 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
|
- Fizička hemija - Kosmonautika - anatomija - arhitektura - astronomija - bakteriologija - biohemija - biologija - botanika - defektologija - ekologija - eksperimenti - elektronika - elektrotehnika - energetika - entomologija - farmacija - fizika - fiziologija - genetika - geografija - geologija - građevinarstvo - hemija - industrija - informatika - ishrana - matematika - mašinstvo - medicina - molekularna biologija - okeanologija - paleontologija - pivarstvo - poljoprivreda - povrtarstvo - programi - programiranje - psihologija - robotika - seizmologija - stomatologija - svemir - tehnologija - termodinamika - veterina - voćarstvo - vreme - zdravlje - zdravstvo - zoologija - šumarstvo
Ukupno članova: 9112 Najnovi član: uros:dd Najnoviji tekstovi:
    |
5. oktobar. 2015. Hemofilija - bolest kraljeva 
Procenjuje se da u svetu ima oko 400.000 obolelih od hemofilije, dok u Srbiji sa ovom i drugim bolestima zgrušavanja krvi živi više od 820 pacijenata, medju kojima je 170 mališana. Hemofilija je retka, nasledna bolest poremećaja krvarenja. Ovi pacijenti imaju malo ili uopšte nemaju faktore koagulacije 8 ili 9 zbog čega krvare duže od zdravih osoba.
-To je doživotna bolest, koja se niti pogoršava, niti poboljšava. Najveći problem su ponovljena krvarenja u zglobove, usled čega oni propadaju. Otuda oboleli, starosti 20-30.godina, imaju rizik da postanu teški invalidi ukoliko se ne leče izjavio je doc.dr Predrag Miljić sa Klinike za hematologiju KCS na konferenciji za novinare u hotelu Holiday Inn gde je održan Prvi regionalni samit o hemofiliji, na kojem je učestvovalo 30 renomiranih lekara i predstavnika udruženja pacijenata iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, BIH, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Albanije. Oboleli od hemofilije su pod rizikom velikih krvarenja tokom hirurških intervencija ili posledica od povreda. Usled neprikladnog tretmana, prisutan je i rizik od komplikacija kod krvarenja u zglobovima, uključujući pogoršanje funkcije zgloba, deformitet, gubljenje funkcije najčešće kolena, laktova i članaka. U najtežim slučajevima, pacijenti mogu da izgube mogućnost da hodaju, naveo je doc.dr Miljić. Da do svega toga ne bi došlo, neophodno je da se sa terapijom otpočne već pre prve godine života. U pitanju je profilaktički tretman, koji održava faktor zgrušavanja krvi iznad donje granice i sprečava povremeno spontano krvarenje, čime se sprečava oštećenje zglobova. U našoj zemlji je redovna profilaksa uvedena od 2011.godine, te je pažnja usmerena na multidisciplinarno lečenje (hematolog, fizijatar, ortoped...), a formiran je i prvi Centar za zbrinjavanje obolelih od ove bolesti. Nažalost, prema rečima doc.dr Miljića, u okviru potrošnje lekova u Srbiji se za hemofiliju koriste samo dve jedinice po glavi stanovnika, u Hrvatskoj četiri, u Sloveniji blizu 7, a u Madjarskoj preko 8 jedinica po glavi stanovnika. -U Hrvatskoj je Centar za lečenje pacijenata od hemofilije osnovan 1973. godine, dok se kućno lečenje primenje od 2009. godine, pri čemu pacijenti lek podižu u najbližoj apoteci mesta stanovanja, a količina leka je zagarantovana za svaki mesec. Na taj način, 177 najtežih bolesnika prima medikament istakla je prof.dr Sliva Zupančić-Šalek iz KBC Zagreb. U Sloveniji je, kako je rekla prim.dr Majda Benedik-Dolničar iz Univerzitetskog KC Ljubljana, od 1984. godine organizovano samostalno lečenje kod kuće, a medicinska struka može da se pohvali i da se rade molekularna genetska analiza, prenatalna dijagnostika, redovna profilaksa, zamena zglobova. Ona je dodala da Centar za transfuziju krvi ima sve koncentrate za celu Sloveniju, sa isporukom na zahtev 24 časa, bez naplate od budžeta bolnica. Osim toga, pacijenti u Sloveniji nose sa sobom kartice, kao i privezak u slučaju da iznenada završe u bolnici, kako bi lekari znali da su hemofiličari i adekvatno ih zbrinuli, rekao je prof. Joze Fanagel, predsednik Društva hemofiličara Slovenije, nazivajući hemofiliju bolešću kraljeva. -Onda kada smo i mi u Sloveniji primali samo dve jedinice, postajali smo invalidi, a sada manje koštamo državu, rekao je Fanagel. Na sreću, i Srbija se može pohvaliti da pacijenti oboleli od hemofilije dobijaju rekombinantne lekove nove generacije, koji se dobijaju u laboratorijskim uslovima, iako se istovremeno koriste i faktori iz humane plazme, koji se danas prečišćavaju tako da ne mogu da prenesu virusnu infekciju. Što se tiče kućnog lečenja u našoj zemlji, koje je odobreno 2012. godine, ni tu mnogo ne zaostajemo za razvijenim zemljama u okruženju. Jedina razlika je u tome što kod nas, pacijent lek podiže u zdravstvenoj ustanovi, pri čemu se gubi dosta dragocenog vremena. -A za zaustavljanje krvarenja, lek mora odmah da se dobije. U suprotnom, obolelom će zglob biti napunjen krvlju, zbog čega će onda morati da leži nedelju dana u bolnici. Prioritet je da pacijenti imaju dovoljnu količinu leka, kao i dobra organizacija zdravstvene službe -podvukao je doc.dr Miljić. Jasmina Vujadinović  |
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 30
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 30