ULOGA ANTIOKSIDATIVNIH BIOMARKERA U SAVREMENOJ BIOMEDICINI
Poslednjih decenija objavljen je čitav niz interesantnih otkrića, koja se odnose na formiranje i ulogu slobodnih radikala u biološkim sistemima. Slobodni radikali su molekuli, joni ili atomi koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona u svojoj strukturi. Stvaraju se u toku metaboličkih procesa u organizmu, ali ukoliko dođe do poremećaja fiziološke ravnoteže u ćeliji dolazi do njihove povećane produkcije. Njihova produkcija je naročito povećana u brojnim patološkim stanjima. Smatra se da imaju značajnu ulogu u etiopatogenezi preko 100 humanih i animalnih oboljenja, počev od kardiovaskularnih do Parkinsonove bolesti. Sem toga, neki citostatici, neke otpadne materije u vazduhu, hiperoksija, pesticidi, neki herbicidi (parakvat), dim cigarete, alkohol, anestetici, kao i večina aromatičnih ugljovodonika izazivaju oštećenja ćelija pomoću slobodnih radikala.
Antioksidativni odbrambeni (AO) sistem održava dinamičku ravnotežu slobodnih radikala u ćeliji i na taj način štiti biomolekule od ozbiljnih oštećenja, koja mogu biti prouzrokovana slobodnim radikalima. AO sistem u organizmu je veoma složen i obuhvata primarnu i sekundarnu antioksidativnu zaštitu. Antioksidativni enzimi predstavljaju značajnu komponentu celokupne odbrane organizma i promena njihove aktivnosti predstavlja značajan pokazatelj kako fiziološkog tako i patološkog stanja. Naime, brojne kliničke i biohemijske studije ukazuju na postojanje određene korelacije između aktivnosti enzima AO sistema i različitih oboljenja, kao što su hronični zapaljenski procesi, konvulzije, dijabetes, Celijačna bolest, neurodegenerativna oboljenja, kancer i dr.
Celijačna bolest je genetski zasnovana trajna nepodnošljivost (netolerantnost) na gluten, protein koji se nalazi kao hranljivi sastojak u pšenici, ječmu, ovsu, raži. Uobičajeni klinički simptomi Celijačne bolesti su dijarea, gubitak težine, neuhranjenost zbog smanjene apsorpcije hranljivih materija i minerala, zastoj u rastu. Obzirom da je bolest praćena hroničnim inflamatornim procesima često dovodi do pojave maligniteta tankog creva. Na žalost, ovo oboljenje, kao i neke druge vrste enteropatija sve češće su prisutne kod dece. Rana i precizna dijagnoza, blagovremeno uvođenje dijete, redovni i efikasni klinički tretmani omogućavaju u znatnoj meri uklanjanje kliničkih simptoma ovog oboljenja. Značajan doprinos preciznom dijagnosticiranju i efikasnom tretmanu ove bolesti predstavljaju naši rezultati koji se odnose na određivanje antioksidativnog satusa kod dece sa aktivnom i asimptomatskom formom Celijačne bolesti. Naša istraživanja koja se realizuju kroz saradnju sa Univerzitetskom dečjom klinikom u Tiršovoj, jasno pokazuju da se nivo aktivnosti antioksidativnih enzima kod dece obolele od Celijačne bolesti može koristiti ne samo kao dijagnostički biomarker, već i kao značajan pokazatelj efikasnosti terapije.
Dobijeni rezultati predstavljaju značajan doprinos kliničkoj praksi obzirom da se učestalost pojave Celijačne bolesti u evropskim zemljama procenjuje najmanje 1 oboleo na 200 - 300 dece, sa neznatno povećanom ušestalošću oboljenja kod ženskog pola u odnosu na muški pol.
naučni savetnik
INN Vinča,
Laboratorija za molekularnu biologiju i endokrinologiju - 090