Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?


- akcije
- antropologija
- arheologija
- bankarstvo
- beletristika
- biznis
- ekonomija
- etnografija
- etnologija
- filozofija
- finansije
- gastronomija
- geopolitika
- istorija
- istorija umetnosti
- istraživanja
- jezik
- književnost
- kontrola kvaliteta
- lingvistika
- menadžment
- metodika
- narkomanija
- novinarstvo
- obrazovanje
- pedagogija
- popularna psihologija
- pravo
- psihologija
- religija
- saveti
- slikarstvo
- sociologija
- sport
- srpski jezik
- turizam
- zaštita












CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)
slika Suzan Vajs Bauer - Istorija starog sveta – I tom: Prve civilizacije (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
drustvo:::psihologija
arhiva

Ne plašite se STRAHA !



      Osećaj teskobe ili vrlo intenzivne plašnje, doživljen u prisutnosti neke opasnosti ili pomisli na nju, naziva se strahom.
      Strah od najstarijih vremena omogućava opstanak čoveka. Opreznost, bežanje pred opasnošću, sakrivanje i nepoverljivost prema nepoznatom, nasledjivani su od generacije do generacije i prenosili se vaspitanjem.
      Beba od 4-5 meseci može pokazivati manifestacije straha u obliku naglih i nedefinisanih reakcija, pokreta ili promena položaja. Vremenom, odnosi straha i iskustva se uslovljavaju: strah od nekih predmeta, novih situacija, stranih osoba, životinja, usamljenosti, mraka, bolnih i mučnih sećanja. Mnogo kasnije, strah se kristališe oko neuspeha, poniženja, kaznenih mera, školske sredine.
      Konstitucija, preterana osećajnost, vaspitne greške, roditeljski strah, životne okolnosti, siromaštvo, raspad porodice, napuštenost - pojačavaju reakciju na strah, tako da nekada dovode i do paničnih reakcija.
      Odrasli ljudi, po pravilu, rano nauče da strah održavaju u granicama normalnog. Ali, svako od ljudi ponekad oseti paniku, neprijatan osećaj u stomaku, užasnu toplinu, suva usta, ubrzan puls, telo obliveno znojem, utrnule ruke. Kod zdravog čoveka ti simptomi prolaze veoma brzo, ali kod obolelih, kako to tumači psihoanalitičar prof. dr. Paul Gece iz Hamburga, ne postoji mogućnost ovladavanja osećanjima i postupcima, iako su oni sasvim svesni da im ne preti nikakva realna opasnost.
      Prema iskustvima psihologa i psihijatara, postoji mnogo varijanti te duševne smetnje, koja se naziva fobija.
      Svaka pojava ili predmet, praktično, može da izazove paničan strah kod neke osobe, pa prema tome postoji gotovo neograničen broj fobija. Ipak, najčešće su:
      aerofobija - bolestan strah od letenja,
      agorafobija - bolestan strah od otvorenog praznog prostora,
      bakteriofobija - bolestan strah od bakterija,
      erotofobija - bolestan strah od fizičke ljubavi,
      hematofobija - bolestan strah od gledanja krvi,
      hipofobija - bolestan strah od konja,
      hirofobija - bolestan strah od vode,
      hodofobija - bolestan strah od putovanja,
      kancerofobija - bolestan strah od raka,
      kardifobija - bolestan strah od srčanih bolesti,
      klaustrofobija - bolestan strah od zatvorenog prostora,
      klinofobija - bolestan strah od odlaska u krevet,
      niktofobija - bolestan strah od mraka, noći,
      nozofobija - bolestan strah od bolesti uopšte,
      partenofobija - bolestan strah od mladih devojaka,
      pirofobija - bolestan strah od vatre,
      talasofobija - bolestan strah od mora,
      tanatofobija - bolestan strah od smrti,
      toksofobija - bolestan strah od otrova,
      tripanofobija - bolestan strah od injekcija,
      zoofobija - bolestan strah od životinja,
      ksenofobija - bolesna mržnja prema strancima,
     
      Istraživanja u nemačkoj su otkrila da gotovo 15 odsto odraslih osoba pati od neke fobije. Boje se mraka, ponora, mosta, životinja i insekata, letenja avionom, poseta bolnici i mnogo čega drugog.
      Po rečima profesora Ivera Handa, mnoge osobe koje nikada nisu doživele samrtni strah zbog neke fobije, mogu se smejati ponašanju fobične osobe, pa oboleli onda pate i od nerazumevanja okoline. Oni se stide i teško se odlučuju da govore o svojim mukama. Mnogi postaju depresivni ili traže spas u sredstvima za smirenje, alkoholu ili drogi.
      Srećom, smatra profesor Hand, bolest straha može se u većini slučajeva izlečiti ili bar ublažiti.
     
      Načini lečenja
     
      Terapija samosavladjivanja, obično je dovoljna da pomogne bolesniku. Na početku se istražuje pozadina fobije i njeni uzroci, kao i bivši i sadašnji uslovi života pacijentta. Zatim terapeut zajedno sa bolesnikom odlučuje o daljem postupku.
      Terapija "suočavanja sa strahom" - U hamburškoj univerzitetskoj bolnici primenjuju terapiju "suočavanja sa strahom", koja obuhvata seanse prethodnog upoznavanja i opisa predmeta straha, a zatim i postupnog približavanju objektu fobije.
      Terapija "Infuzije laktata" - Oštri strahovi javljaju se često uporedo sa smetnjama u razmeni materija, pri čemu laktat (so mlečne kiseline) ima posebnu ulogu, kaže direktor minhenskog Mak Plankovog instituta za psihijatriju profesor Florijan Holsboer. Infuzijama laktata mogu se prekinuti fobični strahovi kod fobičara, dok zdrave osobe ne reaguju na tu infuziju.
      Osnovni savet je - ne saživeti se sa bolešću, ne stideti se svojih simptoma, potražiti pomoć i izboriti se za pravo na život bez straha.
     

Olgica Krsmanović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 15
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 15




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved