko različitih oblika vegetarijanske ishrane:
Vegani, ili potpuni vegetarijanci jedu isključivo biljnu hranu, a ne unose meso, mleko, jaja niti bilo kakvu hranu životinjskog porekla
Laktovegetarijanci konzumiraju mleko i mlečne proizvode, poput sira i jogurta
Lakto-ovo vegetarijanci uz mleko i mlečne proizvode konzumiraju i jaja
Semi-vegetarijanci ponekad uključuju ribu i/ili piletinu u svoj jelovnik, ali ne jedu crveno meso
Ljudi se odlučuju za vegetarijansku hranu iz različitih razloga. Često se odlučuju na takav stil života iz religijskih ili kulturoloških razloga, u svrhu zaštite zdravlja, ili zbog zabrinutosti za glad u svetu. Zanimljiv je podatak da je za pola kilograma govedjeg mesa potrebno 7,3 kilograma žitarica. Kada bi se čovečanstvo držalo vegetarijanske ishrane na svetu bi bilo dostupno više hrane. Kao razlozi izbora ovakve ishrane navodi se i težnja za zaštitom okoline životinja, pa i ekonomski razlozi (cena mesa). Ponekad se osoba opredeli za ovakav način ishrane iz nekih ličnih razloga.


Da li je vegetarijanska ishrana zdrava?

Blagotvorna delovanja vegetarijanske ishrane dokazana su u velikom broju naučnih studija. Ovakva ishrana je zdravstveno prihvatljiva i može osigurati sve potrebne nutricijente, ali samo ako je pravilno planirana. Gledajući vegetarijance kao grupaciju može se zaključiti da redje oboljevaju od koronarnih bolesti , hipertenzije, karcinoma, gojaznosti i dijabetisa tipa II. Zbog smanjenog učešća namirnica životinjskog porekla, vegetarijanska ishrana je siromašna zasićenim masnoćama, holesterolom i animalnim proteinima. Povišeno unošenje žitarica, mahunarki, povrća, voća znači i povišen unos prehrambenih vlakana, vitamina, minerala i fitohemikalija. Nije poznato da li smanjenu učestalost hroničnih bolesti prouzrokuje količina i vrsta masti u ishrani, izvor proteina ili povišeni nivo vlakana, mikronutrocijenata i fitokemikalija. Čini se da svi ovi činioci doprinose blagotvornom delovanju vegetarijanske ishrane.
Uprkos brojnim zdravstvenim i ekonomskim prednostima ovakve ishrane, stalno je prisutna zabrinutost vezana uz bilo koji oblik vegetarijanstva. Pitanje koje se često postavlja jeste da li ovakav način ishrane osigurava dovoljne količine nutricijenata?


Nutricijenti na koje valja obratiti pažnju

Osobe koje su iz ishrane izbacile sve životinjske proizvode mogu zbog toga da imaju poteškoća kod zadovoljavanja svojih dnevnih potreba za proteinima, cinkom i gvoždjem. Meso i mesni proizvodi "praktičan" su izvor ovih nutricijenata, a ishrana koja isključuje ove namirnice zahteva malo više planiranja. Uopšteno, što je ishrana restriktivnija, verovatnoća deficita nekih nutricijenata je veća. Zato je ovde pravilno planiranje od naročite važnosti, pogotovo kod veganske ishrane.
Nedostatak proteina kod vegetarijanaca redji je nego nedostatak nekih vitamina i minerala. Dobar izvor proteina je soja koja osigurava velike količine visoko kvalitetnih proteina. U prodavnicama zdrave hrane može se nabaviti tofa, sojino mleko, sojini orasi, vegetarijanski hamburgeri i salama. Grašak, sočivo, semenke i odredjeno povrće takodje osiguravaju značajan izvor proteina.
Anemija prouzrokovana deficitom gvoždja može da bude jednako česta i kod vegetarijanaca i ne-vegetarijanaca. Ipak, poznato je da se gvoždje iz biljnih izvora ne apsorbuje toliko dobro kao gvoždje iz mesa. Važno je unositi dovoljno mahunarki i zelenog lisnatog povrća i kada god je to moguće treba unositi pića i hranu bogatu vitaminom C (koji poboljšava apsorpciju gvoždja).
Ishrana koja se bazira na velikim količinama povrća može smanjiti apsorpciju nekih nutrecijenata, izmedju ostalih i kalcijuma. Vegani, koji ne unose mleko i mlečne proizvode mogu se snabdeti kalcijumom putem zelenog lisnatog povrća (poput brokule, spanaća, blitve) i sušenog voća. Budući da zeleno lisnato povrće sadrži i neka jedinjenja koja ometaju apsorpciju kalcijuma, možda je bolje osigurati se i drugim namirnicama poput obogaćenog sojinog mleka i tofua, kao i adekvatnim dodatkom ishrani.
Iako retko, loše planirana vegetarijanska ishrana može da kao rezultat da deficit vitamina B12, s obzirom da se B12 nalazi samo u proizvodima životinjskog porekla. Takodje, novorodjenčad čije majke duže vreme nisu hranom (ili suplementima) unosile vitamin B12, imju niže nivoe ovog vitamna u krvi i manje ga dobijaju mlekom. Vegani stoga moraju nadoknaditi ovaj nedostatak uzimanjem vitamina B12 putem dodatka ishrani.
Vitamin D vegetaranci uzimaju putem obogaćenog mleka i putem jaja, a značajna količina vitamina D stvara se u koži tekom izlaganja sunčevim zracima.


Kombinovanje proteinske hrane

Kombinovanje proteinske hrane od neizmerne je važnosti za postizanje adekvatnog unosa proteina u ishrani vegetarijanaca. Naime, radi se o kombinovanju biljne hrane koja sadrži različite količine esencijalnih aminokiselina. Unos esencijalnih aminokiselina je vrlo važan jer ih naš organizam ne može sam sintetizovati, a aminokiseline su gradivni elementi proteina. Naprimer, leguminoze sadrže vrlo malo aminokiselina koje sadrže sumpor, ali su zato bogate aminokiselinom lizinom. Žitarice su potpuno suprotnog aminokiselinskog sastava, one su bogate lizinom, a siromašne metioninom i cisteinom (koje sadrže sumpor). Kada se leguminoze i žitarice unose zajedno postiže se sklad aminokiselinskog sastava.
Neki tipični primeri namirnica koji su tradicionalni kulturološki prehrambeni uzorci, a sadrže komplementarne proteine su:
Pasulj i tortilje (u Centralnoj Americi)
Grašak i pirinač (u Južnoj Americi)
Pirinač i tofu (u Kini i Japanu)
Pirinač i sočivo ( u Indiji)
Maslac od kikirikija i hleb (u SAD-u)
Iako nije potrebno paziti na komplementarnost proteina u svakom obroku, ukupan dnevni unos proteina mora zadovoljiti sve potrebne količine esencijalnih aminokiselina.

Olgica Krsmanović








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

27. 10. 2019.
Goranko Ilić
- Књига Завети Милоша Ковића
26. 10. 2019.
- Мачак отишао у хајдуке
25. 08. 2019.
Goranko Ilić
- Представљање књиге Црногорски сепаратизам Александра Раковића
07. 08. 2019.
- НАЗАД У ШКОЛУ или НЕКОЛИКО НАЧИНА КАКО БИТИ СРЕЋАН НАСТАВНИК
21. 06. 2019.
Anita Pešić
- OSTVARUJTE SNOVE VAŠE DECE A NE VAŠE SNOVE O NJIMA
16. 05. 2019.
- На крилима детињства
02. 05. 2019.
- Учење кроз игру
02. 05. 2019.
- Прича из детињства 2
02. 05. 2019.
- Прича из детињства
22. 04. 2019.
- PRAVILA PONAŠANJA U BIBLIOTECI- KONKURS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 19
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 19




© 1999. - 2019.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-