Карађорђе Петровић (1762 - 1817), вожд устаничке Србије 1804 - 1813, покретач борбе за коначно ослобођење српског народа од турске власти и зачетник државности обновљене Србије.
Против моћне турске империје, вековима утврђиване на Балкану, Срби дижу 1804. године устанак, предвођен Карађорђем, који је до тада био и земљоделац и трговац стоком и хајдук и српски добровољац у аустријској војсци.
Срби су имали моћну средњевeковну државу и изгубили су је у борбама против Турака (1459), заустављајући њихово надирање у Европу. На Сретење 1804. године, на збору у Орашцу, Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако започео обнову историје, народа и државе.
Историја је Карађорђу дала да постане најзнаменитији Србин не само свог времена, већ за саме Србе, стожер њихове историје. Он је дигао устанак у Србији, када је у њој било 700.000 Срба против Турске, царевине на три континента, и десет година водио жестоке бојеве за срспку самосталност, правећи у исто време и српску државу, покушавајући да подстакне и ослобађање Балкана.
Самоуки војсковођа Карађорђе истицао се личном храброшћу, предводећи у неколико десетина битака српску војску. Био је савременик европских војних великана: француског Наполеона, енглеског Велингтона, пруског Бухлера, руских Суворова и Кутузова, који су о њему говорили са дивљењем.
После слома устанка, интерниран је у Аустрију, одакле 1814. године прелази у Бесарабију, а 1817. у Србију, где је, по наређењу Кнеза Милоша, убијен 13/26. јула у Радовањском лугу.