U Kaliforniji je u 88. godini umro britanski naučnik Fransis Krik, koji je zajedno sa Amerikancem Džemsom Votsonom 1962. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu, za otkriće strukture dezoksiribonukleinske kiseline (DNK).
Krik i Votson , koji je tada imao samo 24 godine, otkrili su 1953. godine da molekul DNK ima oblik dvostrukog heliksa, odnosno dve isprepletene spirale. Takav oblik DNK logično je upućivao na zaključak da ta dva lanca mogu da se raspletu i sami sebe kopiraju, odnosno da predstavlja naslednu šifru života i da je njegova osnovna uloga čuvanje i prenošenje genetske informacije.
"Bili smo potpuno euforični, ali je euforiju ublažavala činjenica da nismo bili sigurni da smo u pravu. Džim mi je jednom prilikom rekao da mu je, svaki put kada bi me čuo kako pričam o našem velikom otkriću, bilo vrlo neprijatno, jer se plašio da grešimo", rekao je Frensis Krik.
Njihovom otkiću, objavljenom 25. aprila 1953. godine u uglednom naučnom časopisu Nejčer, u mnogome je pomogla njihova koleginica Rozalind Frenklin kojoj je pošlo za rukom da rentgenskim zracima snimi kristale DNK.
U to doba, medjutim, vrlo malo ljudi smatralo da je njihovo otkriće "interesantno".
Prošlo je nekoliko godina pre nego što je to revolucionarno otkriće priznato i prihvaćeno, a pravo priznanje je usledilo čak devet godina kasnije kada im je dodeljena Novelova nagrada za medicinu.
Danas, posle pola veka, uticaj tog otkrića se može videti u mnogim svakodnevnim primenama. Krikovo i Votsonovo otkriće bilo je temelj biotehnološke industrije i omogućilo je naučnicima da proizvedu veće paradajze, lekarima da razviju gensku terapiju, a policiji da otkrije počinioce zločina.