Ime: Å ifra:    Novi član?    Zaboravljena Å”ifra?

- Fizička hemija
- Kosmonautika
- anatomija
- arhitektura
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- ekologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- građevinarstvo
- hemija
- industrija
- informatika
- ishrana
- matematika
- maŔinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- programiranje
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- tehnologija
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- vreme
- zdravlje
- zdravstvo
- zoologija
- Ŕumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9112
Najnovi član: uros:dd

Najnoviji tekstovi:

slika Festival nauke: POČETAK REŠENjA PROBLEMA (Festival nauke)
slika FONIS-ov skup Studenti studentima (informatika)
slika ŠŠ½Š“рŠµŃ˜ Š”Ń€Š¾Š±ŃšŠ°ŠŗŠ¾Š²Šøћ Š°ŠæсŠ¾Š»ŃƒŃ‚Š½Šø ŠæŠ¾Š±ŠµŠ“Š½ŠøŠŗ Š½Š° ŠœŠµŃ’ŃƒŠ½Š°Ń€Š¾Š“Š½Š¾Ń˜ Š½Š°ŃƒŃ‡Š½Š¾Ń˜ Š¾Š»ŠøŠ¼ŠæŠøјŠ°Š“Šø у Š”ŠøŠ½Š³Š°Šæуру (matematika)
slika Naučni piknik u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu (Festival nauke)
slika Š¢Š°ŠŗŠ¼ŠøчŠµŃšŠµ ŠøŠ· ŠæрŠ¾Š³Ń€Š°Š¼ŠøрŠ°ŃšŠ° Š·Š° учŠµŠ½ŠøŠŗŠµ Š¾ŃŠ½Š¾Š²Š½Šøх шŠ¾Š»Š° (programiranje)
slika Besplatne diskusije S2S iz informacione tehnologije (informatika)
slika Å kola u veselim bojama, izvanredan projekat uređenja prostora u OÅ  ā€œFilip Kljajić Fićaā€ (Å”kole)
slika Letelica Indije sletela na Mesec (Kosmonautika)
slika ŠŠµŠŗŠ°Š“Š° јŠµ Š³Ń€Š°Š“ŠøŠ»Š° ŠŠ¾Š²Šø Š‘ŠµŠ¾Š³Ń€Š°Š“, Š° сŠ°Š“Š° у 101. Š’ŠµŃ€Š° јŠ¾Ńˆ трŠ°Š³Š° Š·Š° Š½Š¾Š²ŠøŠ¼ Š·Š½Š°ŃšŠøŠ¼Š° (ličnosti)
slika Kako prevazići opsesivne misli? (psihologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja








Pretraži magazin po:
priroda:::energetika
26. septembar. 2006.

Nafte ponestaje, a adekvatne zamene - nema?



      Smanjenje rezervi fosilnih goriva, političke i ekonomske krize koje potresaju svet zbog njihove nejednake raspodele i potroÅ”nje, kao i ekoloÅ”ka Å”teta u vidu stvaranja efekta staklene baÅ”te, ozonskih rupa, kiselih kiÅ”a i opÅ”teg zagadjenja vazduha produktima sagorevanja, razlozi su zbog kojih se sve čeŔće pominju i traže alternativna goriva koja bi na dostojan način zamenila naftu i njene derivate u industriji, a posebno u drumskom saobraćaju.
      Takav zadatak, medjutim, teÅ”ko je ispuniti jer i alaternativna goriva imaju svoje nedostatke koji se, pre svega, ogledaju u skupoći proizvodnje, otežanom transportu ili u nedovoljnoj snazi koju proizvode u odnosu na potrebe koje treba da zadovolje.
      Za obične ljude, koji ne brinu mnogo o industrijskim i opÅ”tim izvorima energije, najinteresantnije alternativno gorivo koje bi se primenjivalo u automobilizmu, jer taj deo se direktno odnosi i na njihov džep.

GAS, BIODIZEL, BATERIJE...


      Primena gasa, koji je u poslednjih godinu-dve kod nas posebno dobio na značaju, je upola jeftinija od benzina koji zamenjuje.
      PotroÅ”nja (u litrima) je za 10-tak procenata veća od potroÅ”nje benzina za istu kilometražu, ali je cena dva puta manja, tako da je isplativost očigledna.
      Pored toga, plin daleko manje zagadjuje okolinu, Å”to je izuzetno značajno ako se zna da je drumski saobraćaj, odmah posle tremoelektrana, najveći zagadjivač vazduha.
      Za dizel motore alternativa je biodizel koji se dobija od uljane repice, soje i suncokreta. Nove tehnologije omogućile su da se to gorivo dobija po daleko nižim cenama nego Å”to je to bilo pre nekoliko godina, pa se neki nedostaci biodizela koriguju njegovom novom cenom.
      Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu proračunalo je, posle dvomesečnog testiranja u uslovima realne vožnje, da bi primena tog goriva kod svih autobusa tom preduzeću ostvarivalo uÅ”tedu od 10 odsto novca izdvojenog za gorivo, Å”to iznosi oko tri i po miliona dinara mesečno.
      LoÅ”a strana biodizela je njegova agresivnost koju pokazuje prema gumi, polimerima i materijalima koji se koriste za dihtunge (zaptivke), pa je neophodno prilagodjavanje motora koji ga koriste.
      Koliko će se biodizel ubuduće koristiti u saobraćaju zavisi, pre svega od dogovora velikih sila koje kontroliÅ”u promet fosilna i alternativna goriva. Prema sadaÅ”njem dogovoru izmedju Evrope i SAD-a o količini dopuÅ”tene proizvodnje biodizela, prognoza je da će biodizel samo u 8 odsto zamijeniti fosilno dizelsko gorivo, a prema preporuci CEN-a odnos bi trebalo da bude 95 odsto u korist običnog dizela i samo 5 odsto biodizela.
      U automobilizmu ima joÅ” nekoliko alternativnih goriva koja su i dalje u pionirskim pokuÅ”ajima, a u njih spadaju vodonik, gorive ćelije i električna energija.
      Kod vodonika je problem njegova izrazito niska tačka isparavanja (-260 stepeni Celijusa) Å”to je nedostupno za klasičnu upotrebu, tako da bi on u rezervoaru, za razliku od plina, bio stalno u gasovitom stanju i pod pritiskom, Å”to predstavlja veliku opasnost, posebno pri sudarima.
      Postoje neke metode bezbednog skladiÅ”tenja vodonika, poput tehnike "ubrizgavanja u metal" ili ugljenik (Nelly Rodriguez , Univerzitet u Bostonu), ali su te metode za sada preskupe za Å”iru upotrebu.
      Umesto skladiÅ”tenja ranije proizvedenog vodonika koriste se i gorive ćelije koje stvaraju onoliko vodonika koliko je motoru trenutno potrebno, a skladiÅ”te hemikalije od kojih se dobija. Ni ta tehnika nije naÅ”la značajniju primenu.
      Elektromobili najveću muku muče sa akumulatorima u koje bi moglo da se "tankuje" dovoljno električne energije do sledeće stanice za punjenje ili zamenu. Za sada je obezbedjen radijus od stotinak kilometara, ali je vreme punjanja baterija veće od vremena potrebnog za prelazak tog puta.
      Neke fabrike, posebno u Indiji koja je najangažovanija u proizvodnji elektromobila, uspele su da naprave akumulatore za 400 kilometara po punjenju, ali im je mana glomaznost i preveliko opterećenje za automobil.

OPREČNO O NUKLEARKAMA


      Na polju industrijske i energetike opÅ”te potroÅ”nje, nuklearna energija, kao veoma dobra zamena za termoelektrane - najveće zagadjivače atmosfere, ima prednost Å”to je izuzetno jeftin oblik energije i nema produkte sagorevanja koji zagadjuju atmosferu, ali joj je loÅ”a strana Å”to pri eksploataciji stvara ogromne količine visoko radioaktivnog otpada čiji je vek trajanja 24 360 godina.
      Odnos prema tom obliku energije razlikuje se u pojedinim zemljama, pri čemu su Francuska i Nemačka ekstremni primeri.
      Francuska uz pomoć nuklearne energije trenutno zadovoljava 75 odsto svojih potreba za električnom energijom i najavljuje da će zamena nafte i termoelektrana i dalje ići tim smerom, dok Nemačka, koja je pod jakim uticajem "Zelenih", najavljuje da će do 2021. godine zatvoriti čak 19 nuklearnih reaktora koji sada podmiruju 35 odsto potrebe za energijom te zemlje.
      Nuklearna energija danas čini 23 odsto ukupne evropske proizvodnje struje, ali s obzirom na opÅ”te trendove i akcije "Zelenih", koji jačaju u poslednje vreme, ne očekuje se da taj oblik energije postane primaran.
      Prirodni gas, takodje pripada grupi fosilnih goriva, ali se smatra alternativnim gorivom i odlična je zamena nafti i nuklearnoj energiji, jer je dvostruko efikasniji od nafte i stvara upola manju Å”tetu na ekoloÅ”kom planu.
      Nove tehnologije u eksploataciji tog energenta, koje su iskoriŔćenost gasnih polja povećali sa 30-tak na cak 60 odsto, njegovu upotrebljivost su učinile joÅ” zanimljivijom.
      Problem sa gasom je njegova ograničena količina i Å”to ga najviÅ”e ima u područjima koja su politički nestabilna (Ruska federacija i Alžir), Å”to može negativno da utiče na njegovu cenu i isporuku.
      Dobra strana je prisustvo mnogih tehnologija koje omogućuju dobijanje sintetičkih goriva iz gasa koja u izduvnim gasovima nemaju sumporna i azotna jedinjenja, osnovne zagadjivače vazduha.
      Prema prognozama stručnjaka, gas bi do sredine ovog veka mogao da u proizvodnji ukupne energije učestvuje sa 50 odsto.
      Obnovljivi izvori energije su oni energenti koji nemaju ograničenu količinu ili vreme eksploatacije i čije se stvaranje veće od potroÅ”nje, a u njih, kao najpoznatiji, spadaju snaga vetra i vode i sunčeva svetlost.
      Sva ta tri izvora energije predstavljaju "čistu" energiju, jer nemaju nusproizvode pri eksplataciji, ali imaju niz drugih nedostataka.
      Poznato je da su, bar Å”to se Evrope tiče, sva potencijalna mesta izgradnje hidroelektrana već iskoriÅ”tena, a projekti za izgradnju novih nailaze na proteste lokalnog stanovniÅ”tva jer čak i najmanje hidrocentrale menjaju ekosistem i time dovode do Å”tete okolini.
      Voda u Evropi trenutno obezbedjuje 13 odsto ukupne energije, a u sledećih pet godina taj udeo će spasti na 12,5 s obzirom na razvoj drugih energenata.
      Vetar je promenljiv i nepostojan izvor energije, a njegova eksploatacija je veoma zavisna od geografskih karakteristika, tako da se ta energija može uzeti u obzir samo kao dodatna.
      Ipak, udeo energije od vetra u ukupnoj energetskoj strukturi Evrope, kako se očekuje, trebalo bi da poraste sa sadaÅ”njih 0,2 odsto na čitavih 2,8 odsto.
      Veliki rast učeŔća predvidja se i za fotonaponsku, odnosno solarnu energiju, jer fotonaponski moduli mogu da stvaraju struju i od difuznog i od direktnog svetla Sunca, pa je njihova primenljivost moguća na području cele Evrope.
      Istina, jačina sunca utiče na ukupnu ekonomičnost tog izvora energije, ali su daleko veći problem visoki troÅ”kovi proizvodnje. To je, ujedno, razlog Å”to je zastupljenost solarne energije u Evropi svega 0,03 odsto i sto će u sledećih pet godina porasti do zanemarljivih 0,1 odsto.
      Uporedne cene energeta najbolje pokazuju zaÅ”to je to tako. Nuklearni reaktor može da proizvede jedan kilovatčas (Kwh) struje za oko 1,5 centi, energija vetra koÅ”ta 10 centi, vode 20 centi, a sunčeva čak jedan dolar.

StaniÅ”a Krsmanović








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

18. 10. 2022.
Vladan
- Koji su idealni uslovi za rast svekrvinog jezika?
22. 09. 2022.
Vladan
- Šta učiniti kada vam se pred važan događaj pojavi herpes na usni?
30. 06. 2022.
Vladan
- Da li imate isti ukus kao kraljica Elizabeta pri izboru kućnih ljubimaca?
07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savrŔen pirinač na ringli Ŕporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mrŔavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako ā€žpasivne kućeā€œ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane




VaÅ” ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 14
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 14




Ā© 1999. - 2024.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-