Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?













- Internet
- Organizacione nauke
- PETICIJA
- Svetski dan nauke
- Vlada
- astronomija
- automobilizam
- dizajn
- dogadjaji
- ekologija
- elektronika
- energetika
- filozofija
- genetika
- gradjevinarstvo
- hemija
- internet
- investicije
- izdavaštvo
- knjige
- književnost
- konkurs
- matematička olimpijada
- medicina
- nagrade
- narkomanija
- nauka
- obaveštenje
- obrazovanje
- patenti
- poklon
- poljoprivreda
- poplava
- porezi
- programiranje
- propisi
- saobraćaj
- skupovi
- svemir
- takmičenja
- talenti
- termoenergetika
- upis
- veštačka inteligencija
- zakon

CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9075
Najnovi član: kokobrajs

Najnoviji tekstovi:

slika Veštačka inteligencija bi vladala bolje od političara? (veštačka inteligencija)
slika 10 saveta za bolje učenje, pamćenje i usvajanje jezika (psihologija)
slika NIKOTINSKA ZAVISNOST (psihologija)
slika Пројекат „Дете и традиција“ (etnologija)
slika Srpsko čudo od djeteta: Počeo je crtati s 2 godine, nećete vjerovati kako mu izgledaju današnji radovi (talenti)
slika Književno veče - Mesečari (književnost)
slika ИСКРА ЗНАЊА (obrazovanje)
slika Mucanje kod dece i odraslih (medicina)
slika Математичари – истраживачи (osnovno školstvo)
slika Rodna ravnopravnost u evropskom audiovizuelnom sektoru (sociologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
vesti:::
22. novembar. 2018.

Kad se uči najvažnije je koncentrisati se na zadati problem




      Miloš Grubor, student četvrte godine osnovnih studija Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu osvojio je zlatnu medalju na 13. međunarodnoj olimpijadi iz mikroelektronike koja je krajem oktobra održana u Jermeniji. Takmičari su rešavali problemske zadatke - projektovanje i testiranje digitalnih, analognih i miksed-signal integrisanih kola, poluprovodničke komponente i matematički i algoritamski problem koji se javlja u softverima za dizajn hardvera.
      Miloš, koji ima prosečnu ocenu tokom studija 9,90, rekao je za portal www.ZNANjE.rs i elektronske novine Avangarda.rs da je oko 80 odsto znanja koje su učesnici ovog takmičenja trebalo da pokažu saznao slušajući kurseve, a što se tiče preostale petine, “nije birao predmete koje se traže poput fizičke elektronike ili tek treba da se uče na nekom od fakultetskih predmeta, jer je ovo takmičenje namenjeno i za studente doktorskih studija”.
      “Celo moje dosadašnje studiranje je bila priprema, jer su se oblasti iz kojih smo trebali da pokažemo znanje na takmičenju bile iz predmeta koje sam dosad imao počev od prve godine fakulteta. Za takmičenje sam krenuo intenzivno da se spremam mesec dana pred njegov početak, rešavajući zadatke sa prethodnih olimpijada, ali i obnavljajući znanja iz oblasti koje sam zaboravio”, kaže Miloš.
      Dodaje da u prethodnih dvadesetak dana koliko je proteklo od olimpijskog zlata nije dobio bilo kakvu ponude za master studije u inostranstvu, dodajući da se za master studije, koje mu sleduje za dve godine, “treba prijaviti a već i sama prijava je mukotrpan i iscrpljujući proces”.
      Pitali smo za odliv mozgova iz naše zemlje, na šta je Miloš odgovorio da mu je poznato da država Srbija radi na tome da plaća školovanje najboljim studentima u inostranstvu i da dodeljuje stipendije, pri čemu se potpisuje ugovor da će stipendista posle školovanja određeni vremenski period raditi u zemlji, ali i dodaje da to, ipak, nije dovoljno.
      “Treba da se obezbedi radno mesto koje će stručnjaka da ispuni na profesionalnom nivou i da njegov rad nečemu služi, da se oseća da svojim radom doprinosi poboljšanju u državi, da je cenjen. Nije sve u parama”, rekao je Miloš.
      On je kao učenik završnog razreda beogradske Matematičke gimnazije osvojio visoko mesto na međunarodnom Olimpijadi iz hemije, ali i pored toga, opredio se za elektrotehniku, pošto se na tom fakultetu više nego na hemijskom izučavaju matematičke discipline.
      Upitan kako se postiže prosek 9,90 na prestižnom Elektrotehničkom fakultetu, koliko je to sati učenja svakodnevno kazao je: “Nije bitno vreme koje se uloži, već da se ono vreme efikasno iskoristi. Tako da neko ko uči pet sati dnevno, ali ne radi to kako treba, može manje da nauči od osobe koja se 15 minuta koncentriše na ono što je zadato i shvati više od one osobe koja samo čita i sedi nad knjigom”.
      “Moje interesovanje za matematiku počinje od prva četiri razreda osnovne škole u Batajnici kada nas je učiteljica koja nas je pripremala za takmičenja pokazala kako kroz logiku stvari postaju mnogo jednostavnije i shvatljivije”, rekao je podsećajući na početak puta kojim ide ovaj mladi, sada je već jasno - uspešni čovek.

Danko Perić








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
administracija01

Najnoviji blogovi:

23. 03. 2019.
- Сизифова борба за правопис
23. 03. 2019.
- Kako su deca pisala slova kada je škola bila stara, a ne nova
22. 03. 2019.
- Nokia telefoni pod istragom zbog slanja podataka Kini
22. 03. 2019.
- Rusija i SAD planiraju zajedničku misiju na Veneri
08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu:
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 48




© 1999. - 2019.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-