Ljudska glava je najsloženiji deo našeg tela. Ne samo što sadrži mozak već se u njoj nalaze i organi važnih čula: oči, uši, nos i jezik. Zamršene kosti lobanje pridonose složenosti glave, od dela koji štiti mozak, do čeljusti koja nam omogućava da jedemo. Postoje hiljade varijacija na temu-setite se samo ajkule čekićare, mravojeda, tukana.
Sve te glave postaju još neobičnije kad pogledate dve jednostavne morske životinje koje predstavljaju najbliže žive rodjake kičmenjaka - repnjaka i ascidiju. Ti neugledni organizmi uopšte nemaju glavu. No u svojim genima imaju njene preteče.
Repnjak, sitna želatinozna životinja, živi u plutajućoj kućici koju izgradjuje od vlastite sluzi. Njegov nervni sistem, takav kakav jeste, obavijen je oko jednostavne nervne tračice koja mu se proteže duž ledja. Još čudniji je njegov rodjak, ascidija. Ona započinje život kao plivajuća larva, koja u repu ima učvršćivač nalik prutu. Kad sazri, zabija svoj prednji deo u morsko dno, pojede najveći deo svog nervnog sistema i pretvara svoje telo u korpu za filtriranje komadića hrane.
Na prvi pogled, ne čini se verovatnim da ta stvorenja pružaju bilo kakve dokaze o poreklu glave kod kičmenjaka. Ipak ako bolje pogledamo prednji vrh ascidije u stadijumu larve, na mestu gde kičmenjaci imaju glavu, otkrićemo mali organ nalik mozgu.
,,Tu ima 360 nervnih ćelija. U poredjenju sa mozgom kičmenjaka, to je ništa, kaže Vilijem Džefri, biolog sa Merilendskog univerziteta. Medjutim, naučnici su uočili poznati obrazac u načinu na koji se ta mala grupa ćelija razvija. Ovde su na delu neki od gena koji izgradjuju i naš mozak, a otprilike su i podjednako rasporedjeni na - prednji, srednji i zadnji deo.
Džefri i njegove kolege otkrili su da ascidije imaju nešto što bi mogli biti primitivni rodjaci ćelija nervnog grebena koje tvore najveći deo glave kod embriona kičmenjaka u razvoju. Poput naših ćelija nervnog grebena, one se kod ascidija pojavljuju na zadnjem delu embriona u razvoju i pomeraju se kroz njegovo telo. Ali, umesto da izgrade lobanju, neurone i ostale delove glave, pretvaraju se u pigmentne ćelije, dajući telu sjajnu boju.
Pre više od pola milijardi godina, naši bezglavi preci su ličili na ova neugledna stvorenja, ali su već tada sadržali gene i ćelije koji će kasnije oblikovati lice i mozak, kao jednu od karakteristika ljudskih bića.