Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::hemija
arhiva

FEROMONI





      Hemijska komunikacija je nova grana hemije. Feromoni su najpoznatiji primeri u ovoj oblasti. Feromon je supstanca (ili mešavina supstanci) koja se koristi za komunikaciju među jedinkama iste vrste. Ima i drugih termina za hemijsku komunikaciju među vrstama (npr. između biljaka i insekata, plena i grabljivaca, domaćina i parazita). Ove hemijske poruke pripadaju široj oblasti semiohemije (semio = poruka). Reč "feromon" je skovana po analogiji s rečju "hormon", hemijskom porukom unutar jedinke (pherein = /grčki/ nosim, horman = pobuditi).
      Proučavanje feromona može se pratiti počev od FABROVOG rada, koji je otkrio da mužjake noćnih leptira privlače ženke njihove vrste, ali je tek od 1930-ih postalo jasno da je ovo privlačenje hemijske prirode. Prvi izolovan i identifikovan feromon bio je bombikol (vidi njegovu strukturu na slici), supstanca koju proizvode ženke svilene bube (Bombyx mori) da bi privukle mužjake radi parenja. Ovaj rad je posle godina istraživanja dovršio BUTENAND sa saradnicima, 1959. Sledilo je proučavanje gubara (Lymantria dispart) u SAD i izolacija feromona agregacije jedne vrste bube koja živi ispod kore i napada i uništava drveće, uključujući i prenosioca bolesti holandskog bresta.
      Identifikovani su feromoni seksualnog privlačenja kod stotina vrsta leptira i noćnih leptira (Lepidoptera) koji su poljoprivredne štetočine. U laboratorijama se mogu sintetizovati feromonska jedinjenja i zatim naneti na mamce od plastike ili gume koji se postavljaju u zamke s lepljivom površinom na koju će se uhvatiti odrasli mužjaci. Feromonske zamke se upotrebljavaju na tri načina:
      - U izvesnim slučajevima u zamke se može uhvatiti dovoljan broj mužjaka i tako sprečiti oplodnja velikog broja ženki i stvaranje sledećeg pokolenja.
      - U mnogim slučajevima, uprkos hvatanju mužjaka ipak biva oplođen dovoljan broj ženki za stvaranje nove generacije. I tada se mogu koristiti zamke da bi se pratio razvoj odraslih insekata, tako da se zaprašivanje insekticidima ograničava na vreme sazrevanja odraslih jedinki, što smanjuje upotrebu (i troškove) insekticida i količinu insekticida na ubranim usevima.
      - Treće, zamke se mogu iskoristiti da bi se procenila ugroženost i donela odluka da li je zaprašivanje insekticidima potrebno i ekonomično.
      Druga tehnika je ometanje parenja. Mali komadi plastike slični sendvičima čija je sredina impregnirana feromonima razbacaju se po poljima. Mužjaci nisu u stanju da lociraju ženke jer je njihov miris svuda prisutan. Ovakvo ometanje parenja je efikasno sredstvo za suzbijanje Pectinophora gossypiella, parazita koji napada semene čaure pamuka. Prednost i mana feromonskih zamki je u tome što one deluju samo na jednu vrstu. Upotreba feromona u poljoprivredi i hortikulturi još uvek je ograničena u poređenju s insekticidima (možda nekoliko miliona US dolara godišnje prema nekoliko milijardi utrošenih na insekticide), ali postaje sve važnija u borbi protiv štetnih insekata.
      Ova vrsta hemijske komunikacije nije ograničena samo na insekte. Feromoni su otkriveni kod velikog broja vrsta, od bakterija, plesni, gljiva, vodenih i kopnenih beskičmenjaka, riba i sisara, sve do slonova. Danas su prečišćeni i identifikovani feromoni stotina vrsta. Hemijska komunikacija dostiže verovatno najsavršeniji stupanj kod društvenih insekata (mrava, termita, nekih pčela i osa).
      Razvijen je ceo jedan hemijski jezik da bi se označilo seksualno privlačenje, uzbuna i napad, put ka izvorima hrane, nadmoć unutar zajednice, da bi se razlikovalo između pripadnika zajednice i tuđinaca, i za mnoge druge funkcije. Poznavanje nekih funkcija se već koristi u pčelarstvu.
      Uzimajući u obzir sve vrste, feromoni se najčešće koriste za seksualno privlačenje, prenošenje poruke o uzbuni ili bekstvu, i da bi se obeležila teritorija. U mnogim neobičnim akcijama životinja (npr. prskanje mokraće uvis i unazad kod tigrova i mačaka, propinjanje uz stabljike trave kod zečeva, trljanje facijalnih žlezda o grančice kod jelena) danas vidimo primenu feromona za označavanje teritorije.
      Mačka koja šapom trlja obraz u stvari na šapu nanosi hemikalije iz svojih facijalnih žlezda. Feromoni za prepoznavanje jedinki su uobičajeni kod sisara, ali su njihove strukture složene i većinom još uvek nepoznate.
      Feromonske supstance se mogu sintetizovali od jednostavnih materija u organizmu, ili mogu predstavljati modifikacije supstanci unetih preko hrane (npr. alkaloida i terpena iz biljaka). Njihove hemijske strukture se mogu podeliti na četiri grupe; one koje potiču od masnih kiselina (bombikol je jedan primer); mali molekuli nepostojanih supstanci, kao što je 2,5-dimelilpirazin, sastojak feromona u mokraći miša koji odlaže početak polnog sazrevanja kod ženke, koji je, takođe, s trimetilpirazinom (vidi strukturu) sastojak feromona koji obeležavaju staze mrava. Drugi feromoni su derivativi aminokiselina, od dipeptida do velikih proteina, i steroida, posebno kod kičmenjaka, kod kojih seksualni hormoni i derivativi takođe deluju kao feromoni parenja - npr. 17,20-dihidroksipregnenon, koji koristi ženka zlatne ribice (Carassius auratus) kad polaže ikru da bi privukla mužjake i da bi ih podstakla na lučenje mleča.
      Feromoni se stvaraju obično u egzokrinim žlezdama (žlezdama sa spoljašnjim lučenjem), ali mogu biti prisutni i u pljuvačci, mokraći ili fekalijama.
      Mladunci živolinja još od rođenja mogu da prepoznaju svoje majke (kao što vidimo kod ovaca) pomoću feromona. Mada je evidencija o postojanju feromona kod čoveka veoma nejasna, danas je poznato da bebe od rođenja prepoznaju miris svojih majki.

Prof. E. D. Morgan



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 10
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 10




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved