Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)
slika Suzan Vajs Bauer - Istorija starog sveta – I tom: Prve civilizacije (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::medicina
3. mart. 2010.

(Samo)pregledom do zdravlja


          Neslavno prvo mesto Srbije u Evropi po smrtnosti od raka grlića materice, pripisuje se neredovnim rutinskim pregledima kod ginekologa. Ono što je još više uznemiravajuće jeste da se granica oboljevanja spustila na godište između 30. i 35.godina, što je ranije bilo nezamislivo, jer su od raka grlića materice oboljevale starije žene. Direktan uzrok je humani papiloma virus, tako da se smatra da je infekcija HPV virusom direktno odgovorna za nastanak raka grlića materice. Štaviše, smatra se da je 60 do 70 odsto ženske populacije izloženo infekciji, kaže za sajt znanje.rs ginekolog-akušer dr sci.med. Mima Fazlagić.
          Ona dodaje da je jedina zaštita korišćenje prezervativa: 'Nasuprot mnogim zabludama, virusa nema u bazenima, niti na ulošcima, već mu je potrebna živa ćelija da bi se razmnožavao'. Takođe, od trenutka zaraze do manifestacije, mogu da prođu godine bez ikakvih simptoma, mada se ponekad mogu javiti kondilomi (polne bradavice) i nažalost, pacijentkinje tek tada dolaze na pregled. Umesto toga, žene bi jedanput godišnje trebalo kod ginekologa da urade kolposkopiju i Papanikolau test, uz korišćenje kondoma, podvlači dr Fazlagić.
          Da bi se uhvatili ukoštac sa ovom opasnom boljkom, domovi zdravlja su počeli da pozivaju pripadnice 'lepšeg pola' na redovne ginekološke preglede. U cilju efikasnije borbe protiv raka grlića materice i raka dojke, ginekolozi su završili i seminar 'Skrining raka dojke' u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, tako da je 90 odsto lekara sada obučeno da čita rezultate na mamografu. Zahvaljujući polugodišnjoj obuci u ovom Institutu, ginekolozi iz 16 beogradskih domova zdravlja edukovali su se tokom pregleda, postoperativnog toka i konzilijuma. Znanje koje su stekli primenjivaće u svojim matičnim zdravstvenim kućama, koje će u dogledno vreme dobiti mamografe.
          Od raka dojke oboli svaka dvanaesta žena u našoj zemlji, iako je izlečiv u 90 odsto slučajeva, ali samo ukoliko se otkrije na vreme. Otuda se pripadnicama 'lepšeg pola' preporučuje da posle 30.godine života jedanput mesečno urade samopregled dojki, posle 40.godine klinički pregled jedanput godišnje, dok je između 45. i 50.godine života potrebno uraditi prvi mamografski pregled, a nakon toga ponoviti ga na svake dve godine do 70.godine života, navodi za znanje.rs dr Vesna Vukotić-Pavlović, načelnica Odeljenja ginekologije u Domu zdravlja 'Stari grad'.
          Drugim rečima, akcenat se stavlja na redovne preventivne kontrole u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dok će se na klinike upućivati samo slučajevi koji zahtevaju dodatno ispitivanje. Koliko je ovo učestalo oboljenje govori i podatak da svaka osma žena posle 45.godine života ima neku promenu na dojci. Zato će ginekolozi obratiti pažnju na faktore rizika pacijentkinja: da li im neko u porodici već imao rak dojke, da li su koristile hormonsku terapiju i koliko dugo, da li su se porađale i dojile, te kada im je nastupila menopauza. Nakon kliničkog pregleda dojke, ginekolog određuje da li će pacijentkinju uputiti na ultrazvuk, mamografiju ili kod hirurga.

Jasmina Vujadinović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:

stil019,
 


Ukupno prisutno na sajtu: 15
Prijavljeni: 1 ||| Gosti: 14




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved