Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastarbajteri
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita
- zdravstvo












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9112
Najnovi član: uros:dd

Najnoviji tekstovi:

slika Festival nauke: POČETAK REŠENjA PROBLEMA (Festival nauke)
slika FONIS-ov skup Studenti studentima (informatika)
slika Андреј Дробњаковић апсолутни победник на Међународној научној олимпијади у Сингапуру (matematika)
slika Naučni piknik u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu (Festival nauke)
slika Такмичење из програмирања за ученике основних шола (programiranje)
slika Besplatne diskusije S2S iz informacione tehnologije (informatika)
slika Škola u veselim bojama, izvanredan projekat uređenja prostora u OŠ “Filip Kljajić Fića” (škole)
slika Letelica Indije sletela na Mesec (Kosmonautika)
slika Некада је градила Нови Београд, а сада у 101. Вера још трага за новим знањима (ličnosti)
slika Kako prevazići opsesivne misli? (psihologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja








Pretraži magazin po:
drustvo:::psihologija
5. maj. 2023.

Како заштитити малишане у кризним ситуацијама




      Догађај у Основној Школи "Владислав Рибникар" у Београду, када је ученик те школе за време наставе из ватреног оружја убио осам својих школских другова и радника обезбеђења школе и ранио наставницу и још шест ученика представља велики изазов у психолошком смислу, како за оне који су непосредно погођени, тако и за све нас остале.
      Зато овде представљамо изводе из школског Приручника за психолошке кризне интервенције, који се односе на карактеристике кризне ситуације и начин на који се може помоћи деци основношколског узраста.
      Важно је истаћи да ова упутства у многоме могу да помогну и родитељима да заједно са својом децом премосте ове и неке друге болне тренутке. Зато их обавезно прочитајте!

КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОЈ УСТАНОВИ


» природна смрт ученика (у школи или ван ње, на екскурзији, рекреативној настави)
» убиство ученика (у школи или ван ње)
» самоубиство ученика (у школи или ван ње)
» саобраћајна несрећа у којој озбиљно страда ученик или наставник (у близини школе, али и далеко од ње)
» насиље већих размера (масовна туча у школи, злостављање било које врсте)
» природна смрт, убиство или самоубиство наставника
» одвијање наставе после неке интензивне катастрофе која је погодила целу заједницу или њен значајан део

По мишљењу многих, кризни догађаји се сматрају изолованим акцидентом који погађа само ону образовно-васпитну установу у којој се такав кризни догађај одиграо.  Међутим, то није тако. Кризни догађаји, уколико су интензивни и ван очекиваних и уобичајених дешавања, утичу не само на одређену институцију већ и на  целокупну заједницу. Неки аутори пореде утицај оваквих догађаја са концентричним круговима који се стварају када бацамо каменчиће по површини неке реке.  Када су кризне ситуације у питању, ти концентрични кругови називају се круговима угрожености и рањивости.

У ситуацији интензивног кризног догађаја нису погођене само непосредне жртве таквог догађаја, иако је њихов степен угрожености највећи. У образовноваспитној установи у којој се кризни догађај одиграо, ове жртве (називају се још и примарним жртвама) су, када су ученици у питању, другови из одељења, најбољи друг или другарица, особа са којом је можда годинама делио исту клупу или тренирао у истом тиму. Када су у питању одрасли, то су, најпре, разредни старешина и сви наставници који су предавали и годинама били у непосредном контакту са жртвом кризног догађаја. Наравно, примарне жртве су, такође и чланови породице и најближи рођаци. Међутим, у примарне жртве спада још једна категорија угрожених: то су сведоци (деца или одрасли) који су присуствовали кризном догађају. 

Следећи кругови угрожених представљају тзв. секундарне жртве кризног догађаја (родбина, наставници који нису предавали жртви, спасилачке службе, они који долазе до помогну). И, коначно, на самом рубу круга угрожености налази се целокупна локална заједница која преко средстава јавног информисања сазнаје за кризни догађај. Да би се ситуација нормализовала и да би образовно-васпитна установа, као и локална заједница, наставиле уобичajeно да функционишу, 
неопходно је на време и на стручан начин препознати реакције на такав догађај који представљају симптоме кризе и, уколико је то потребно, са посебно обученим
професионалцима спровести неку од техника кризног интервенисања.

ПСИХОЛОШКЕ РЕАКЦИЈЕ ОДРАСЛИХ, ДЕЦЕ И МЛАДИХ НА КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ КОЈЕ МОГУ ДА СЕ ДОГОДЕ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОЈ УСТАНОВИ

Психолошке реакције одраслих:
» Честа болна сећања на догађај (слике, мисли)
» Чести узнемирујући снови о догађају (ноћне море)
» Избегавање разговора везаних за трауму » Негирање догађаја („Не, то није могуће....“)
» Смањено интересовање за уобичајене активности
» Осећање удаљености/отуђености од других » Неконтролисани изливи беса, љутње
» Проблеми са концентрацијом, заборавност, „опседнутост“ истим мислима
» Изразита/претерана самокритичност
» Изразита/претерана опрезност
» Изразит/претерани страх
» Изразита/претерана осетљивост (нпр. трзање на сваки шум)
» Честе промене расположења » Безвољност » Осећање кривице
» Туга, плач, повлачење у себе
» Знојење руку, дрхтање руку, болови у желуцу, лупање срца, промене у телесној тежини, несаница
» Претерана употреба цигарета, кафе (алкохола, средстава за смирење)


Психолошке реакције ученика основне школе:
После кризног догађаја код деце основно - школског узраста могу да се јаве промене, како на емотивном, тако и на мисаоном и телесном плану:
» Чест плач
» Љутња и свађа са другима – сви их нервирају
» Осећање кривице и опседнутост мислима да су то могли да спрече
» Страх да ће се кризна ситуација поновити
» Страх од ствари или ситуација од којих се дете раније није плашило (страх да остане сам код куће, страх од мрака...)
» Осећање стида због слабости да превазиђе кризну ситуацију
» Понекад осећања као да се „замрзну“ или нестану и то изазива страх и збуњеност
» Потреба да се буде сам
» Игре са друговима не изазивају радост као што је то раније био случај
» Потреба да се буде поред одраслих који их воле
» Неверица да се кризна ситуација догодила, сумња да све то није било стварно
» Тешкоће у учењу
» Заборавност (не може да се сети шта је дато као домаћи задатак)
» Утисак да је заборавио све оно што је раније знао
» Стално осећање умора
» Болови у стомаку, мучнина итд

 




КАКО ПОМОЋИ ДЕЦИ И МЛАДИМА КОЈИ СУ БИЛИ ЖРТВЕ ИЛИ СВЕДОЦИ КРИЗНОГ ДОГАЂАЈА И ИСПОЉАВАЈУ ЗНАКЕ КРИЗЕ

 

ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ: Како помоћи деци у основној школи?

» Покажите своја осећања. Тиме ће ваши ученици добити „дозволу“ да искажу сопствена осећања.
» Разговарајте са њима о томе шта се догодило.
» Подстичите их да напишу или нацртају оно што их мучи. Ако не желе, не морају да вам покажу свој састав или цртеж.
» Уважите њихова оправдања (да нису спремни да одговарају, да нису довољно сконцентрисани) посебно у првим недељама после тешких догађаја.
» Пустите их да у разреду седе како желе, никако их немојте размештати у том периоду.
» Нека у вама виде особу која ће их заштити и пружити им сигурност.
» Немојте испитивати и оцењивати непосредно након кризног догађаја – свакако не у првим недељама после догађаја.


ЗАПАМТИТЕ: ученицима НЕЋЕ помоћи:

» Избегавање разговора о догађају
» Прећуткивање битних и примерених информација
» Понашање као да се ништа није догодило
» Пожуривање опоравка (вербално или поступцима)
» Потискивање ваших осећања и реакција.

Упутства за наставнике: (Може да се примени и на родитеље - примедба уредништва!!!)


1.1 Општа упутства после кризног догађаја
Наставници би требало да се држе неколико начела у контакту са ученицима:

» Бити отворен и поштен, давати конкретна и узрасту примерена објашњења. Нетачна и апстрактна објашњења са сврхом „да се деца заштите“, могу изазвати додатне тешкоће. Тако, на пример, смрт не треба млађим ученицима објашњавати изразима као што су „спава“, „отпутовао“, јер то може да пробуди фантазије којих ће се плашити (нпр. могу да се плаше да иду на спавање, да се одвоје од родитеља итд.). Када је реч о самоубиству које на посебан начин узнемирава децу, савет наставницима је да избегавају изразе који би могли да се схвате као глорификација или оправдавање тог чина. Најбоље је користити изразе попут „несрећан чин“, „непромишљен“, „коначан“...

» Дати ученицима времена да когнитивно овладају догађајем и бити спреман да се о том догађају разговара. При томе треба ослушкивати потребе ученика и давати само оне информације за које они питају. Примећено је да су овакви разговори лековити: после оваквих разговора ученици се могу вратити нормалном наставном раду, док у противном ако разговор изостане, ученици могу бити деконцентрисани, узбуђени и немирни.

» Учинити губитак стварним, што значи да не треба скривати сопствена осећања. Треба омогућити ученицима да учествују у ритуалима опраштања, комеморације, погреба и допустити им да неко време у разреду држе предмете који подсећају на умрлог (цртеж, фотографија на његовом месту и сл.). Погреб као церемонија има дубоки људски смисао, који врло често ускраћујемо ученицима, чиме негирамо њихова осећања, њихову патњу и отежавамо процес туговања.

» Јасно рећи ученицима да је сасвим нормално да имају емоционалне реакције на догађај, информисати их о уобичајеним реакцијама људи на кризне догађаје, о томе да емоције не треба умањивати нити скривати, и да је корисно о њима говорити, иако је то болно

» Наставници могу да предложе ученицима начине на које ће изразити своја тешка и болна осећања у вези са догађајајем. То може бити цртање, писање дневника и сл.

» Охрабрити их да говоре о својим осећањима са пријатељима, родитељима, да постављају питања, да разреше сопствене недоумице, да редовно једу и довољно спавају.

 

1.2 Процедура за први час


» Смирено и без патетике прочитајте обавештење које је припремио Кризни тим

» Поделите са ученицима сопствена осећања губитка и жалости, признајте да је то велики шок за све

» Обавестите их о променама у распореду

» Реците ученицима да ће обавештења о комеморацији и сахрани добити накнадно

» Ученике би требало одвратити од идеје да контактирају породицу покојника и од ње траже информације

» Очекујте широк распон емоција и охрабрите ученике да поделе своја осећања и мисли са вама и међусобно

» Узмите активну улогу у препознавању и изражавању осећања

» Одвојите време за сваки разговор који би ученици желели да воде

» Ако се појаве питања на која не можете да одговорите, запишите их и реците ученицима да ћете прикупити те информације

» Реците ученицима да гласине, које ће можда чути, провере код вас или код чланова Кризног тима. Објасните им да гласине само повређују породицу и пријатеље преминулог

» Неки ученици ће можда бити у шоку, док ће други бризнути у плач. Реакције могу бити различите

» Већина реакција је прихватљива и треба их охрабривати. Наставници би, ипак, требало да региструју оне облике понашања који делују екстремно и необично

» Подстакните их да говоре о својим осећањима и то на следећи начин:

• Занима ме шта сте прво помислили када сте чули ову вест

• Како сте се тада осећали и како се осећате сада?

• Шта вам од овога најтеже пада?

• Када нам неко познат изненада умре неки људи имају проблема са спавањем, јелом или концентрацијом. То су сасвим нормалне реакције. Ако се оне јаве и код вас, можете да се обратите психологу школе

• Објасните им колико је важно да пружају подршку једни другима и буду заједно

» Када вам се то учини прикладним, започните нормалан рад

» Пропитивања градива и евентуална тестирања треба оставити за касније

» Наставите редовну наставу али, ако се појави потреба, омогућите даље разговоре о кризном догађају.


Десет „ДА“ и десет „НЕ“ којих наставник треба да се придржава


ДА

1. Слободно, без устручавања, затражите помоћ колега или чланова Кризног тима уколико осећате да Вам је помоћ потребна
2. Ученицима реците истину о догађају - без непотребних детаља
3. Направите окружење у коме ће се ученици осећати савршено безбедно, за питања и разговор
4. Искрено одговарајте на питања
5. Слушајте и будите емпатични
6. Поделите са ђацима своја осећања
7. Допустите ученицима да изразе јака осећања, чак и бес и горчину и испољите разумевања за њихова осећања
8. Реците „Не знам“ када је заиста тако
9. Организујте активности које ће омогућити ученицима да опипљиво искажу свој бол (нпр. цртање или писање писама)
10. Будите флексибилни у вези са нормалном рутином рада у школи, али се трудите да одржите одређени степен уобичајеног стања.


НЕ

1. Немојте истог тренутка „уништити“ све доказе о присуству преминулог ученика или наставника/васпитача
2. Немојте се бавити гласинама или спекулацијама – бавите се само чињеницама. За одбрану од гласина и питања у вези са околностима смрти, можете користити неке од ових реченица:
„Могу да говорим само о информацијама које сам добио/ла од школе“
„Није наш посао да одлучимо или кажемо да ли су те гласине истините“
„Хајде да причамо о томе како се осећамо“
3. Не користите филозофске или сентименталне примедбе
4. Не присиљавајте дете да учествује у разговору
5. Не судите, не држите предавања, не моралишите
6. Не повезујте патњу и смрт са кривицом, казном или грехом
7. Не очекујте „одрасле“ реакције од адолесцената или деце. Њихове реакције на бол могу, понекад, да укључе и шалу и смејуљење. Ако се то догоди, немојте прекоревати такве ученике. Довољно је (и корисно) да кажете: “Постоје различити начини да се искаже бол“
8. Не исмејавајте и не потцењујте било које питање, идеју или изражавање осећања одстране ђака
9. Немојте рећи: “Знам како се осећаш“ већ им дајте до знања како се ви осећате и будите у додиру са оним како се они осећају
10. Не инсистирајте на „редовном раду“ код ђака који су у жалости, али, у исто време, не дозволите да час буде потпуно неструктурисан.

 


www.ZNANjE.rs








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

18. 10. 2022.
Vladan
- Koji su idealni uslovi za rast svekrvinog jezika?
22. 09. 2022.
Vladan
- Šta učiniti kada vam se pred važan događaj pojavi herpes na usni?
30. 06. 2022.
Vladan
- Da li imate isti ukus kao kraljica Elizabeta pri izboru kućnih ljubimaca?
07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 32
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 32




© 1999. - 2024.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-