Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastarbajteri
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita
- zdravstvo












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9111
Najnovi član: hahada5327

Najnoviji tekstovi:

slika ПУТ КА ЗНАЊУ (muzeji)
slika ПУТ КА ЗНАЊУ (muzeji)
slika ПУТ КА ЗНАЊУ (muzeji)
slika Gilles-ova toplana na biomasu u Vranju (grejanje)
slika Hlađenjem do sveže hrane (hlađenje)
slika Нема више јесењег распуста, средњошколцима краћи зимски предах (škola)
slika Проф. Огњановић о девалвацији оцена: Спуштањем критеријума навикли смо децу да не морају да уче (ocenjivanje)
slika Matematički fakultet se predstavio maturantima Čukarice (Matematika)
slika БЛОК – ТИПОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У МОНТАЖНОМ СИСТЕМУ (izložba)
slika Promocija knjige Ivane Dukčević "Umetnost putovanja II" (putopisi)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
drustvo:::
12. jul. 2017.

АУСТРОУГАРСКИ ПОПИС ИЗ 1890. ГОДИНЕ: У Дубровнику живе Срби, нема ниједног Хрвата



     

Натко Нодило

Из Wикипедије, слободне енциклопедије
     
      Натко Нодило (Сплит, 31. коловоза 1834. - Загреб, 21. свибња 1912.) био је српски политичар, повјесничар и публицист
      Студирао је теологију, повијест и земљопис у Бечу. Био је први професор опће повијести на Филозофском факултету у Загребу. Један је од вођа Народне странке у Далмацији и уредник новина "Ил назионале". Водио је полемику с аутономашким идеологом Н. Томмасеом у којој је аргументирао и позивајуће се на повијесне изворе доказао нужност сједињења Далмације с Хрватском. Као повјесничар проучавао је рану средњевјековну повијест Хрвата и југоисточне Еуропе.
      Био је познат по залагању за политичко јединство Хрвата и Срба, односно сматрао је хрватски и српски једним језиком. Због тога је у доба Титове Југославије величан као претеча идеологије братства и јединства, док је након распада Југославије постао предмет контроверзи и критика, односно својатања између хрватских и српских националиста.
      Према подацима које је скупила Аустроугарска држава, када је 31. децембра 1890. године пописала становништво града Дубровника, српским језиком говори апсолутна већина од 5.823 људи, италијанским 677, чешким 48, пољским 6, немачким 263 и мађарским 384.
      Ту су и подаци за друга места у општини Дубровник, а подаци су ту још фрапантнији, јер Срби у већини места чине 100 одсто становништа.
      Дакле, из приложеног можемо видети да хрватски језик није ни постојао као језик којим се причало у Дубровнику и околини.
      Ако то није довољно, треба рећи да је тадашњи папа, Лав XИИИ (1810-1903), јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби.
     
      Утемељивач хрватске историје: У Дубровнику се одувек говорило српски
     
      „У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило – како од пучана, тако до властеле, како код куће тако и у опћини“. То је тврдио Натко Нодило, који се поред Фрање Рачког сматра за утемељивачем хрватске историје.
      Као учењака, красила га је пре свега приврженост истини. Закључке је доносио само на основу поузданих извора и није подлегао притисцима хрватских државотвораца 19. века, који су од научника тражили да своје радове прилагођавају „историјским доказима“ о присуству хрватског народа и хрватског језика „диљем“ Далмације, Славоније, Срема, Лике, Кордуна, Баније, Херцеговине, Босне, Барање и Дубровника.
      Доследност истини Натко Нодило је доказао и својим делом „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“ (ЈАЗУ, Загреб, 1883. свеска 65, стране од 92. до 128), где је, о језику Дубровника, написао овако:
      „У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски: говорило – како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.“
      Данас у Дубровнику нема више ниједног Србина, осим оних који долазе на летовање.
     
     

Pravda.rs








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane
06. 05. 2020.
Vladan
- Kakva je procedura za upis u srednju školu?
13. 03. 2020.
Vladan
- Ekoloska deratizacija
15. 12. 2019.
- Стимулација интелектуалног развоја- примери добре праксе




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 17
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 17




© 1999. - 2022.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
Osmrtnicama ba smrtovnice
-||-