Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?









- AIESEC
- Dani prakse
- FON
- Festival nauke
- Globalna škola preduzetništva
- ICT
- Laboratorija slavnih
- Noć istraživača
- Noć knjiga
- Organizacione nauke
- Sajam knjiga
- Sajam zapošljavanja
- Studija slučaja (Solvers Cup)
- arheologija
- ekologija
- evrointegracija
- filozofija
- geodezija
- humanost
- informatika
- jubilej
- kinematografija
- knjige
- književnost
- kultura
- marketing
- maturanti
- medicina
- menadžment
- nagrade
- obrazovanje
- održani
- politikologiija
- predavanja
- promocija
- psihijatrija
- psihologija
- reagovanja
- saradnja
- sociologija
- tribine
- turizam
- umetnost
- vesti
- vojska
- zaposlenje





CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9095
Najnovi član: marko12

Najnoviji tekstovi:

slika Istorija pamuka - kako je postao nezamenljiv materijal koji svi nosimo (industrija)
slika Koronavirus i druge statistike (medicina)
slika FON - Dani prakse (Dani prakse)
slika Решена квадратура круга (matematika)
slika Зашто неки људи плачу док гледају филмове (psihologija)
slika Niški crtež - Granica (umetnost)
slika ЧЕТВРТИ ОСМЕХОВ ФЕСТИВАЛ ЛАМПИОНА (humanost)
slika Bezbednost dece na internetu (bezbednost)
slika „Već sam ga video sa NOBELOVOM nagradom“: Direktor Matematičke gimnazije ne može da prežali najboljeg đaka ()
slika Kuda i kako ide naše znanje? (Tehnološki kriminal)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
skupovi:::
17. decembar. 2019.

Niški crtež - Granica




      U utorak 17. decembra u 19 časova u galeriji u Oficirskom domu svečano će biti otvorena izložba Niški crtež: Granica.
      Na svečanosti će biti dodeljene prigodne nagrade najvernijoj publici u protekloj godini.
      Niški crtež je tradicionalna izložba Galerije SLU, koja je kao podrška vidljivosti i produkciji dela u ovoj disciplini ustanovljena 1991, a koja se kao godišnja tematska izložba crteža održava od 2000. godine. Ovu dvadeset i četvrtu izložbu pod nazivom „Granica“ čine crteži pedeset sedmoro autora. Žiri u sastavu Nataša Drča i Milica Todorović, istoričari umetnosti i Sonja Vukašinović, slikar detaljno je sagledao prispele radove devedeset troje umetnika.
     

Granica


      Sa jedne strane odgovori koji pojam granice neposredno poistovećuju sa linijom (Dejan Trivunac, Goran Mitić, Dušan Đokić...) ili smeštaju u domen formalnog (Sanja Đorđević, Vladica Ristić...) ili problema preispitivanja svrsishodnosti (Milan Jakšić) ili samih granica medija (Tomislav Todorović, Elizabeta Matorkić Bisenić, Vukašin Milović, Miodrag Anđelković, Tijana Savković...), zatim onih koji temu promatraju sa aspekta simboličke univerzalnosti koju nose podele u prirodi (Nikola Vukosavljević, Tomislav Todorović, Jelena Šalenić Terzić, Anica Radošević, Jovana Đorđević, Milan Vidojković, Nataša Stanojević) i onih koji prevazilaze granicu opipljivog, prepuštajući joj se ili slaveći imaginaciju (Viktorija Zdravković, Srećko Zdravković, Tijana Savković, Lazar Šošević), do onih koji koji temu smeštaju na fon ličnog (Anđela Mujčić, Tamara Miladinović, Slavica Erdeljanović Curk, Jovana Milosavljević, Elizabeta Matorkić Bisenić...) i najobimnijeg skupa odgovora kroz aspekte ljudskih i društvenih sloboda, zajedno su i legitimisali nameru organizatora izložbe pri profilisanju ovog „umetničkog zadatka“.
      Različita viđenja i izvodi iz tranzicione stvakodnevice i problemi globalnog društva i lokalne manifestacije dragocen su doprinos kritičkom sagledavanju stvarnosi, kao osnovi za razvoj građanske budnosti. Opservacije sa istorijski šireg plana mogu predstavljati viđenje beskrajnih, sa distance možda i besmislenih kretnji (Vukašin Milović) ili pak markiranje obrazaca konflikata i podvojenosti (Slobodan Radojković), mogu ukazivati na opasnosti dogmatizacije (Ljubiša Brković, Bratislav Bašić, Tara Rodić) i manipulacije (Nemanja Milenković). Sa druge strane, zapažanja o agregatima represije i anesteziranosti (Stevan Kitić) mogu predstavljati kušanje granica javnog i dostojanstva pojedinca (Sofija Popović), odnosno ukazivati na atmosferu opšte kontrole (Nikola Marković) i pomirenosti sa paralelnim pravilima (Milan Stašević). Našu društvenu zbilju prati i svetski fenomen izrazite međusobne otuđenosti ljudi u tzv. „vremenu globalnog umrežavanja“ (Ljiljana Šunjevarić Ajbajter, Radovan Stanojević).
      Žal nad svetom (Milija Čpajak) smenjuje poriv za borbu i spasenje (Marko Vukša, Bojan Živić, Jadranka Vukojčić, Stefana Jovanović), bunt (Milan Krstić).
      I pri letimičnom pogledu na repertoar umetničkih razmišljanja na temu granice, svesni smo njene intrigantnosti u semantičkoj razgranatosti koju je ponudila. Ali osim toga, ono što zaista raduje su i sami umetnički iskazi, i oni svojom leksičkom divergencijom daju veru u vitalnost manifestacije i samog medija.
      Na kraju, samo u drugom i drugačijem može ležati dobar odgovor obesmišljenim ili uvredljivim prizorima svakodnevlja, senzacijama trena i zaborava.

Milan Ristić








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

13. 03. 2020.
Vladan
- Ekoloska deratizacija
15. 12. 2019.
- Стимулација интелектуалног развоја- примери добре праксе
27. 10. 2019.
Goranko Ilić
- Књига Завети Милоша Ковића
26. 10. 2019.
- Мачак отишао у хајдуке
25. 08. 2019.
Goranko Ilić
- Представљање књиге Црногорски сепаратизам Александра Раковића
07. 08. 2019.
- НАЗАД У ШКОЛУ или НЕКОЛИКО НАЧИНА КАКО БИТИ СРЕЋАН НАСТАВНИК
21. 06. 2019.
Anita Pešić
- OSTVARUJTE SNOVE VAŠE DECE A NE VAŠE SNOVE O NJIMA
16. 05. 2019.
- На крилима детињства
02. 05. 2019.
- Учење кроз игру
02. 05. 2019.
- Прича из детињства 2




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 11
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 11




© 1999. - 2020.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-