Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

- anatomija
- astronomija
- bakteriologija
- biohemija
- biologija
- botanika
- defektologija
- eksperimenti
- elektronika
- elektrotehnika
- energetika
- entomologija
- farmacija
- fizika
- genetika
- geografija
- geologija
- hemija
- informatika
- ishrana
- matematika
- mašinstvo
- medicina
- molekularna biologija
- okeanologija
- paleontologija
- pivarstvo
- poljoprivreda
- povrtarstvo
- programi
- psihologija
- robotika
- seizmologija
- stomatologija
- svemir
- termodinamika
- veterina
- voćarstvo
- zdravstvo
- zoologija
- šumarstvo













CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
priroda:::medicina
31. oktobar. 2005.

AH, TAJ HOLESTEROL !




Holesterol je materija slična masti i sastavni je dio svake ćelije u ljudskom telu. Izuzetno je važan za čoveka jer je potreban za sintezu vitamina D, neophodan je za apsorpciju masnih kiselina iz tankog creva, a bez njega nemoguća sinteza polnih hormona. Holesterol u krvi potiče iz dva izvora: iz jetre gde se stvara (endogeni) i iz hrane (egzogeni).
Analize govore da gotovo pola stanovništva razvijenih zemalja sveta ima povišeni holesterol u krvi što ujedno znači visoku verovatnoću obolenja od srčanih bolesti, koje danas čine 50% uzroka svih smrti.
Međutim, visoki krvni holesterol ne prouzrokuje nikakve simptome i znakove, pa je jedini način da se otkrije testiranje krvi. Holesterol i trigliceridi nošeni belančevinama kao lipoproteini cirkulišu krvlju. Glavni tipovi lipoproteina su: LDL holesterol ili "loš" holesterol koji prenosi holesterol kroz telo do mesta gde se ili skladišti (taloži u zidovima arterija) ili se koristi za obnovu ćelijske membrane i HDL holesterol, "čistač" viška holesterola iz tela ili "dobar" holesterol.
Nizak nivo LDL holesterola i visok nivo HDL holesterola smatraju se poželjnim, dok se visoki LDL i niski HDL smatraju rizičnim za nastanak naslaga na arterijama i pojavu ateroskleroze.

Dva glavna činioca koji dovode do povećanja LDL holesterola su: nasleđe i ishrana bogata mastima. Uvećana telesna težina i fizička neaktivnost su faktori koji doprinose povećanom nivou LDL u krvi.

Poželjan nivo holesterola

Redovno testiranje je jedini način da se otkrije visoki holesterol u krvi dovoljno rano. Preporučuje se testiranje na ukupni i HDL holestrol i trigliceride. Vrednost LDL može se izračunati od prethodne tri vriednosti.
Nije dovoljno samo merenje ukupnog holesterola jer on može može imati normalnu vrednost, dok s druge strane može biti nizak HDL ili povećan LDL pa rizik od srčane bolesti postoji. Poželjna visina holesterola varira u zavisnosti od godina, pola, porodične anamneze i opšteg zdravstvenog stanja. Nema magičnog broja koji odvaja rizik od sigurnosti.

Poželjne vrednosti su:

- ukupni holesterol: ispod 5,2 mmol/L;

- ukupni trigliceridi: ispod 1,8 mmol/L za muškarce,

ispod 1,5 mmol/L za žene;

- HDL holesterol: iznad 1,4 mmol/L za muškarce,

iznad 1,7 mmol/L za žene;

- LDL holesterol: ispod 3,9 mmol/L
(Izvor: D. Čvorišćec i A. Stavljenić-Rukavina).

Osnovni test poželjno je učiniti u 20-tim godinama a zatim svake 3 - 5 godine.
Poželjan nivo holesterola smanjuje rizik od srčanih bolesti. Da bi se to ostvarilo potrebno je negovati određeni životni stil koji se sastoji od zdrave ishrane, fizičkih aktivnosti i nepušenja.

ZDRAVA ISHRANA

Pravilna ishrana sastoji se uglavnom od smanjenja unosa zasićenih masti. Potrebno je ograničiti masti na 30% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa. Zasićene masti ne bi trebalo da budu zastupljene više od 10% ukupnog kalorijskog unosa. Ovakva ishrana održava LDL u krvi na niskom nivou ili sprečava njegov porast.
To se najjednostavnije postiže zamenom punomasnih mlečnih proizvoda proizvodima sa smanjenim ili vrlo niskim mastima, zamenom masnog mesa mršavim, uklanjanjem vidljivih masti iz crvenog mesa i svinjetine kao i uklanjanjem kože (i masti neposredno ispod nje) na pilećem mesu.
Poželjno je prilagoditi načine pripreme hrane (prženje i pečenje u rerni u masti zameniti pečenjem na grilu bez dodatka masnoće, dinstanjem na vodi ili na malo ulja, kuvanjem u vodi ili na pari). Samo povremeno mogu se jesti poslastice i tzv. fast food. Korisno je zameniti maslac nezasićenim margarinom kao i masti životinjskog porekla nezasićenim uljem za kuvanje.
Riba, posebno "masna" iz hladnih mora sadrži velike količine jedinstvene višestruko nezasićene masti poznate kao "omega 3" koja smanjuje rizik od srčanih bolesti snižavanjem triglicerida. Riba i druga morska hrana jednom nedeljno ili češće povezuje se sa značajnim smanjenjem rizika od srčanih bolesti.
Iako voće i povrće (uključujući mahunarke kao što su soja, sojini proizvodi, grašak, boranija, pasulj i sočivo) nema značajniji uticaj na smanjenje LDL, ove grupe namirnica sadrže antioksidante koji mogu zaštiti LDL od oksidacije.
Oksidacija je proces stvaranja slobodnih radikala koji oštećuju ćelije zamenom izgubljenih elektrona. Oksidacija prouzrokuje promene na masnim kiselinama i LDL holesterolu. Ove promene omogućavaju ćelijama krvnih sudova da apsorbuju masne kiseline i LDL holesterol dovodeći do izgradnje naslaga i suženja arterija.
Antioksidanti sprečavaju holesterol da oštećuje arterije tako što neutrališu slobodne radikale "poklanjajući" im potrebne elektrone. To su vitamini C, E i beta karotin.

Neophodno je jesti hranu bogatu vlaknima. Vlaknasta hrana je vrlo važna jer snižava ukupni holesterol. To se naročito odnosi na vlakna rastopiva u vodi, koja se nalaze u brašnu, pasulju, grašku, tamnom pirinču, zrnima zobi, ječmu, limunskom voću, jagodama i jabukama.

Treba unosti sojine proizvode jer sojini sastojci izoflavoni deluju slično ljudskim hormonima koji regulišu nivo holesterola, tako da korišćenje soje redukuje ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceride, a povećava HDL holesterol.

Na deklaraciji nekih namirnica može se zapaziti oznaka "bez holesterola" što znači da se radi o biljnom ulju (samo namirnice životinjskog porekla sadrže holesterol). To ne znači da takva namirnica nema zasićenih masti. Mnoga ulja imaju jednostruko i višestruko nezasićene masti za koje se veruje da imaju "prijateljski" odnos prema srcu. To se posbno odnosi na jednostruko nezasićene masti. Takva ulja su maslinovo i suncokretovo.

Ako pijete alkohol, pijte umereno. Umereno konzumiranje alkohola može povećati nivo HDL kolesterola, što znači da umanjuje rizik od srčane bolesti. Ograničenje se odnosi na 1 do 2 pića dnevno. Ako ne pijete nemojte ni da počinjete, ali nemojte da pijete ni ako imate povišene trigliceride.

Vežbajte!

Prekomerna telesna težina doprinosi visokom holesterolu. Gubitkom telesne težine možete smanjiti holesterol.
Evo nekoliko preporuka kako ćete vežbanje učiniti poželjnijim.

- Napravite sopstveni program vežbanja da smanjite telesnu težinu:

Izaberite aerobnu aktivnost. Uključite se u aktivnosti kao što su brzo hodanje, plivanje, džoging, vožnja biciklom, šetnja u prirodi i sl.

- Odredite vreme i učestalost vežbanja: Postepeno vežbajte oko 30 do 45 minuta barem tri puta nedeljno. Ako imate prekomernu telesnu težinu ili ste neaktivni duže vreme povećavajte aktivnost postepeno kroz nekoliko meseci. Što je veća aktivnost, veći je gubitak težine.

- "Srodite" se sa svojim programom vežbanja: Vežbajte redovito u isto vreme. Neka vam vežbanje bude zabavno, jer ako nije zabavno, nećete osećati potrebu da vežbate redovito. Vežbajte u društvu odnosno u grupi ili preduzmite druge aktivnosti koje će vas održati aktivnim.

Ne pušite!

Ako pušite, prestanite. Ako ne pušite, nemojte ni da počinjete. Pušenje oštećuju zidove arterija čineći ih sklonim taloženju masnih naslaga. Ako ste prestali da pušite, HDL holesterol će se možda vratiti na raniji nivo.

Dijeta za sniženje masnoća u krvi


Žitarice

Hrana koja se preporučuje: sve integralne žitarice i njihovi proizvodi (brašno, pahuljice, testenina), a naročito ječam, zob, raž i pirinač.
Hrana koju treba izbegavati: pržena testa, lisnata testa.

Mleko i mlečni proizvodi, jaja

Hrana koja se preporučuje: obrano mleko, nemasni sirevi, nemasni fermentisani mlečni proizvodi, belance.
Hrana koja može da se jede: polumasno mleko, sirevi s malo masnoće, dva cela jaja nedeljno.
Hrana koju treba izbegavati: punomasno mleko, pavlaka, punomasni sirevi.

Supe

Hrana koja se preporučuje: bistre supe od mesa ili povrća, riblje supe.
Hrana koju treba izbegavati: guste, krem i masne supe.

Riba i plodovi mora

Hrana koja se preporučuje: sva bela i plava riba ( s roštilja, kuvana, dimljena, skinute kože napr. sa srdela), jakove kapice.
Hrana koja može da se jede: riba pržena u prikladnom ulju (vidi masnoće!), dagnje.
Hrana koju treba izbegavati: ikra, kavijar, riba pržena u neprikladnom ulju, kozice, rakovi, lignje, hobotnica, sipa.

Meso i mesne prerađevine

Hrana koja se preporučuje: ćuretina, piletina, teletina, divljač, kunić, mlada jagnjetina.
Hrana koja može da se jede: posna govedina, šunka-pršut, jagnjetina (1-2 puta nedeljno), teleće ili pileće kobasice, jetra (2 puta mesečno).
Hrana koju treba izbegavati: patka, guska, sva vidljivo masna mesa, kobasice, salame, mesne pite, paštete, koža živine, slanina.

Masnoće

Hrana koja može da se jede: suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje, meki nehidrogenizovani margarin na bazi ovih ulja.
Hrana koju treba izbegavati: maslac, salo, svinjska mast, tvrdi margarini, hidrogenizovane masti.

Povrće i voće

Hrana koja se preporučuje: svo sveže i smrznuto povrće, posebno mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, boranija), krompir kuvan ili pečen u ljusci, svo sveže i sušeno voće, konzervisano nezašećereno voće, koštunjavi plodovi (orah, badem, lešnik).
Hrana koja može da se jede: krompir pržen u dopuštenom ulju (uklonite suvišnu masnoću upijajućim papirom), kikiriki, pistaći.
Hrana koju treba izbegavati: krompir i povrće prženi u neprikladnom ulju ili masti, čips, zasoljevo konzervisano povrće, soljeni oraščići, indijski oraščići.

Kolači i poslastice

Hrana koja se preporučuje: kuvane poslastice, voćni kolači s malo masnoće, makrobiotički kolači.
Hrana koja može da se jede: kolači ili keks pripremljeni s margarinom ili uljem.
Hrana koju treba izbegavati: sladoled i puding od punomasnog mleka, prelivi od pavlake ili maslaca, čokolada, industrijski kolači i keks.

Napici

Pića i napici koji se preporučuje: čaj, filter ili instant kava, bezkalorijska bezalkoholna pića.
Pića i napici koji mogu da se konzumiraju: vino ili pivo u umerenim količinama, napici s nemasnom čokoladom.
Pića i napici koje treba izbegavati: čokoladni napici, bezalkoholna zaslađena pića kao koka-kola, pepsi-kola, fanta, mirinda i sl.

Začini, prelivi

Hrana koja se preporučuje: začinske trave, mirodjije.
Hrana koja može da se jede: prelivi za salate s malo masnoće.
Hrana koju treba izbegavati: masni prelivi za salatu, majonez i sl.

Napomena

Hrana koja se preporučuje ima malo masnoće i puno vlakana, redovno se nalazi u ishrani.
Hrana koja može da se jede u umerenim količinama sadrži nezasićene masti ili manje količine zasićenih masti. S obzirom na to da se radi o dijeti s malo masti, ova je hrana dopuštena u malim količinama.
Hrana koju treba izbegavati sadrži dosta zasićenih masti i / ili holesterola.

Količina holesterola u 100 g namirnice
Džigerica pileća 500 mg
Džigerica teleća 370 mg
Jaje (tvrdo kuvano) 274 mg
Džigerica svinjska 260 mg
Morski rakovi 195 mg
Svinjsko meso 121 mg
Hamburger 120 mg
Sir Gauda 114 mg
Slatka pavlaka 111 mg
Krem sir 110 mg
Sir Cheddar 105 mg
Majonez 105 mg
Goveđi odrezak 101 mg
Viršle (pileće meso) 100 mg
Slanina 93 mg
Piletina (batak) 91 mg
Piletina (belo meso) 69 mg
Školjke 67 mg
Kisela pavlaka (20 %) 66 mg
Sardine 61 mg
Piškote 60 mg
Pašteta, svinjska 50 mg
Sladoled 44 mg
Tunjevina 31 mg
Mleko 3.3 % mm 14 mg
Jogurt 13 mg
Prilagođeno iz Preporuka Evropskog društva za aterosklerozu

Olgica Krsmanović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:

stanko,
 


Ukupno prisutno na sajtu: 18
Prijavljeni: 1 ||| Gosti: 17




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved