Ime: Å ifra:    Novi član?    Zaboravljena Å”ifra?

- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- maŔinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- Ŕumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9075
Najnovi član: kokobrajs

Najnoviji tekstovi:

slika Doktor Ranko Rajović: Evo Å”ta se deÅ”ava sa detetom kada mu kupite mobilni telefon! (pedagogija)
slika "Tragovi duŔe" za jedno veliko - Hvala (promocija)
slika Koliko se znanje o arhitekturi i građevini menjalo od antike? (arhitektura)
slika NovogodiŔnji poklon za naŔe čitaoce (poklon)
slika Kad se uči najvažnije je koncentrisati se na zadati problem (takmičenja)
slika Kinezi napravili providan autoput (gradjevinarstvo)
slika Ovo su najčvrŔći materijali koji se koriste u građevinarstvu i industriji (građevinarstvo)
slika Ostavi CV! Lansiraj svoju karijeru! (Sajam zapoŔljavanja)
slika Laboratorijska oprema - tačni nazivi i vrste (hemija)
slika Efekti druÅ”tvenih mreža: status ā€“ it´s complicated (tribine)





REGISTRUJTE SE
i ĆØitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::genetika
13. februar. 2007.

KAKO SMO DOBILI GLAVU



          Ljudska glava je najsloženiji deo naÅ”eg tela. Ne samo Å”to sadrži mozak već se u njoj nalaze i organi važnih čula: oči, uÅ”i, nos i jezik. ZamrÅ”ene kosti lobanje pridonose složenosti glave, od dela koji Å”titi mozak, do čeljusti koja nam omogućava da jedemo. Postoje hiljade varijacija na temu-setite se samo ajkule čekićare, mravojeda, tukana.
          Sve te glave postaju joÅ” neobičnije kad pogledate dve jednostavne morske životinje koje predstavljaju najbliže žive rodjake kičmenjaka - repnjaka i ascidiju. Ti neugledni organizmi uopÅ”te nemaju glavu. No u svojim genima imaju njene preteče.
          Repnjak, sitna želatinozna životinja, živi u plutajućoj kućici koju izgradjuje od vlastite sluzi. Njegov nervni sistem, takav kakav jeste, obavijen je oko jednostavne nervne tračice koja mu se proteže duž ledja. JoÅ” čudniji je njegov rodjak, ascidija. Ona započinje život kao plivajuća larva, koja u repu ima učvrŔćivač nalik prutu. Kad sazri, zabija svoj prednji deo u morsko dno, pojede najveći deo svog nervnog sistema i pretvara svoje telo u korpu za filtriranje komadića hrane.
          Na prvi pogled, ne čini se verovatnim da ta stvorenja pružaju bilo kakve dokaze o poreklu glave kod kičmenjaka. Ipak ako bolje pogledamo prednji vrh ascidije u stadijumu larve, na mestu gde kičmenjaci imaju glavu, otkrićemo mali organ nalik mozgu.
          ,,Tu ima 360 nervnih ćelija. U poredjenju sa mozgom kičmenjaka, to je niÅ”ta”, kaže Vilijem Džefri, biolog sa Merilendskog univerziteta. Medjutim, naučnici su uočili poznati obrazac u načinu na koji se ta mala grupa ćelija razvija. Ovde su na delu neki od gena koji izgradjuju i naÅ” mozak, a otprilike su i podjednako rasporedjeni na - prednji, srednji i zadnji deo.
          Džefri i njegove kolege otkrili su da ascidije imaju neÅ”to Å”to bi mogli biti primitivni rodjaci ćelija nervnog grebena koje tvore najveći deo glave kod embriona kičmenjaka u razvoju. Poput naÅ”ih ćelija nervnog grebena, one se kod ascidija pojavljuju na zadnjem delu embriona u razvoju i pomeraju se kroz njegovo telo. Ali, umesto da izgrade lobanju, neurone i ostale delove glave, pretvaraju se u pigmentne ćelije, dajući telu sjajnu boju.
          Pre viÅ”e od pola milijardi godina, naÅ”i bezglavi preci su ličili na ova neugledna stvorenja, ali su već tada sadržali gene i ćelije koji će kasnije oblikovati lice i mozak, kao jednu od karakteristika ljudskih bića.


Gradja Ascidije i njene larve

Ascidija u prirodi

Ivan Terzić



Poslato 1 komentara








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greÅ”ke u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- UspeÅ”no zavrÅ”en 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
SiniÅ”a Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




VaÅ” ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 12
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 12




Ā© 1999. - 2018.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved