Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9038
Najnovi član: microoo

Najnoviji tekstovi:

slika PEDERUS NAPADA SRBIJU: Čim pokušate da ga se otarasite, BACA OTROV NA VAS! (zoologija)
slika FARMACEUTSKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U TERAPIJI KAŠLJA (farmacija)
slika Frida Makmanus, Džilijan Batler - Psihologija (psihologija)
slika АУСТРОУГАРСКИ ПОПИС ИЗ 1890. ГОДИНЕ: У Дубровнику живе Срби, нема ниједног Хрвата (istorija)
slika “OČEKUJEMO EPOHALNO OTKRIĆE” Arheolozi iz Sidneja u Sremu na tragu vile RIMSKOG CARA (arheologija)
slika PET ZNAKOVA ZLA: Kako prepoznati ljude pokvarenog srca (psihologija)
slika MUDRACI PREPORUČUJU DA NIKOME NE GOVORITE OVIH 6 STVARI: Čuvajte ih kao najveću tajnu! (psihologija)
slika Vijet Tan Nujen - Simpatizer (špijunaža)
slika JEDNA UČIONICA I SEDAM ĐAKA "Ne gasite nam školu, samo tamo možemo da vidimo DRUGU DECU" (školsko zakonodavstvo)
slika A moglo je i drugačije (psihologija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
drustvo:::istorija
12. jul. 2017.

АУСТРОУГАРСКИ ПОПИС ИЗ 1890. ГОДИНЕ: У Дубровнику живе Срби, нема ниједног Хрвата



     

Натко Нодило

Из Wикипедије, слободне енциклопедије
     
      Натко Нодило (Сплит, 31. коловоза 1834. - Загреб, 21. свибња 1912.) био је српски политичар, повјесничар и публицист
      Студирао је теологију, повијест и земљопис у Бечу. Био је први професор опће повијести на Филозофском факултету у Загребу. Један је од вођа Народне странке у Далмацији и уредник новина "Ил назионале". Водио је полемику с аутономашким идеологом Н. Томмасеом у којој је аргументирао и позивајуће се на повијесне изворе доказао нужност сједињења Далмације с Хрватском. Као повјесничар проучавао је рану средњевјековну повијест Хрвата и југоисточне Еуропе.
      Био је познат по залагању за политичко јединство Хрвата и Срба, односно сматрао је хрватски и српски једним језиком. Због тога је у доба Титове Југославије величан као претеча идеологије братства и јединства, док је након распада Југославије постао предмет контроверзи и критика, односно својатања између хрватских и српских националиста.
      Према подацима које је скупила Аустроугарска држава, када је 31. децембра 1890. године пописала становништво града Дубровника, српским језиком говори апсолутна већина од 5.823 људи, италијанским 677, чешким 48, пољским 6, немачким 263 и мађарским 384.
      Ту су и подаци за друга места у општини Дубровник, а подаци су ту још фрапантнији, јер Срби у већини места чине 100 одсто становништа.
      Дакле, из приложеног можемо видети да хрватски језик није ни постојао као језик којим се причало у Дубровнику и околини.
      Ако то није довољно, треба рећи да је тадашњи папа, Лав XИИИ (1810-1903), јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби.
     
      Утемељивач хрватске историје: У Дубровнику се одувек говорило српски
     
      „У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило – како од пучана, тако до властеле, како код куће тако и у опћини“. То је тврдио Натко Нодило, који се поред Фрање Рачког сматра за утемељивачем хрватске историје.
      Као учењака, красила га је пре свега приврженост истини. Закључке је доносио само на основу поузданих извора и није подлегао притисцима хрватских државотвораца 19. века, који су од научника тражили да своје радове прилагођавају „историјским доказима“ о присуству хрватског народа и хрватског језика „диљем“ Далмације, Славоније, Срема, Лике, Кордуна, Баније, Херцеговине, Босне, Барање и Дубровника.
      Доследност истини Натко Нодило је доказао и својим делом „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“ (ЈАЗУ, Загреб, 1883. свеска 65, стране од 92. до 128), где је, о језику Дубровника, написао овако:
      „У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски: говорило – како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.“
      Данас у Дубровнику нема више ниједног Србина, осим оних који долазе на летовање.
     
     

Pravda.rs



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 11
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 11




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved