Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?






- Bolonja
- Seksualno obrazovanje
- administracija
- informatika
- kompanije
- ministarstvo
- osnovno školstvo
- zakonodavstvo
- školsko zakonodavstvo








CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
obrazovanje:::osnovno školstvo
7. april. 2014.

Priprema se novi sistem osnovnog obrazovanja



      U Srbiji bi trebalo da se uvede obavezno desetogodišnje obrazovanje, kao i da se ukine ponavljanje razreda, smatra profesor Miroslav Kuka.
      Kuka, koji je predavač na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Aleksincu i bitoljskom Pedagoškom fakultetu, predlaže da obavezno desetogodišnje obrazovanje počne od predškolskog programa zaključno sa prvim razredom srednje škole.
      "Prvi razred srednje škole bio bi jedinstven i obavezan, a od 5. razreda osnovne škole đaci sa nedovoljnim ocenema bili bi prevođeni u naredni razred, ali sa obavezom da sledeće školske godine slušaju 50 odsto sadržaja predmeta iz kojih imaju nedovoljne ocene", rekao je Tanjugu prof. Kuka.
      On je autor projekta "Redefinisanost strukture obrazovnog sistema Srbije" nastalog pre nekoliko godina, u međuvremenu predstavljenog u više od 50 država, ali je kod nas ostao skoro nezapažen.
      Ukidanje ponavljanja razreda treba, kako navodi Kuka, gledati u širem kontekstu, koji podrazumeva istraživanja koja su u korelativnosti sa obrazovanjem i vaspitanjem.
      "Treba videti koliko je rastavljenih brakova u društvu, koliko je osiromašeno društvo i kako ti elementi i u kojoj meri utiču na obrazovno-vaspitni potencijal i karakter društva odnosno dece".
      Sistem je, prema predlogu, podeljen u sedam ciklusa, od predškolskog obrazovanja (I ciklus) do gimnazija i viših srednjih stručnih škola (VII ciklus).
      U I ciklusu učenja decu bi, kako navodi prof. Kuka, trebalo učiti društvenim veštinama potrebnim u socijalno prihvatljivim situacijama, razvijati kod njih kolektivni duh, stavljati akcenat na fizički razvoj i učiti ih osnovnim elementima čitanja, pisanja i računanja.
      Novina je što vaspitač popunjava upitnik o kognitivnim, afektivnim, socioadaptivnim crtama i postignućima predškolca, uz obaveznu procenu karaktera i temperamenta deteta.
      "Ove varijable bi zajedno sa testovima inteligencije koji bi bili rađeni u osnovnoj školi, bili najbolji gradijenti u formiranju što ujednačenijih odeljenja na početku školovanja", rekao je Kuka, koji je magistrirao na beogradskom Filozofskom fakultetu, Katedra za didaktiku, a doktorirao na Pedagoškom fakultetu u Bitolju.
      "U nižim razredima osnovne škole (II ciklus, od 1. do 4. rareda) suvišni su izborni predmeti, koje na tom uzrastu dece u stvari biraju roditelji", smatra sagovornik Tanjuga. Ovi predmeti uvode se od 7. razreda, kada učenik ima dovoljno iskustva za samostalna izbor.
      Takođe, posle 6. razreda uvodi se polaganje obaveznog testa opšte informisanosti i testa intelektualnih sposobnosti, čiji bi rezultati, zajedno s podacima iz upitnika koji popunjava odeljenski starešina, bili osnov za formiranje novih odeljenja u 7. razredu.
      Od 2. razreda niže srednje stručne škole (VI ciklus) uvode se stručne obrazovne oblasti, a na kraju VII ciklusa (4. razred, gimnazija i više srednje stručne škole) učenik je završio više srednje stručno obrazovanje, navodi se u projektu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 80 ljudi "praktičara" iz prosvete.
      "Projekat je izašao 2009. godine i mi smo još tada predložili da osim polaganja srpskog jezika i matematike deca polažu i test opšte informisanosti", rekao je Kuka i naveo da se testom opšte informisanosti ne umanjuje značaj i uticaj fizike, biologije, istorije, geografije, hemije, odnosno predmeta koje deca od ove godine polažu na kombinovanom testu na kraju osmog razreda.
      Govoreći o Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, prof. Kuka smatra da je "spisak lepih, teorijskih želja", samo još jedna u nizu strategija, koje inače, kako kaže, imaju slabu primenu u našem društvu.
      Izvor: Tanjug

R.Z.



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:

stanko,
 


Ukupno prisutno na sajtu: 21
Prijavljeni: 1 ||| Gosti: 20




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved