Ime: Å ifra:    Novi član?    Zaboravljena Å”ifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- fiziologija
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- maŔinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- Ŕumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9069
Najnovi član: timis

Najnoviji tekstovi:

slika Ostavi CV! Lansiraj svoju karijeru! (Sajam zapoŔljavanja)
slika Laboratorijska oprema - tačni nazivi i vrste (hemija)
slika Efekti druÅ”tvenih mreža: status ā€“ it´s complicated (tribine)
slika Imena zanata kojima do sada niste znali značenje (etnologija)
slika Saradnja srpskih naučnika sa ruskim Rosatomom (energetika)
slika MiÅ”ko Petrović izlaže u NiÅ”u (umetnost)
slika ViŔe od 100 stranih studenata ovog leta u Beogradu (kultura)
slika Zadaci za raspust (pedagogija)
slika ŠŠ°Š“Š° ŠŸŠµŃ‚Ń€Š¾Š²Šøћ - Š Š•Š§ Š£ Š—Š‘Š•Š“Š£ (beletristika)
slika Nagrada za male srpske robotičare u Parizu (nagrade)





REGISTRUJTE SE
i ĆØitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::medicina
31. oktobar. 2005.

AH, TAJ HOLESTEROL !



     
     Holesterol je materija slična masti i sastavni je dio svake ćelije u ljudskom telu. Izuzetno je važan za čoveka jer je potreban za sintezu vitamina D, neophodan je za apsorpciju masnih kiselina iz tankog creva, a bez njega nemoguća sinteza polnih hormona. Holesterol u krvi potiče iz dva izvora: iz jetre gde se stvara (endogeni) i iz hrane (egzogeni).
     Analize govore da gotovo pola stanovniÅ”tva razvijenih zemalja sveta ima poviÅ”eni holesterol u krvi Å”to ujedno znači visoku verovatnoću obolenja od srčanih bolesti, koje danas čine 50% uzroka svih smrti.
     Međutim, visoki krvni holesterol ne prouzrokuje nikakve simptome i znakove, pa je jedini način da se otkrije testiranje krvi. Holesterol i trigliceridi noÅ”eni belančevinama kao lipoproteini cirkuliÅ”u krvlju. Glavni tipovi lipoproteina su: LDL holesterol ili "loÅ”" holesterol koji prenosi holesterol kroz telo do mesta gde se ili skladiÅ”ti (taloži u zidovima arterija) ili se koristi za obnovu ćelijske membrane i HDL holesterol, "čistač" viÅ”ka holesterola iz tela ili "dobar" holesterol.
     Nizak nivo LDL holesterola i visok nivo HDL holesterola smatraju se poželjnim, dok se visoki LDL i niski HDL smatraju rizičnim za nastanak naslaga na arterijama i pojavu ateroskleroze.
     
     Dva glavna činioca koji dovode do povećanja LDL holesterola su: nasleđe i ishrana bogata mastima. Uvećana telesna težina i fizička neaktivnost su faktori koji doprinose povećanom nivou LDL u krvi.
     
     Poželjan nivo holesterola
     
     Redovno testiranje je jedini način da se otkrije visoki holesterol u krvi dovoljno rano. Preporučuje se testiranje na ukupni i HDL holestrol i trigliceride. Vrednost LDL može se izračunati od prethodne tri vriednosti.
     Nije dovoljno samo merenje ukupnog holesterola jer on može može imati normalnu vrednost, dok s druge strane može biti nizak HDL ili povećan LDL pa rizik od srčane bolesti postoji. Poželjna visina holesterola varira u zavisnosti od godina, pola, porodične anamneze i opÅ”teg zdravstvenog stanja. Nema magičnog broja koji odvaja rizik od sigurnosti.
     
     Poželjne vrednosti su:
     
      - ukupni holesterol: ispod 5,2 mmol/L;
     
     - ukupni trigliceridi: ispod 1,8 mmol/L za muÅ”karce,
     
     ispod 1,5 mmol/L za žene;
     
     - HDL holesterol: iznad 1,4 mmol/L za muÅ”karce,
     
      iznad 1,7 mmol/L za žene;
     
     - LDL holesterol: ispod 3,9 mmol/L
      (Izvor: D. ČvoriŔćec i A. Stavljenić-Rukavina).
     
     Osnovni test poželjno je učiniti u 20-tim godinama a zatim svake 3 - 5 godine.
     Poželjan nivo holesterola smanjuje rizik od srčanih bolesti. Da bi se to ostvarilo potrebno je negovati određeni životni stil koji se sastoji od zdrave ishrane, fizičkih aktivnosti i nepuÅ”enja.
     
     
ZDRAVA ISHRANA
     
     Pravilna ishrana sastoji se uglavnom od smanjenja unosa zasićenih masti. Potrebno je ograničiti masti na 30% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa. Zasićene masti ne bi trebalo da budu zastupljene viÅ”e od 10% ukupnog kalorijskog unosa. Ovakva ishrana održava LDL u krvi na niskom nivou ili sprečava njegov porast.
     To se najjednostavnije postiže zamenom punomasnih mlečnih proizvoda proizvodima sa smanjenim ili vrlo niskim mastima, zamenom masnog mesa mrÅ”avim, uklanjanjem vidljivih masti iz crvenog mesa i svinjetine kao i uklanjanjem kože (i masti neposredno ispod nje) na pilećem mesu.
     Poželjno je prilagoditi načine pripreme hrane (prženje i pečenje u rerni u masti zameniti pečenjem na grilu bez dodatka masnoće, dinstanjem na vodi ili na malo ulja, kuvanjem u vodi ili na pari). Samo povremeno mogu se jesti poslastice i tzv. fast food. Korisno je zameniti maslac nezasićenim margarinom kao i masti životinjskog porekla nezasićenim uljem za kuvanje.
     Riba, posebno "masna" iz hladnih mora sadrži velike količine jedinstvene viÅ”estruko nezasićene masti poznate kao "omega 3" koja smanjuje rizik od srčanih bolesti snižavanjem triglicerida. Riba i druga morska hrana jednom nedeljno ili čeŔće povezuje se sa značajnim smanjenjem rizika od srčanih bolesti.
     Iako voće i povrće (uključujući mahunarke kao Å”to su soja, sojini proizvodi, graÅ”ak, boranija, pasulj i sočivo) nema značajniji uticaj na smanjenje LDL, ove grupe namirnica sadrže antioksidante koji mogu zaÅ”titi LDL od oksidacije.
     Oksidacija je proces stvaranja slobodnih radikala koji oÅ”tećuju ćelije zamenom izgubljenih elektrona. Oksidacija prouzrokuje promene na masnim kiselinama i LDL holesterolu. Ove promene omogućavaju ćelijama krvnih sudova da apsorbuju masne kiseline i LDL holesterol dovodeći do izgradnje naslaga i suženja arterija.
     Antioksidanti sprečavaju holesterol da oÅ”tećuje arterije tako Å”to neutraliÅ”u slobodne radikale "poklanjajući" im potrebne elektrone. To su vitamini C, E i beta karotin.
     
     Neophodno je jesti hranu bogatu vlaknima. Vlaknasta hrana je vrlo važna jer snižava ukupni holesterol. To se naročito odnosi na vlakna rastopiva u vodi, koja se nalaze u braÅ”nu, pasulju, graÅ”ku, tamnom pirinču, zrnima zobi, ječmu, limunskom voću, jagodama i jabukama.
     
     Treba unosti sojine proizvode jer sojini sastojci izoflavoni deluju slično ljudskim hormonima koji reguliÅ”u nivo holesterola, tako da koriŔćenje soje redukuje ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceride, a povećava HDL holesterol.
     
     Na deklaraciji nekih namirnica može se zapaziti oznaka "bez holesterola" Å”to znači da se radi o biljnom ulju (samo namirnice životinjskog porekla sadrže holesterol). To ne znači da takva namirnica nema zasićenih masti. Mnoga ulja imaju jednostruko i viÅ”estruko nezasićene masti za koje se veruje da imaju "prijateljski" odnos prema srcu. To se posbno odnosi na jednostruko nezasićene masti. Takva ulja su maslinovo i suncokretovo.
     
     Ako pijete alkohol, pijte umereno. Umereno konzumiranje alkohola može povećati nivo HDL kolesterola, Å”to znači da umanjuje rizik od srčane bolesti. Ograničenje se odnosi na 1 do 2 pića dnevno. Ako ne pijete nemojte ni da počinjete, ali nemojte da pijete ni ako imate poviÅ”ene trigliceride.
     
     
Vežbajte!
     
     Prekomerna telesna težina doprinosi visokom holesterolu. Gubitkom telesne težine možete smanjiti holesterol.
     Evo nekoliko preporuka kako ćete vežbanje učiniti poželjnijim.
     
      - Napravite sopstveni program vežbanja da smanjite telesnu težinu:
     
      Izaberite aerobnu aktivnost. Uključite se u aktivnosti kao Å”to su brzo hodanje, plivanje, džoging, vožnja biciklom, Å”etnja u prirodi i sl.
     
      - Odredite vreme i učestalost vežbanja: Postepeno vežbajte oko 30 do 45 minuta barem tri puta nedeljno. Ako imate prekomernu telesnu težinu ili ste neaktivni duže vreme povećavajte aktivnost postepeno kroz nekoliko meseci. Å to je veća aktivnost, veći je gubitak težine.
     
      - "Srodite" se sa svojim programom vežbanja: Vežbajte redovito u isto vreme. Neka vam vežbanje bude zabavno, jer ako nije zabavno, nećete osećati potrebu da vežbate redovito. Vežbajte u druÅ”tvu odnosno u grupi ili preduzmite druge aktivnosti koje će vas održati aktivnim.
     
     
Ne puŔite!
     
     Ako puÅ”ite, prestanite. Ako ne puÅ”ite, nemojte ni da počinjete. PuÅ”enje oÅ”tećuju zidove arterija čineći ih sklonim taloženju masnih naslaga. Ako ste prestali da puÅ”ite, HDL holesterol će se možda vratiti na raniji nivo.
     
     
Dijeta za sniženje masnoća u krvi
     
     
     
Žitarice
     
     Hrana koja se preporučuje: sve integralne žitarice i njihovi proizvodi (braÅ”no, pahuljice, testenina), a naročito ječam, zob, raž i pirinač.
     Hrana koju treba izbegavati: pržena testa, lisnata testa.
     
     
Mleko i mlečni proizvodi, jaja
     
     Hrana koja se preporučuje: obrano mleko, nemasni sirevi, nemasni fermentisani mlečni proizvodi, belance.
     Hrana koja može da se jede: polumasno mleko, sirevi s malo masnoće, dva cela jaja nedeljno.
     Hrana koju treba izbegavati: punomasno mleko, pavlaka, punomasni sirevi.
     
     
Supe
     
     Hrana koja se preporučuje: bistre supe od mesa ili povrća, riblje supe.
     Hrana koju treba izbegavati: guste, krem i masne supe.
     
     
Riba i plodovi mora
     
     Hrana koja se preporučuje: sva bela i plava riba ( s roÅ”tilja, kuvana, dimljena, skinute kože napr. sa srdela), jakove kapice.
     Hrana koja može da se jede: riba pržena u prikladnom ulju (vidi masnoće!), dagnje.
     Hrana koju treba izbegavati: ikra, kavijar, riba pržena u neprikladnom ulju, kozice, rakovi, lignje, hobotnica, sipa.
     
     
Meso i mesne prerađevine
     
     Hrana koja se preporučuje: ćuretina, piletina, teletina, divljač, kunić, mlada jagnjetina.
     Hrana koja može da se jede: posna govedina, Å”unka-prÅ”ut, jagnjetina (1-2 puta nedeljno), teleće ili pileće kobasice, jetra (2 puta mesečno).
     Hrana koju treba izbegavati: patka, guska, sva vidljivo masna mesa, kobasice, salame, mesne pite, paÅ”tete, koža živine, slanina.
     
     
Masnoće
     
     Hrana koja može da se jede: suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje, meki nehidrogenizovani margarin na bazi ovih ulja.
     Hrana koju treba izbegavati: maslac, salo, svinjska mast, tvrdi margarini, hidrogenizovane masti.
     
     
Povrće i voće
     
     Hrana koja se preporučuje: svo sveže i smrznuto povrće, posebno mahunarke (pasulj, sočivo, graÅ”ak, boranija), krompir kuvan ili pečen u ljusci, svo sveže i suÅ”eno voće, konzervisano nezaÅ”ećereno voće, koÅ”tunjavi plodovi (orah, badem, leÅ”nik).
     Hrana koja može da se jede: krompir pržen u dopuÅ”tenom ulju (uklonite suviÅ”nu masnoću upijajućim papirom), kikiriki, pistaći.
     Hrana koju treba izbegavati: krompir i povrće prženi u neprikladnom ulju ili masti, čips, zasoljevo konzervisano povrće, soljeni oraŔčići, indijski oraŔčići.
     
     
Kolači i poslastice
     
     Hrana koja se preporučuje: kuvane poslastice, voćni kolači s malo masnoće, makrobiotički kolači.
     Hrana koja može da se jede: kolači ili keks pripremljeni s margarinom ili uljem.
     Hrana koju treba izbegavati: sladoled i puding od punomasnog mleka, prelivi od pavlake ili maslaca, čokolada, industrijski kolači i keks.
     
     
Napici
     
     Pića i napici koji se preporučuje: čaj, filter ili instant kava, bezkalorijska bezalkoholna pića.
     Pića i napici koji mogu da se konzumiraju: vino ili pivo u umerenim količinama, napici s nemasnom čokoladom.
     Pića i napici koje treba izbegavati: čokoladni napici, bezalkoholna zaslađena pića kao koka-kola, pepsi-kola, fanta, mirinda i sl.
     
     
Začini, prelivi
     
     Hrana koja se preporučuje: začinske trave, mirodjije.
     Hrana koja može da se jede: prelivi za salate s malo masnoće.
     Hrana koju treba izbegavati: masni prelivi za salatu, majonez i sl.
     
     
Napomena
     
     Hrana koja se preporučuje ima malo masnoće i puno vlakana, redovno se nalazi u ishrani.
     Hrana koja može da se jede u umerenim količinama sadrži nezasićene masti ili manje količine zasićenih masti. S obzirom na to da se radi o dijeti s malo masti, ova je hrana dopuÅ”tena u malim količinama.
     Hrana koju treba izbegavati sadrži dosta zasićenih masti i / ili holesterola.
     
     Količina holesterola u 100 g namirnice
Džigerica pileća 500 mg
Džigerica teleća 370 mg
Jaje (tvrdo kuvano) 274 mg
Džigerica svinjska 260 mg
Morski rakovi 195 mg
Svinjsko meso 121 mg
Hamburger 120 mg
Sir Gauda 114 mg
Slatka pavlaka 111 mg
Krem sir 110 mg
Sir Cheddar 105 mg
Majonez 105 mg
Goveđi odrezak 101 mg
VirÅ”le (pileće meso) 100 mg
Slanina 93 mg
Piletina (batak) 91 mg
Piletina (belo meso) 69 mg
Å koljke 67 mg
Kisela pavlaka (20 %) 66 mg
Sardine 61 mg
PiŔkote 60 mg
PaŔteta, svinjska 50 mg
Sladoled 44 mg
Tunjevina 31 mg
Mleko 3.3 % mm 14 mg
Jogurt 13 mg
Prilagođeno iz Preporuka Evropskog druÅ”tva za aterosklerozu

Olgica Krsmanović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!



AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greÅ”ke u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
StaniÅ”a Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- UspeÅ”no zavrÅ”en 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
StaniÅ”a Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
SiniÅ”a Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




VaÅ” ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 9
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 9




Ā© 1999. - 2018.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved