Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?



- GEO-CRADLE
- akcija
- atmosfera
- intervju
- ispitivanja
- kampanje
- projekti
- propisi
- turizam
- urbanizam
- vesti
- vode











CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
ekologija:::intervju
7. januar. 2006.

СРБИЈА РЕШАВА ПРОБЛЕМ ОПАСНОГ ОТПАДА


ИНТЕРВЈУ са директором Управе за заштиту животне средине dr Мирославом Никчевићем о опасном отпаду и изградњи Националног Центра за третман хемијског и медицинског отпада у Шапцу.


ПИТАЊЕ: Шта је то опасни отпад и где све настаје?
ОДГОВОР: Опасни отпад настаје у индустрији, услужним делатностима, медицинским установама али и у нашим домовима. Опасни отпад је отпад који се, због неке од својих карактеристика, не сме одлагати на комуналне депоније већ захтева посебан третман. У опасни отпад спадају нпр. рабљена уља, истрошене емулзије за машинску обраду, отпадне хемикалије, стари лекови, истрошене батерије, флуросцентне лампе, муљеви из постројења за пречишћавање отпадних вода индустријских постројења, старе боје и растварачи итд. Истакао бих да су и компјутери, аудио и видео уређаји, фрижидери исл. такође отпад који има опасне карактеристике, не може се безбедно одлагати на комуналне депоније и захтева посебан третман.

ПИТАЊЕ: Који су проблеми у области опасног отпада у Србији ?
ОДГОВОР: Велике количине опасног отпада који је привремено ускладиштен у нашим фабрикама као и различити нелегални начини одлагања или третмана овог отпада представљају опасност по животну средину и здравље људи. У Србији се у пракси термин привремено складиште користи за складиштење хемијског отпада у периоду од више година, а у неким случајевима и од више деценија. Привремено складиште је у, земљама ЕУ, само оно које се користи за прикупљање отпада између два одвожења на третман, што је у пракси шест месеци до највише годину дана.
Наша инспекција ситуацију држи под контролом али недостатак модерних постројења за третман је основни проблем у овом тренутку. Законски прописи неусклађени са директивама ЕУ су такође проблем али морам напоменути да се на решавању овог проблема у Управи за заштиту животне средине интензивно ради. Заврешен је нацрт закона о управљању отпадом који је усклађен са релевантним ЕУ директивама. Управа за заштиту животне средине у циљу решавања проблема хемијског и медицинског отпада Републике Србије имплементира Националну стратегију управљања отпадом. Студија изводљивости управљања опасним и медицинским отпадом у Србији је израђена 2003.-2004.год. уз помоћ Европске Агенције за Реконструкцију.
Студија је показала да је Србији неопходан модеран Национални Центар за третман хемијског и медицинског отпада.

ПИТАЊЕ: Шта је у ствари Национални Центар за третман хемијског и медицинског отпада?
ОДГОВОР: Национални Центар је модерно индустријско постројење које ће се градити по фазама и састоји се од постројења за физичко-хемијски третман неорганског хемијског отпада, постројење за спаљивање органског хемијског и медицинског отпада и депоније за одлагање солидификованог остатка након једног од претходних третмана. Оваква постројења су уобичајна у развијеним земљама а увелико се граде или планира се њихова изградња и у многим земљама у транзицији.

ПИТАЊЕ: Познато је да се опасан отпад из Србије извози у неке земље ЕУ. Зашто ми желимо да градимо сопствене фабрике за третман овог отпада када га можемо извозити.
ОДГОВОР: Да, тачно је да постоји могућност извоза на третман у неки од бројних Центара за третман земаља ЕУ. Ово нам омогућава Базелска Конвенција и Управа за заштиту животне средине као надлежни орган издаје дозволе за извоз. Проблем је у томе што је извоз изузетно скуп и стога по количини занемарљив у односу на количине отпада које се генеришу, а да не говоримо о количинама које су нагомилане у привременим складиштима током више деценија. У сваком случају извоз целокупне количине хемијског отпада који настаје у Србији је финансијски неодржив, пошто би цех био преко 50 милиона ЕУР годишње.

ПИТАЊЕ: Колика је вредност планиране инвестиције?
ОДГОВОР: Вредност инвестиције се процењује на скоро 100 милиона ЕУР-а али у овом тренутку можемо изградити само прву фазу Националног Центра. ЕУ је обезбедила донацију која ће се имплементирати преко Европске Агенције за Реконструкцију у вредности од 14 милиона ЕУР-а. Овим средствима ће бити изграђена фабрика за физичко-хемијски третман неорганског хемијског отпада и почетна касета депоније док ће се за ининератор (спалионицу) која нам је неопходна за органски и медицински отпад морати наћи други начини финансирања, највероватније мекани кредити. Потписан је меморандум о разумевању између Владе Републике Србије, Европске Агенције за Реконструкцију, Зорка Холдинг, Зорка Полипласт и СО Шабац ради изградње будућег Центра на територији општине Шабац.

ПИТАЊЕ: Доста пажње штампа је посветила је догађањима око локације будућег Националног Центра који ће бити изграђен у Шапцу. Изражене су одређене бојазни да ће Национални Центар угрозити животну средину Шабца.
ОДГОВОР: Национални центар за третман хемијског отпада биће исти као и центри који функционишу у земљама ЕУ. Савремени Центри за третман опаснох отпада у Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Француској, Финској и многим другим земљама ЕУ не само да не угрожавају животну средину, већ су профитабилна предузећа. У неке од ових центара за третман се извози и отпад из наше земље. Национални центар ће обрађивати отпад по цени која је само једна трећина цене која је уобичајна у земљама ЕУ.
У припреми је планска документација након чије ће израде бити прсиступљено изради пројектне документације. Процена утицаја на животну средину је саставни део пројектне документације. Закон о процени утицаја на животну средину, донесен прошле године, уважава процес учешћа грађана у доношењу одлука и у потпуности је усаглашен је са праксом ЕУ. Само сагласност на процену утицаја може да верификује локацију будућег Центра.
Решавање проблема хемијског и медицинског отпада је од изузетне важности за одрживи развој привреде и друштва Републике Србије.
Сматрамо да само објективан приступ медија везан за ову проблематику може да допринесе томе да се ова област уреди на начин какав је прихватљив за животну средину и здравље људи а у складу са тековинама и стандардима ЕУ.

www.ZNANjE.co.yu



Poslato 1 komentara

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 9
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 9




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved