Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?










- Dobitnici i rešenja
- Internet
- Istorija
- Psihologija
- SF
- Sajam knjiga
- antistres
- beletristika
- biografija
- biografije
- ekologija
- ekonomija
- etnologija
- filozogija
- istorija
- izudavaštvo
- kriminal
- logika
- marketing
- memoari
- menadžment
- nauka
- neurologija
- novinarstvo
- politika
- popularna nauka
- psihologija
- psihologuja
- putopis
- roditeljstvo
- sociologija
- vaspitanje
- velikani
- vojska
- zabava
- zdravlje
- špijunaža




CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)
slika Suzan Vajs Bauer - Istorija starog sveta – I tom: Prve civilizacije (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
knjige:::vojska
arhiva

Biološko oružje - idealno za teroriste



     
     Biološkim oružjem nazivaju se mikrorganizmi (bakterije i virusi) njihovi toksini (produkti) ili gljive koji se koriste za namerno izazivanje oboljenja ili umiranja - uništavanja ljudi, životinja ili biljaka.
     Takvo oružje je izuzetno efikasno, jer se veoma lako i jeftino proizvodi, ne izaziva materijalna razaranja, a izaziva paniku i upravo zbog toga je veoma pogodno za terorističke akcije.
     Bioterorizam je, upozoravaju autori, na žalost realnost savremenog sveta i zbog toga su neophodne odgovarajuće pripreme čiji je cilj umanjenje posledica mogućeg napada pre svega racionalnim i pravovremenim reagovanjem.
     Zato je neophodno uspostavaiti odgovarajući sistem nadzora, osposobiti mikrobiloške laboratorije za brzu detekciju bioloških agenasa, te odgovarajuće stacionarne zdravstvene ustanove za negu i lečenje.
      Moraju se, takodje, obezbediti dovoljne zalihe lekova i vakcina te drugog sanitetskog materijala. Neophodno je i angažovanje svih stručnih i materijalnih potencijala jedne zemlje, ali i saradnja na medjunarodnom nivou.
     Najvažniji zadatak pri sumnji da je korišćeno biloško oružje je utvrdjivanje da li je reč o prirodno ili o namerno nastalom oboljenju. Američkim stručnjacima u nedavnoj "kampanji anaraks" trebalo je šest nedelja da utvrde da je reč o bioterorizmu.
     Sledeći koraci su detekcija i identifikacija bilološkog agensa, zbrinjavanje obolelih i dekontaminacija.
      Autori podsećaju da postoje manje više pouzdani podaci o upotrebi biološkog oružja kroz istoriju. Iako se u davna vremena nije znalo za postojanje mikroba, iskustvo je govorilo da postoje bolesti koje se u dodiru sa obolelim ljudima ili životinjama vrlo brzo šire.
     Kao najupečtljivije primere u prošlosti autori navode Skite koji su pre nove ere, u svojim pohodima koristili strele umočene u krv i sekrete bolesnih ili umrlih. Za razliku od njih Rimljani su kasnije takav način ratovanja smatrali nečasnim. U srednjem veku ubacivanje leševa umrlih ljudi ili životinja preko zidina neprijateljevih utvrdjenja, pomoću katapulta, i izazivanje masovnih pomora bili su uobičajena praksa.
     Mongoli su 1346. godine u najezdi iz Azije, uneli kugu u opsednuti grad Kafa na Krimu. "Crna smrt" ili četvrti jahač apoklipse stigla je ubrzo u Evropu i pokosila 25 miliona ljudi ili svakog trećeg stanovnika starog kontinenta.
     Ni Britanci, kolonizatori Severne Amerike u 18 veku, nisu se libili da domoroce skoro unište poklanjajući im ćebad, posteljinu i odeću koju su koristili oboleli od variole.
     Za vreme Prvog svetskog rata najviše pažnje biološkom oružju posvetili su Nemci ali njihov cilj nisu bili ljudi već prevashodno konji i mazge koje su tada predstavljale važan faktor u logistici. Tako su nemački saboteri zaraživali uzročnikom sakagije mazge francuskih snaga u Mesopotamiji kao i konje u Americi koje je trebalo transportovati na evropsko ratište. Takodje su u Rumuniji, istim virusom ali i virusom antraksa zaražavali ovce koje je trebalo transporatovati na Istočni front.
     U napadu na Britance Nemci su krisitili bombe sa uzročnikom kuge a u Italiji sa uzrocnikom kolere.
     Zbog katastrofalnih posledica izazvanih ne toliko biološkim, koliko hemijskim oružjem koje je korišćeno u ovom ratu, pod okriljem Lige naroda (preteča UN) 1925. godine donet je Ženevski protokol kojim se zabranjuje upotreba takvog oružja kao oružja "neprimerenog modernoj civilizaciji".
     Da medjunarodne konvencije ipak ne znače mnogo najvećim silama pokazao je sledeći svetski sukob.
     Po principu što je zabranjeno mora da je efikasno u ratu Japan je u okupiranoj Mandžuriji (Kina) tridesetih godina počeo izgradnju prve namenske fabrike biološkog oružja. U eksperimentima na zarobljenicima i stanovništvu najčešće su korišćeni uzročnici kuge, antraksa, dezinterije i paratifusa. Mikrobi su rasejavani vazduhom, vodom i hranom. Procenjuje se da je od posledica tih ekspermenata pomrlo nekoliko desetina hiljada ljudi.
     Podrobni rezultati zločinačkih istraživanja nikada nisu ugledali svetlost dana iako su ih SAD dobile u zamenu za amnestiju učesnika u eksperimentu. U isto vreme u Mandžuriji su uhvaćeni sovjetski saboteri kod kojih su pronadjene ampule sa uzročnikom dezinterije.
     Biološko oružje razvijala je i Velika Britanija koja je kao završetak svojih eksperimenata 1942. godine na škotskom ostrvu Gruinard sporama antraksa rasejanim pomoću bombi izložila ovce. Sve životinje su pomrle za samo tri dana.
     Program razvoja bilološkog oružja u SAD počeo je 1942.godine a akcenat je stavljen na eksperimente sa antraksom. Eksperimenti su nastavljeni i posle rata, a kod američkog pilota Gerija Pauersa oborenog 1960. godine u avionu U-2 iznad ŠSR, pronadjena je minijaturna inekcija sa toksinom recin.
     U arsenal biološkog oružja SAD su uključile i uzročnik tularemije, braucele, Q groznice, virus venecuelanskog konjskog encefalomijelitisa kao i gljive koje unistavaju korisne biljke (žitarice, pamuk, krompir).
     I bivši ŠSRje intenzivo ispitivao i proizvodio biloško oružje tokom hladnog rata. Tek 1992. godine prebegli ekspert je priznao da su u ŠSR vršni opiti i sa virusom side, ebole i variole.
     Smatra se da bar 12 država danas radi na programima proizvodnje bioloskog oružja.
     Irak je to posle rata sa Iranom 1990-1991 priznao da ga je koristio, a veruje se da to oružje poseduju i Severna Koreja, Iran, Sirija, Kuba, Egipat, Sudan, Libija. Južna Afrika je oružje primenjivala do 1993. godine.

Novica Andrić



Poslato 1 komentara

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 12
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 12




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved