 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
21. mart. 2006. Ima li života van Zemlje? 
Postojanje života u kosmosu je vekovima mučilo sve ljude, a ne samo
astronome. To pitanje ni sada nije ništa manje aktuelno. Mada živimo
na visokom tehnološkom nivou, sa najnovijim savremenim astronomskim
uredjajima u otkrivanju života u kosmosu nismo makli sa početne tačke.
Ustanoviti i samo postojanje planeta oko neke zvezde je vrlo teško, ali je u
poslednje vreme došlo je do vidnog napretka. Teleskopi su kvalitetniji
i precizniji, pa omogućavaju otkrivanje planeta oko drugih zvezda.
Istina za sada samo velikih gasnih džinova tipa Jupitera i Saturna ali
se očekuje ubrzan napredak. Medjutim samo oktivanje života na drugim
zvezdanim sistemima je još uvek daleka budućnost. Problem je pre svega
u ogromnom rastojanju izmedju zvezda.
Najbliža zvezda našem Suncu je Alfa Kentaura udaljena je od Sunca 1,3 parseka (nešto više od 4,2 svetlosne godine). To se običnom čitaocu ne čini kao neko veliko rastojanje. Da bismo bolje sagledali ogromna svemirska prostranstva smanjićemo veličine na neke koje bolje poznajemo kao što su metri i i kilometri. Zamislimo da je Sunce veličine bilijarske kugle prečnika 0,07 metara, tada će najbliža planeta Merkur biti udaljena od Sunca 2,8m, Zemlja 7,6m, Jupiter 40m a najudaljenija planeta Pluton oko 300 metara. Veličina Zemlje u ovim srazmerama je pola milimetra. U tim istim merilima zvezda Alfa Kentaura je udaljena od Sunca čitavih 2.000 kilometara. Znači dve bilijarske kugle na rastojanju od 2000 km... morate priznati da je to zaista, zaista veliko rastojanje sa puno praznog prostora. Sada je mnogo jasnija slika veličine ogromnog kosmičkog prostora i nemogućnosti otkrivanja bilo koje životne aktivnosti. Ali ne moramo tako daleko ići u kosmos, ostanimo u Sunčevom sistemu. Problem je ustanoviti postojanje života i na najbližim planetama. Probaćemo da zamislimo jednu zanimljivu situaciju: naš kosmički sused Mars nastanjen je inteligentnim bićima, Marsovcima, koji pokušavaju da utvrde ima li života u kosmosu. Vrlo je verovatno da će Marsovci prvo posmatrati najbližu susednu planetu - Zemlju. Kao što ćete videti to će biti dosta težak posao naravno ako zanimarenimo mogućnost samog spuštanja na planetu. Zamišljeni marsovski astronomi videli bi Zemlju kao jako svetlu zvezdu koja ima svoje faze (slično kao što mi vidimo Mesec ili Veneru). Njihovim teleskopima posle odredjenog vremena sigurno bi videli sezonske promene boja usled smene godišnjih doba. Ako bi više godina posmatrali Zemlju videli bi promene koje nastaju sečom šuma, velike obradive površine i sl. To bi sigurno Marsovcima stvorilo niz zanimljivih pretpostavki. Možda bi i pomislili da na Zemlji ima života, ali nigde sigurnog dokaza o tome ne bi mogli da nadju. Takve promene koje menjaju izgled planete mogu se videti na svim planetama. I mi na Marsu posmatramo razne pojave tokom niza godina. Najbolji primer je ranije otkrivena formacija na Marsu poznata kao "Jezero Sunca" koja je zauzimala veliku površinu, a sada je skoro potpuno nestala. Čak i na Mesecu postoje promene koji možemo videti, a sigurno znamo da na Mesecu nema života. To znači da posmatrane promene na planetama ne mogu biti dokaz za postojanje života. Noćno osvetljenje velikih gradova Njujork, Tokio, London i drugi bili bi teoretski vidljivi. Na tamnoj strani Zemlje te sitne tačkice bi bile vidljive kao zvezdice 16 magnitude. One bi se mogle videti ali samo teoretski jer bi smetala velika disperzija svetlosti sa osvetljenog dela Zemlje. Poznati američki astronom Segan posebno se bavio izučavanjem mogućnosti posmatranja iz kosmosa tragova ljudske delatnosti na Zemlji. Vršena su mnoga satelitska fotografisanja Zemljine površine a naročito su obradjivani veliki gradovi i gusto naseljena područja. Segan ističe jedan vrlo bitan podatak da je većina velikih gradova nevidljiva iz kosmosa zbog svoje vrlo prljave atmosfere izazvane industrijskim i gradskim zagadjenjem. Njegovi zaključci o takvoj vrsti posmatranja su bili vrlo razočaravajući... Jedino eksplozije nuklearnih ili hidrogenskih bombi bile bi jako lako zapaziti kao trenutne svetle pojave na površini planete ali ni to nije siguran dokaz da je u pitanju razuman život. U krajnosti pitam se šta u tim bombama za uništavanje ima intiligentnog i razumnog. 
I skoro da smo izgubili svaku nadu za otkrivanje života... Ali "naši" Marsovci koji proučavaju Zemlju verovatno mnogo toga znaju o radio zračenju. Kada bi radio teleskop okrenuli prema nama bili bi zapanjeni. Naime Zemlja zrači metarske radio talase kao i samo Sunce, što je izuzetno velika količina zračenja (nekoliko miliona puta više od bilo koje planete). Sve ostale planete Sučevog sistema nemaju nikakvo ili jako slabo zračenje u tom spektru. Ovo bi mogli otkriti i sa jako primitivnim radio teleskopima. Tokom izučavanja, Marsovci bi zapazili da snaga zračenja osciluje usled rotacije same planete. Ukoliko bi posmatrali Zemlju duži vremenski period, videli bi da joj se svake godine fluks zračenja povećava. Na primer za poslednjih deset godina količina zračenja se povećala za milion puta. To sigurno ne može biti rezultat prirodnih faktora već je u pitanju delatnost nekih živih bića - u našem slučaju čoveka. Zračenje je rezultat rada ogromnog broja TV i radio predajnika. Dakle posle proučavanja radio zračenja može se zaključiti da na Zemlji postoji intiligenatan oblik života. Osim tog detalja, ukoliko bi analizirali našu atmosferu, videli bi prisustvo velike količine kiseonika koji ne može nikako nastati prirodnim putem osim kao nus-proizvod biljaka. Sa tom pretpostavkom polazimo i mi Zemljani pa imamo radio teleskope rasporedjene širom Zemaljske kugle koji osluškuju dubinu svemira ne bi li ulovili nekakav signal koji dopire od inteligentnog života... Na žalost za sada bezuspešno... Život može biti na nekoj planeti i bez bilo kakvog zračenja. Na našoj planeti Zemlji život je postojao milijardama godina bez radio zračenja. Po istom principu može se zaključiti da na brojnim planetama ima raznog oblika života ali nema nikakvog radio zračenja. Za sada je nemoguće i videti takve planete pa ni ispitivanje njihovih eventualnih atmosfera. U poslednje vreme velika pažnja se posvećuje istraživanju solarnih i otkrivanju planeta na drugim zvezdanim sistemima. Naravno ne očekuje se intiligenatan život, ali otkriće i najprimitivnijeg oblika bio bi najveće otkriće u istoriji čovečanstva. Mijat Mijatović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 35
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 35