 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
 ID: jasmina_vujadinović Grad: , Zanimanje: Pošalji privatnu poruku Dodaj u prijatelje - BLOG - SLIKE - PRIJATELJI | SVI BLOGOVI Godine upisa bloga: 2014 07. 05. 2014. Istraživanje lokalnih pružalaca socijalnih usluga u Srbiji Takmičenjem do kvaliteta Ovom studijom obuhvaćene su tri vrste standardizovanih socijalnih usluga pomoć u kući, dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju i dnevni boravak za stare. Udruženje građana &&Snaga prijateljstva AMITY&&, kroz ovaj projekat nastoji da ubedi donosioce odluka u Beogradu da uvedu pravo na dnevni centar za dementne u cilju podrške porodicama Organizacije civilnog društva u Srbiji pružaju gotovo trećinu svih socijalnih usluga na lokalnom nivou i imaju veoma visok potencijal za umrežavanje, pokazali su rezultati &&Uporednog istraživanja lokalnih pružalaca usluga socijalne zaštite u Srbiji&&, koje je sprovela Trag fondacija zajedno sa SeCons grupom za razvojnu inicijativu u okviru Inicijative za reformu sistema socijalne zaštite, koju finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Istraživanje je obuhvatilo 108 organizacija nevladinog i javnog sektora, koji kako je ustanovljeno, u znatnoj meri, već sada ispunjavaju uslove za dobijanje licenci, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Pritom, valja imati u vidu da su standardi doneti 2013.godine vrlo visoko postavljeni, dok je rok za licenciranje pružalaca socijalnih usluga do 2016.godine kako bi mogli da konkurišu kod lokalne samouprave ili države za finansije. Međutim, ostaje mogućnost da i bez licenci pružaju usluge preko alternativnih izvora finasiranja. Ovom studijom obuhvaćene su tri vrste standardizovanih socijalnih usluga pomoć u kući, dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju i dnevni boravak za stare. Istraživanje je pokazalo da su organizacije civilnog društva mnogo aktivnije u korišćenju lokalnih resursa, zatim u saradnji sa stanovnicima zajednice, a mnogo više angažuju i volontere. Recimo, 97 odsto ispitanih organizacija angažuje volontere za pomoć u kući (u javnom sektoru samo 30 odsto), a često su i pioniri u uvođenju pojedinih usluga socijalne zaštite u svojim zajednicama, kao što ni niko pre njih nije pružao usluge u dnevnim boravcima dece sa smetnjama u razvoju. Meral Karal, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za demokratiju i upravljanje USAD Srbija, navela je da je razlog njihove saradnje sa Trag fondacijom zainteresovanost da se na lokalnom nivou dođe do kreatora politika na planu sistema socijalne zaštite. -Istraživanje daje predloge kako lokalne samouprave i zajednice mogu da sarađuju i da unaprede socijalne usluge na lokalnom nivou. Isto tako, pokreće i pitanja licenciranja, to jest dobijanja dozvole koje u budućnosti očekuje kako organizacije civilnog društva, tako i državne institucije, a razmatra i izvore finansiranja rekla je Karal. Tanja Bjelanović, direktorka za komunikacije Trag fonadacije je podvukla da su dodelili preko milion i po evra, za skoro 100 projekata, u proteklih pet godina. -Organizacije civilnog društva, takozvane. nevladine organizacije, puno rade da građanina na lokalu i u udaljenim ruralnim sredinama obezbede usluge koje nemaju, jer nisu pokriveni sistemom sacijalne zaštite. Zakonom o socijalnoj zaštiti od 2011.godine, predviđena je mogućnost i da se takmiče sa državnim institucijama u pružanju najboljeg kvaliteta usluge. Nažalost, primena tog Zakona se odvija veoma sporo, te je potrebno da se donese niz podzakonskih akata, kao i da se definišu standardi, koje organizacije treba da ispune kako bi postali profesionalni pružaoci usluga, a i da bi mogli da se takmiče sa privatnim ili javnim institucijama. Olivera Vuković, direktorka SeCons grupe za razvojnu inicijativu je rekla da je istraživanje rađeno u saradnji sa Zavodom za socijalnu zaštitu. Ona je podsetila da je država propisala obavezni set usluga, za određene ciljne grupe, u skladu sa mogućnostima lokalne samouprave. -Pored tih zadatih obaveza, u Srbiji u 34 opštine nema lokalnih usluga, iako lokalne samouprave imaju obavezu da ih finansiraju, ali nemaju sredstava, tako da ljudi u tim opštinama ne mogu da budu korisnici usluga definisanih Zakonom o socijalnoj zaštiti. Zato je važno da nevladine organizacije prepoznaju te potrebe i da pokušaju da se domognu sredstava ne bi li pružile neku od tih usluga, mada to ne može da bude trajno rešenje, već je neophodno obezbediti kontinuitet podvukla je Vuković i dodala: -Tokom istraživanja smo otkrili da je oko 20 odsto davalaca prestalo da pruža socijalne usluge. Cilj čitavog ovog procesa jeste da korisnik, u svakom trenutku, bude siguran da će usluga biti dobra i jednaka, bez obzira da li je pruža Centar za socijalni rad ili nevladina organizacija. Nadežda Satarić, predsednik UO Udruženja građana &&Snaga prijateljstva AMITY&& napomenula je da su oni jedna od 11 organizacija civilnog društva, te da se bave specifičnim problemom grupe starijih građana u Beogradu, koji pate od demencije. -Beograd ima 22 kluba za stare, ali za psihički očuvane sugrađane. Međutim, ne postoji nijedan specijalizovani servis za pružanje pomoći dementnim starim osobama. Prema saznanjima SZO, u Beogradu živi 272.000 sugrađana starijih od 65.godina, od čega 27.000 njih pati od demencije, a ako je prosečna porodica tročlana, znači da 100.000 ljudi u ovom gradu ima grdne muke zbog dementnog člana familije. Pritom, lečenje dementnih osoba je skupo: država u lekovima participira sa svega 25 odsto, dok ostalo pacijenti moraju sami da plate zbog čega se mnogi ni ne leče, budući da ne mogu mesečno da izdvoje oko osam hiljada dinara, a ni pelene za dementne ne mogu da se dobiju na recept, podvukla je Satarić i dodala: -Čak 50 do 60 odsto osoba koje pate od demencije, uopšte nije dijagnostikovano, jer ni zdravstveni radnici nemaju dovoljno saznanja o tome, dok porodice pate. Prošle godine smo hteli da konkurišemo kod EU da nam odobre sredstva za dnevni centar, jer iz javnog sektora niko nije bio zainteresovan. Udruženje građana &&Snaga prijateljstva AMITY&&, kroz ovaj projekat nastoji da ubedi donosioce odluka u Beogradu, to jest Gradski sekretarijat za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, da uvedu pravo na dnevni centar za dementne u cilju podrške porodicama. Ali, pritom nailaze na znatne teškoće. -Mi se mesec i po dana trudimo da uđemo u domove zdravlja, gde dementni pacijenti potencijalno dolaze, kako bi ostavili naše upitnike da ih njihovi srodnici popune. Međutim, to ne možemo da uradimo, jer niko neće da nas pusti, već nam govore da čekamo odgovor- priča rezignirano Satarić i navodi pitanje koje su joj uputili: &&Šta Vi imate od toga?&& Zatim su mi zatražili da dpbijemo saglasnosti Ministarstva zdravlja, a ovi su nas uputili na gospodina Šabića, pa opet nazad na Ministarstvo zdravlja. Na sreću, prema rečima Satarić, lekari specijalisti koji rade na dijagnostikovanju demencije, smatraju da je to veoma važno pitanje i žele da pomognu kroz učešće na konferencijama za novinare, ali ne mogu bez dozvole menadžmenta njihovih zdravstvenih ustanova, &&koji su, opet daleko od realnosti&&. Ovo Vam se svidja! | | | Ovo Vam se ne svidja! Tekstovi blogera jasmina_vujadinovic u 2014 godini:
|
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 16
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 16