Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::medicina
30. oktobar. 2014.

Moždani udar - nemar opasan koliko i bolest



          U Srbiji od moždanog udara godišnje oboli oko 25 hiljada ljudi, pri čemu je, čak u četiri od pet slučajeva, bilo moguće to sprečiti. Ova bolest je katastrofalan dogadjaj, koji za par minuta izmeni život ne samo pacijentu, nego i njegovoj najbližoj porodici. Što se tiče učestalosti, jedan od šest ljudi tokom života dobije moždani udar, tako da u svetu ima 16,3 miliona novih moždanih udara godišnje.
          -Prema zvaničnim podacima do 2010.godine bilo je 68 odsto više bolesnika nego 20 godina ranije, a trenutno 33 miliona ljudi u svetu živi sa moždanim udarom, što je dva puta više nego 20 godina ranije. Prema tome, mi definitivno prisustvujemo ekspanziji razboljevanja od ove bolesti, jer i ljudi u ranijoj životnoj dobi umiru od ove bolesti rekla je na današnjoj konferenciji za novinare u Press centru UNS-a prof. dr Ljiljana Beslać -Bumbaširević iz Klinike za neurologiju KC Srbije.
          Prema njenim rečima, u bogatim zemljama je za 42 odsto snižena učestalost razboljevanja zato što se ovaj problem ne zanemaruje, dok je s druge strane više od sto odsto povećana učestalost u zemljama poput naše, to jest srednjerazvijenim i nerazvijenim.
         

Katastrofalno, ali - izlečivo

- Moždani udar jeste katastrofa, ali se može izlečiti. Revoluciju u lečenju je napravila trombolitička terapija, koja razgradjuje ugrušak, koji može da dovede do neishranjenosti odredjenog dela mozga i samim tim posledice moždanog udara će biti manje - rekla je prof. dr Dejana Jovanović iz Klinike za neurologiju KC Srbije.
          Prema njenim rečima, ova terapija (koja se u Srbiji primenjuje od 2006. godine) mora da se uradi u prvih četiri i po sata od moždanog udara, jer tada pacijent ima 30 odsto veću šansu da ima minimalni neurološki deficit posle tri meseca. Štaviše, ukoliko pacijent primi terapiju u prvih sat i po, ima čak preko 70 odsto šanse da bude bez neurološkog deficita posle tri meseca. Medjutim, da bi se primenila ova terapija, neophodno je znati tačno vreme nastanka moždanog udara, kao i imati uvid u ranije medicinske bolesti kako bi se znalo da li ova terapija sme da se primeni - upozorila je prof.dr Jovanović.
          Ona je ukazala da lečenje pacijenata koji ne primaju ovu terapiju, treba sprovoditi u specijalizovanim jedinicama za moždani udar. Nažalost, u Srbiji ima 55 koronarnih jedinica za lečenje infarkta srca, a samo 12 jedinica za lečenje moždanih udara, podvukla je prof. dr Jovanović.
Bilo kako bilo, moždani udar više nije bolest starosti, pošto je za 25 odsto porasla incidenca kod ljudi od 20. do 64. godine i za 60 odsto kod mladjih od 70 godina. Kad je u pitanju Srbija, prof. dr Bumbaširević kaže da nema podataka o učestalosti razboljevanja, ali je zato u Beogradu učestalost 29 na 100.000 stanovnika.
          - U prvom mesecu umire 35 odsto bolesnika, 55 odsto u prvoj godini bolesti. Od onih koji prežive, čak 75 odsto ostaju trajni invalidi, od čega 55 odsto zahteva pomoć drugog lica.
          Kod infarkta miokarda se zna za "zlatni sat", dok je kod pacijenata koji su imali moždani udar, kraće vremena za pružanje prve pomoći. Potencijalni problem kod ove bolesti je sledeći moždani udar, pri čemu je mnogo više "nemih" moždanih udara koji se klinički ne prikazuju, a važni su za naknadno propadanje kognicije i depresiju (do 60 odsto), te epileptične napade istakla je prof. dr Bumbaširević.
          Iako moždani udar nije bolest samo starije populacije, ipak sa godinama se uvećava rizik, jer u osnovi leži hronični degenerativni proces na krvnim sudovima, to jest ateroskleroza.
          Govoreći o faktorima rizika, dr mr sc. med. Milan Savić, direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" je naveo da je skoro tri četvrtine pacijenata imalo visok krvni pritisak, 30 do 40 odsto imaju dijabet, te različita srčana oboljenja (poremećaj srčanog ritma i bolesti zalistaka). Takodje, valja napomenti i loše životne navike kao što su nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost i pušenje.
          On je dodao da su ovo rizici za ishemijski moždani udar (infarkt mozga), ali i tranzitorni ishemijski atak koji je prolazni moždani udar ali podjednako važan, jer je takav pacijent u visokom riziku da dobije definitivni moždani udar, pri čemi čak i neki profesionalci zanemaruju simptome tranzitornog ishemijskog ataka.
          Razlozi za nastanak moždanog udara su bolesti velikih i malih krvnih sudova i bolesti srca. Inače, bolest nastupa naglo, a simptomi su: slabost ili gubitak osećaja koji zahvataju ruku ili nogu na istoj strani tela u kombinaciji sa slabošću mimike lica sa iste strane, zatim nekada izolovan poremećaj govora, a nekada u kombinaciji sa slabošću ekstremiteta, potom jaka vrtoglavica praćena mučninom i povraćanjem, kao i česti 'ispadi' vida naveo je dr Savić.
          On je objasnio da se simptomi tranzitornog ishemijskog ataka, odnosno prolaznog moždanog udara mogu povući spontano, što pacijenta ostavlja u uverenju da mu se više ništa slično neće dogoditi. Medjutim, i tranzitorni ishemijski atak je takodje urgentno stanje, tako da pacijent mora odmah da potraži pomoć službe hitne medicinske pomoći, a lekari koji su obučeni da prepoznaju akutni moždani udar, hitno pacijenta dopreme u najbližu bolnicu.

Jasmina Vujadinović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 21
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 21




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved