Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?



- GEO-CRADLE
- akcija
- atmosfera
- električni skuteri
- intervju
- ispitivanja
- kampanje
- obrazovanje
- projekti
- propisi
- turizam
- urbanizam
- vesti
- vode











CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9111
Najnovi član: hahada5327

Najnoviji tekstovi:

slika Дидактичке игрице за децу паметнице (prosveta)
slika Чаробни напитак за срећу је негде у нама (biohemija)
slika Prave kuću za manje od jednog dana! (građevinarstvo)
slika 52. Međunarodni kongres i izložba o grejanju, hlađenju i klimatizaciji (KGH) (KGH)
slika STEM zbornica poklanja: 2 edukativne slagalice za buduće inženjere (nastava)
slika Nestalo 600 miliona ptica u EU - od toga 237 miliona vrabaca (ekologija)
slika Misteriozna i neuhvatljiva planeta luta Sunčevim sistemom? (svemir)
slika KAKO SU KANT I HEGEL UKLONILI ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
(Naučni rad)
(zdravstvo)
slika ПОЗНАТИ НЕМАЧКИ ОФТАЛМОЛОГ: Српска ћирилица је прва азбука света, најмање замара очи (jezik)
slika Nagradni konkurs za smanjenje otpada od hrane
“Lovački ručak”
(ekologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
ekologija:::
7. januar. 2006.

СРБИЈА РЕШАВА ПРОБЛЕМ ОПАСНОГ ОТПАДА


ИНТЕРВЈУ са директором Управе за заштиту животне средине dr Мирославом Никчевићем о опасном отпаду и изградњи Националног Центра за третман хемијског и медицинског отпада у Шапцу.


ПИТАЊЕ: Шта је то опасни отпад и где све настаје?
ОДГОВОР: Опасни отпад настаје у индустрији, услужним делатностима, медицинским установама али и у нашим домовима. Опасни отпад је отпад који се, због неке од својих карактеристика, не сме одлагати на комуналне депоније већ захтева посебан третман. У опасни отпад спадају нпр. рабљена уља, истрошене емулзије за машинску обраду, отпадне хемикалије, стари лекови, истрошене батерије, флуросцентне лампе, муљеви из постројења за пречишћавање отпадних вода индустријских постројења, старе боје и растварачи итд. Истакао бих да су и компјутери, аудио и видео уређаји, фрижидери исл. такође отпад који има опасне карактеристике, не може се безбедно одлагати на комуналне депоније и захтева посебан третман.

ПИТАЊЕ: Који су проблеми у области опасног отпада у Србији ?
ОДГОВОР: Велике количине опасног отпада који је привремено ускладиштен у нашим фабрикама као и различити нелегални начини одлагања или третмана овог отпада представљају опасност по животну средину и здравље људи. У Србији се у пракси термин привремено складиште користи за складиштење хемијског отпада у периоду од више година, а у неким случајевима и од више деценија. Привремено складиште је у, земљама ЕУ, само оно које се користи за прикупљање отпада између два одвожења на третман, што је у пракси шест месеци до највише годину дана.
Наша инспекција ситуацију држи под контролом али недостатак модерних постројења за третман је основни проблем у овом тренутку. Законски прописи неусклађени са директивама ЕУ су такође проблем али морам напоменути да се на решавању овог проблема у Управи за заштиту животне средине интензивно ради. Заврешен је нацрт закона о управљању отпадом који је усклађен са релевантним ЕУ директивама. Управа за заштиту животне средине у циљу решавања проблема хемијског и медицинског отпада Републике Србије имплементира Националну стратегију управљања отпадом. Студија изводљивости управљања опасним и медицинским отпадом у Србији је израђена 2003.-2004.год. уз помоћ Европске Агенције за Реконструкцију.
Студија је показала да је Србији неопходан модеран Национални Центар за третман хемијског и медицинског отпада.

ПИТАЊЕ: Шта је у ствари Национални Центар за третман хемијског и медицинског отпада?
ОДГОВОР: Национални Центар је модерно индустријско постројење које ће се градити по фазама и састоји се од постројења за физичко-хемијски третман неорганског хемијског отпада, постројење за спаљивање органског хемијског и медицинског отпада и депоније за одлагање солидификованог остатка након једног од претходних третмана. Оваква постројења су уобичајна у развијеним земљама а увелико се граде или планира се њихова изградња и у многим земљама у транзицији.

ПИТАЊЕ: Познато је да се опасан отпад из Србије извози у неке земље ЕУ. Зашто ми желимо да градимо сопствене фабрике за третман овог отпада када га можемо извозити.
ОДГОВОР: Да, тачно је да постоји могућност извоза на третман у неки од бројних Центара за третман земаља ЕУ. Ово нам омогућава Базелска Конвенција и Управа за заштиту животне средине као надлежни орган издаје дозволе за извоз. Проблем је у томе што је извоз изузетно скуп и стога по количини занемарљив у односу на количине отпада које се генеришу, а да не говоримо о количинама које су нагомилане у привременим складиштима током више деценија. У сваком случају извоз целокупне количине хемијског отпада који настаје у Србији је финансијски неодржив, пошто би цех био преко 50 милиона ЕУР годишње.

ПИТАЊЕ: Колика је вредност планиране инвестиције?
ОДГОВОР: Вредност инвестиције се процењује на скоро 100 милиона ЕУР-а али у овом тренутку можемо изградити само прву фазу Националног Центра. ЕУ је обезбедила донацију која ће се имплементирати преко Европске Агенције за Реконструкцију у вредности од 14 милиона ЕУР-а. Овим средствима ће бити изграђена фабрика за физичко-хемијски третман неорганског хемијског отпада и почетна касета депоније док ће се за ининератор (спалионицу) која нам је неопходна за органски и медицински отпад морати наћи други начини финансирања, највероватније мекани кредити. Потписан је меморандум о разумевању између Владе Републике Србије, Европске Агенције за Реконструкцију, Зорка Холдинг, Зорка Полипласт и СО Шабац ради изградње будућег Центра на територији општине Шабац.

ПИТАЊЕ: Доста пажње штампа је посветила је догађањима око локације будућег Националног Центра који ће бити изграђен у Шапцу. Изражене су одређене бојазни да ће Национални Центар угрозити животну средину Шабца.
ОДГОВОР: Национални центар за третман хемијског отпада биће исти као и центри који функционишу у земљама ЕУ. Савремени Центри за третман опаснох отпада у Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Француској, Финској и многим другим земљама ЕУ не само да не угрожавају животну средину, већ су профитабилна предузећа. У неке од ових центара за третман се извози и отпад из наше земље. Национални центар ће обрађивати отпад по цени која је само једна трећина цене која је уобичајна у земљама ЕУ.
У припреми је планска документација након чије ће израде бити прсиступљено изради пројектне документације. Процена утицаја на животну средину је саставни део пројектне документације. Закон о процени утицаја на животну средину, донесен прошле године, уважава процес учешћа грађана у доношењу одлука и у потпуности је усаглашен је са праксом ЕУ. Само сагласност на процену утицаја може да верификује локацију будућег Центра.
Решавање проблема хемијског и медицинског отпада је од изузетне важности за одрживи развој привреде и друштва Републике Србије.
Сматрамо да само објективан приступ медија везан за ову проблематику може да допринесе томе да се ова област уреди на начин какав је прихватљив за животну средину и здравље људи а у складу са тековинама и стандардима ЕУ.

www.ZNANjE.co.yu








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane
06. 05. 2020.
Vladan
- Kakva je procedura za upis u srednju školu?
13. 03. 2020.
Vladan
- Ekoloska deratizacija
15. 12. 2019.
- Стимулација интелектуалног развоја- примери добре праксе
27. 10. 2019.
Goranko Ilić
- Књига Завети Милоша Ковића




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 48
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 48




© 1999. - 2022.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
Osmrtnicama ba
-||-