Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- ekologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- industrija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- tehnologija
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9111
Najnovi član: hahada5327

Najnoviji tekstovi:

slika Дидактичке игрице за децу паметнице (prosveta)
slika Чаробни напитак за срећу је негде у нама (biohemija)
slika Prave kuću za manje od jednog dana! (građevinarstvo)
slika 52. Međunarodni kongres i izložba o grejanju, hlađenju i klimatizaciji (KGH) (KGH)
slika STEM zbornica poklanja: 2 edukativne slagalice za buduće inženjere (nastava)
slika Nestalo 600 miliona ptica u EU - od toga 237 miliona vrabaca (ekologija)
slika Misteriozna i neuhvatljiva planeta luta Sunčevim sistemom? (svemir)
slika KAKO SU KANT I HEGEL UKLONILI ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
(Naučni rad)
(zdravstvo)
slika ПОЗНАТИ НЕМАЧКИ ОФТАЛМОЛОГ: Српска ћирилица је прва азбука света, најмање замара очи (jezik)
slika Nagradni konkurs za smanjenje otpada od hrane
“Lovački ručak”
(ekologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::
arhiva

Skoro 50 odsto biljnih vrsta će uskoro izumreti


      Do sada se pretpostavljalo da je u svetu ugroženo oko 13 odsto biljnih vrsta, ali su najnovija istraživanja pokazala da se taj procenat penje na čak 47 odsto.
      Prethodna analiza, objavljena u stručnom časopisu "Science", nije obuhvatila mnoge biljne vrste iz tropskih zemalja poput Ekvadora i Kolumbije, koje su, izgleda, ipak najugroženije.
      Biljne vrste izumiru iz više razloga. Najvažniji su, svakako, globalno zagrevanje i nestajanje prirodnih staništa zbog prodora civilizacije. Kao primer nestajanja biljnih vrsta naučnik iz botaničkog vrta Misuri u Sent Luisu i jedan od autora nove studije Piter Jorgensen navodi da je njegov tim 1970. godine pronašao zbirku cvetnica svetloljubičastih cetova koje su rasle samo u južnom Ekvadoru, ali da njih sada više nema.
      Jorgensen je pregledao podatke za 189 zemalja na osnovu kojih je procenio da je ugroženo između 310.000 i 422.000 biljnih vrsta, odnosno između 22 i 47 posto.
      Prema nalazima Jorgensena i njegovog kolege Najdžela Pitmana, posle analize više od 4.000 vrsta u Ekvadoru, većina ugroženih vrsta u tropskim područjima su one koje dele stanište s velikim brojem drugih vrsta ili one čija staništa brzo nestaju. Tačnije, sve te biljke su ugrožene jer su zastupljene sa malim brojem jedinki ili zato što nastanjuju vrlo uzak zemljišni pojas.
      Takvih vrsta koje su na ivici izumiranja, u samom Ekvadoru, je čak 83 odsto.
      U ranijim studijama "neka vrsta jednostavno nije uzeta u obzir, ako se za nju nije mogla dati procena", rekao je Jorgensen i dodao da saznanja o ugroženim vrstama nisu dovoljna da bi naučnici otišli na teren i aktivno se uključili u spasavanje biljaka na licu mjesta.
      "Posao je tim teži, što ugroženih vrsta ima daleko više nego što se očekivalo", dodao je on.
      Da bi se ugrožene vrste što bolje zaštitile neophodno je, pre svega, prepoznati koja je vrsta ugrožena, što je ujedno i glavni korak ka razvoju boljih planova za njihovu zaštitu. Na žalost, takvi projekti su isuviše skupi.
      Rešenje je, možda, u formiranju globalne baze podataka o ugroženim vrstama, otvorena za sve koji su na bilo koji način uključeni u istraživanje i zaštitu ugroženih biljaka. Na taj način se mnoga istraživanja ne bi ponavljala, a rezultati bi bili mnogo korisniji i svrsishodniji.
      Zasnivanje takve baze, prema procenama, trebalo bi da košta oko 12,1 miliona dolara godišnje, kažu istraživači.

Staniša Krsmanović








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane
06. 05. 2020.
Vladan
- Kakva je procedura za upis u srednju školu?
13. 03. 2020.
Vladan
- Ekoloska deratizacija
15. 12. 2019.
- Стимулација интелектуалног развоја- примери добре праксе
27. 10. 2019.
Goranko Ilić
- Књига Завети Милоша Ковића




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 24
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 24




© 1999. - 2022.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
Osmrtnicama ba
-||-