Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
drustvo:::psihologija
arhiva

PSIHOLOGIJA SREĆE



      Tokom istorije, gotovo svi filozofi i sociolozi su se u svojim radovima bavili fenomenom sreće. Psiholozi su, medjutim, taj fenomen skoro sasvim zapostavljali sve do kraja prošlog veka, jer su oni svoja istraživanja prvenstveno posvećivali onima čiji su životi krenuli u pogrešnom smeru. Pri tome, naučno su analizirani svi oblici depresije, straha, poremećaji pažnje, volje, devijacije ponašanja, govora, pokreta, ali moderna psihologija ne zna gotovo ništa o tajnama srećnog života.
      I sami psiholozi su uvideli svoje propuste, tako da je krajem prošle godine britanska prestižna naučna ustanova Royal Society organizovala kongres najpoznatijih svetskih psihologa, koji su raspravljali o "nauci zadovoljstva", ispravljajući tako praksu istraživanja nesreće i posvećujući se srećnima.
      Cilj te grupe psihologa je traženje odgovora na pitanje zašto neki ljudi svoj život prožive srećno, dok su drugi predodredjeni za nevolje, nezadovoljstvo i potištenost.
      Ovim je zvanično utemeljena nova grana nauke: Pozitivna psihologija.
      "Psihologija sreće" rođena je 1988.g. kada je psiholog sa univerziteta u Pensilvaniji Martin Seligman izabran za predsednika Američkog udruženja psihologa. On, koji se 30 godina bavio depresijama, iznenadio je publiku izjavljujući u svom pristupnom govoru da su psiholozi pogrešili jer su istraživanja posvetili onima čiji su životi krenuli u pogrešnom smeru, umesto da su se fokusirali na ljude kojima sve ide od ruke.
      "Psiholozi znaju apsolutno sve o depresiji, ali ne znaju gotovo ništa o tajnama srećnog života", kazao je Seligman.
      Njegov govor je izazvao pravu buru, a Seligman je uskoro bio na čelu fondacije vredne 30 miliona dolara, čiji je cilj istraživanje sreće. Prema rečima britanskog psihologa Nicka Baylisa to istraživanje je sada počelo da daje rezultate.
      Optimizam je, misle psiholozi, jedan od dobrih načina obrane od nesreće, a to se može naučiti.
      "Mi možemo naučiti stav da je čaša napola puna, a ne napola prazna", tvrdi Baylis. "Još jedan dobar recept je ne razmišljati o negativnim događajima iz prošlosti, jer nas to može odvesti u depresiju. Treba činiti suprotno i razmišljati o lepim stvarima koje su nam se dogodile. Razmišljanjem o pozitivnim stvarima, možemo da izgradimo štit protiv nesreće, a tako ćemo lakše savladati probleme koje život nosi".
      "Novac, kao što to veliki broj ljudi misli, nije odgovor na sve. Kada imamo dovoljno novca za osnovne životne potrebe poput hrane i krova nad glavom, više novca neće bitno pridoneti našoj sreći", kaže Seligman i poručuje da ljudi moraju da vodite dobar i osmišljen život da bi bili zaista srećni.
      Sreća kao pojam, teško može da se definiše, a većina smatra da je svaka njena definicija relativna. Britanski psiholog Ben Rensho, medjutim, smatra da sreća ima svoje zakonitosti. On je napisao knjigu "Tajne sreće" u kojoj je ustanovio sledeću formulu:

     
Sreća = L+ (5xE) + (3xV)
     
     
Gde je:
     
      L = Lične karakteristike (pogled na život, elastičnost i prilagodljivost)
      E = Egzistencija (zdravlje, bogatstvo i prijateljstva)
      V= Viši red (lične individualnosti : osećaj za humor, ambicije i samopoštovanje)
     
     
Uz to, dr. Rensho preporučuje i recepte za popravljanje sreće:
     
      - Fokusirati pažnju na srećne momente u svom životu;
      - Registrovati sve dobre stvari koje vam se dešavaju svakoga dana i o njima pričati prijateljima;
      - Uočavati ono najbolje u ljudima, a ne samo njihove mane;
      - Usredsrediti se na svoje talente;
      - Napraviti listu svojih uspeha, ma koliko oni po vašem mišljenju bili mali;
      - Okružite se ljudima kojima je stalo do vas;
      - Izbegavati zlobne, cininične i depresivne ljude;
      - Ne pokušavati da sve uradite sami. Potražiti pomoć.
      - Ne primati loše stvari suviše lično. Loše stvari se događaju milionima ljudi;
      - Slaviti odbijanje. Svako "ne" vodi vas bliže nekom "da". Ponekad vam je potrebno nešto neprijatno da biste krenuli napred;
      - Ne zadovoljavati se kratkotrajnim uživanjima;
      - Uložiti u sreću, jer ono do čega se teže dolazi - znanja, uspešna karijera - učiniće vas srećnim na duži rok.
     
      Čitajući ove preporuke, čovek, medjutim, ne može a da se ne zapita "šta tu ima novo?"
      Uz dužno uvažavanje zapadnih naučnika i njihovih najnovijih otkrića i zaključaka o sreći, samo po sebi se nameće poredjenje sa riznicom izreka i umotvorina, poteklih izvorno iz esecijalne mudrosti srpskog naroda, koji je preživeo najstrašnije genocide, egzoduse, ropstva i razaranja, a pri tom ostao jedan od mentalno najzdravijih evropskih naroda (Medicinska statistika iz 1998. godine pokazuje da Srbija i Crna Gora u Evropi imaju najmanji broj obolelih od depresije u odnosu na ukupan broj stanovnika). Poredjenja radi, evo nekoliko poslovica koje se u Srbiji vekovima prenose s kolena na koleno, a koje govore bar isto što i savremena nauka o sreći:
      - Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla;
      - Ko s djavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju;
      - Nije zlato sve što sija;
      - Nesrećnom se ne može pomoći;
      - Jednom godišnje obidji groblje i bolnice, pa ćeš videti koliko si srećan;
      - Ko zna zašto je to (zlo) dobro;
      - Rodi me majko srećnog pa me u trnje baci;
      - U se i u svoje kljuse;
      - Tudja sreća dukate ne donosi;
      - Okreće se kolo sreće;
      - Ničija nije gorela do zore;
      - Posle kiše sunce sija;
      - Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago;
      - Bez muke nema nauke;
      - Vuk ne vije što je mesa gladan, nego vije da družinu svije;
      - Drvo se na drvo naslanja a čovek na čoveka;
      - Gdje se djavo pomene, tu se pojavi, zato mu je ime nepomenik.
     

Olgica Krsmanović



Poslato 1 komentara

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 7
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 7




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved