 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
6. novembar. 2013. Stafilokoke "obaraju s nogu"
Nedavno trovanje mališana u nekoliko beogradskih osnovnih škola, s pravom je izazvalo uznemirenost i revolt ne samo njihovih roditelja, već i čitave javnosti. Svako ko je bio u takvoj situaciji, zna koliko je trovanje mučno stanje čak i za odrasle, a kamoli za decu. Simptomi nastupaju naglo i obaraju s nogu, uz osećaj slabosti i iscrpljenosti celog organizma. - Simptomi stafilokokne intoksikacije nastaju vrlo brzo posle konzumiranja zagađene hrane, obično nakon 2 do 6 sati od unošenja hrane kontaminirane toksinom. Prvo se javlja vrtoglavica, zatim malaksalost, mučnina i nalagodnost u stomaku, a ubrzo počinje i nezadrživo povraćanje. Prisutni su jaki grčevi u stomaku i učestale stolice, ali bez povišene temperature. Posle samo nekoliko časova bolesnik je malaksao, adinamičan i krajnje iscrpljen - kaže mr sci med Bojana Grgić, epidemiolog i šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Ona ističe da je zbog veoma dramatičnog početka i sklonosti ka hipotenziji i šoku, često potrebna urgentna intervencija. Stafilokokno trovanje traje dan-dva, pa povraćanje i proliv spontano prestaju posle 24 do 48 sati. Lečenje podrazumeva odmor, obilan unos tečnosti, a ukoliko bolesnik uporno povraća, uključuje se intravenska infuzija. Međutim, upotreba antibiotika se ne preporučuje, jer je trovanje uzrokovano toksinom bakterije, na koji antibiotici ne deluju. Na sreću, bolest se završava brzim i potpunim izlečenjem, kaže dr Grgić. Prema njenim rečima, stafilokok se može naći u grlu i nosu kod oko 50 odsto zdrave populacije. Prisutan je i na predmetima opšte upotrebe. Kada je u pitanju stafilokokno trovanje hranom, ono nastaje kao posledica konzumiranja hrane kontaminirane stafilokokom (i)ili njegovim toksinom. - Prirodni rezervoar zaraze je čovek, kao i neke domaće životinje. Otuda, hrana koja je kontaminirana toksinom stafilokoka se najčešće priprema ručno i posle toga se više ne kuva ili se ne kuva dovoljno dugo i na dovoljno visokim temperaturama. Često se takva hrana i rashladjuje ili služi dugo posle pripreme upozorava dr Grgić. Što se tiče namirnica, koje su najpodložnije kontaminaciji stafilokokom tu su sve vrste mlevenog mesa, meso sečeno na šnitove, puding, peciva i kolači, sendviči sa namazima, mleko i mlečni proizvodi (sir, sladoled), jaja i živinsko meso, makaroni, krompir pire, navodi dr Grgić i dodaje: - Valja voditi računa i o kuvanim jelima, ukoliko su kontaminirana i ostavljena na sobnoj temperaturi 3-5 sati, jer je izlučeni stafilokokni toksin neosetljiv na kuvanje, te ostaje patogen za čoveka i posle uticaja visoke temperature. Osim toga, stafilokok je neosetljiv i na so, zbog čega može da opstane u usoljenoj hrani, kao na primer šunka. Važno je imati u vidu da se hrana kontaminirana stafilokokom i njegovim toksinom ne može prepoznati, jer ne menja ni izgled, ni miris, ni ukus. Da bi se izbeglo stafilokokno trovanje neophodna je prevencija, a najznačajnija mera odnosi se na sprečavanje mogućnosti kontaminacije hrane tokom celokupnog procesa. Najpre je neophodna kontinuirana kontrola u procesu proizvodnje na, takozvanim kritičnim tačkama na kojima najverovatnije može doći do kontaminacije. Potom otkrivanje kliconoša redovnim sanitarnim nadzorom zaposlenih u proizvodnji i distribuciji hrane, kao i redovna mikrobiološka kontrola namirnica u prometu. Zatim pravilno čuvanje i skladištenje svežih namirnica, kao i ostataka pripremljenje hrane na temperaturi frižidera, čime se smanjuje mogućnost naknadne kontaminacije, kao i umnožavanje bakterija, te sprovođenje higijenskih mera redovnim pranjem ruku u procesu pripreme i distribucije namirnica, podvlači dr Grgić. Pre pripreme, neophodno je temeljno oprati ruke vodom i sapunom, kao i pribor koji se koristi prilikom pripreme jela, kao i izbegavati kontakt svežih i nepripremljenih namirnica sa termički obrađenom hranom preko pribora i posuđa, kako bi se sprečila unakrsna kontaminacija. Hranu koja se ne služi odmah trebalo bi držati na temperaturi iznad 60C, ili na temperaturi frižidera (ispod 4C) i ne koristiti namirnice koje su promenile boju, miris ili su počele da trule. Takođe, savetuje se i da se hrana ne priprema u slučaju infekcije nosa ili oka (konjunktivitis), odnosno promene ili rane na koži šake ili u predelu ručnog zgloba, zaključuje dr Grgić. J. Vujadinović Jasmina Vujadinovic  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 31
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 31