 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
arhiva Bakterije - RUDARI 
Mikrobiolozi sa Univerziteta u Masačusetsu otkrili su neobičnu taktiku preživljavanja kojom se služi bakterija geobacter metallireducens. Ta bakterija se često javlja u prirodi i hrani se metalima, posebno gvožđem i oksidima mangana, a mikrobiolog Derek Lovlej (Lovley) i njegove kolege otkrili su da ona može da se kreće i tražiti metale kojima se hrani. "Ovo je prvi mikroorganizam za koji je dokazano da ima ugrađeno čulo koje mu omogućuje da 'nanjuši metale', a ako u blizini nema izvora gvožđa i mangana, bakteriji izrastu flagele, uz pomoć kojih se kreće", tvrde istraživači. Naučnici su i pre znali da neke vrste bakterija, poput dobro proučene E-coli, mogu da se kreću prema izvorima šećera, ali to se nije znalo i za bakteriju geobacter metallireducens. Ta osobina utvrđena je tako što su naučnici podelili genom bakterije geobacter metallireducens na sekvence u saradnji s Institutom za genetska istraživanja u Rokvelu (SAD) i primetili da postoje i geni za razvoj flagela. U ranijim istraživanjima Derek Lovlej je bakteriju uvek proučavao na topivim metalima, koje se često upotrebljavaju u laboratorijama jer su alki za rukovanje, a niko nije proučavao rast geobactera na metalnim oksidima, na kojima se ona zapravo pojavljuje u prirodi. Kad su naučnici proučili kulturu bakterije na oksidu gvožđa (rđi), otkrili su da njene stanice imaju razvijene flagele za kretanje. Genom bakterije sadrži i gene za koje se pretpostavlja da joj omogućuju da oseti prisustvo nekih materija u svojoj okolini. Zbog svih tih osobina, ovi mikrobi se mogu da se koriste za čišćenje naftnih mrlja, a mogu biti i delotvorno rešenje za rešavanje problema urana u zagađenim podzemnim vodama. U dosadašnjim pokušajima da se podzemne vode očiste od urana korišćene su pumpe za vodu, ali se pokazalo da je to kao previše skup i neisplativ postupak. Treba, međutim, naglasiti da bakterija geobacter ne uklanja uran, nego taj metal pretvara iz topivog u netopivi oblik pa on više ne može da kontaminira podzemne vode i reke. Katarina Pleština  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 49
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 49