|||

Nazad
Veljko
Veljko A. Vujičić

     Veljko A. Vujičić rodjen je 29. marta 1929. u Nikšiću, gde je završio gimnaziju. Protivavionsku vojnu akademiju završio je u Zadru, posle čega je predavao protivaavionsku nastavu gadjanja i inžinjeriju u jednoj nastavnoj vojnoj jedinici u Užicu. 
     Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu - studijsku grupu za mehaniku 1957. godine u Beogradu, a magistarao  1959. godine kao prvi postdiplomac na Beogradskom univerzitetu. Na istom fakultetu, posle položenog tada neophodnog usmenog doktorskog ispita odbranio je doktorsku disertaciju u oblasti dinamike tela promenljivih masa 1961. godine pred komisijom u sastavu: akdemici Anton Bilimović, Dimitrije Voronjec, Tatomir Andjelić i Prof. dr ing. Danilo Rašković. Godine 1959/60. stažirao je na Mehaničko-matematičkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta kod znamenitog profesora N.G. Četajeva i akademika V.V. Rumjanceva.
     Za asistenta PMF izabran je l959., a u zvanja: docenta 196l., vanrednog profesora 1968., i redovnog profesora 1974. Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu držao je lekcije iz predmeta: Dinamika objekata promenljive mase, Teorija oscilacija, Analitička mehanika, Statika, Tenzorski račun, Teorija polja (Odeljenje u Zrenjaninu); uveo je kod nas predmete Teorija stabilnosti i Teorija upravljanja kretanjem. Na Mašinskom fakultetu u Beogradu predavao je postdiplomski kurs tenzorskog računa, na Tehničkom fakultetu u Podgorici vodio je nastavu iz Statike, Otpornosti materijala i Tehničke dinamike, a na Rudarsko-metalurškom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici iz predmeta Mehanika II.
     Vodio je seminare iz Stabilnosti kretanja, Teorije upravljanja kretanjem i iz Analitičke mehanike. Uz njegovu pomoć (mentorstvo) uradjeno je 18 magistarskih radova, čiji su rezultati objavljeni u naučnim časopisima, i 8 doktorskih disertacija, čiji su autori danas nastavnici univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Podgorici.
     Za potrebe univerzitetske nastave napisao je dva udžbenika (po dva izdanja), a dva udžbenika je preveo sa ruskog jezika. Autor je ili koautor i stručnih dela, medju kojima je i Mašinskoinžinjerijski priručnik (drugi deo - MEHANIKA).
     Prvi naučni rad objavio je 1960. godine u časopisu Akdemije nauka SSSR (PMM, T.XXI, vyp. 4). Od tada neprekidno saopštava rezultate svojih istraživanja na internacionalnim, stranim i domaćim naučnim skupovima, koje je objavio u preko stopesdesetak autorskih jedinica, medju kojima su i četiri potpuno orginalne monografije. Medjunarodni referativni časopisi objavili su više od sto prikaza njegovih rezultata, a monografije su prikazane opširno i u pojedinim naučnim stranim časopisima. U monografijama, naučnim radovima i doktorskim disertacijama primećeno je preko stopedesetak citata rezultata V.Vujičića.
     1. Prvi je započeo i u većem delu završio geometrizaciju mehanike objekata čije su mase funkcije vremena. Tako je kod nas uveo analitičku mehaniku promenljive mase na promenljivim mnogostrukostima, a u geometriju višedimenzionih diferencijabilnih mnogostrukosti uveo je osnovni tenzor koji se razlikovao i kvantitativno i kvalitativno od metričkih tenzora odgovarajućih mnogostrukosti klasične mehanike konstantne mase.
     2. U analitičku dinamiku uneo je značajne priloge. Polazeći od temeljnog principa da su zakoni prirode invarijantni u odnosu na matematičke transformacije njegovi radovi sadrže rezultate i matematičkog i fizičkog značaja. U svojoj monografiji "Dynamic of Rheonomic Systems" autor je uveo značajne izmene temeljnih stavova analitičke mehanike reonomnih sistema. Uveo je predprincipe mehanike što će imati za posledicu novu logičko-folozofsku i matematičku konstrukciju mehanike - znatne izmene u poimanju i generalizaciji principa mehanike, zakona dinamike, kao i teorema, a sa tim operativnijih relacija mehanike za primenu.
     3. U teoriju oscilacija i teoriju stabilnosti kretanja uveo je, pored ostalog, Opšti kriterijum o stabolnosti kretanja i ravnoteže mehaničkih sistema.
     4. U tenzorski račun i diferencijalnu geometriju V. Vujičić je uveo tako nazvan Apsolutni integral tenzora. To će mu omogućiti da napiše jedinstvenu monografiju "Kovarijantna mehanika", za koju strana naučna literatura ističe da je knjiga u celosti orginalan rad koji pretstavlja i suštinski i metedološki interes bez analogona u svetskoj literaturi" (časopis "Prikladnaja mehanika", T. 20, N. 8, l984.).
     U organizovanju naučnog rada učestvovao je kao: šef katedre za racionalnu mehaniku PMF, Upravnik Odseka fakulteta za matematiku, mehaniku i astronomiju, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu; u Matematičkom institutu SANU Beograd: Upravnik Odeljenja za mehaniku, zamenik direktora, v.d. direktora, te i direktor; inicijator je i predsednik (prvog) Odbora za matematiku i mehaniku RZN Srbije, predsednik veća prirodnih i tehničkih nauka RZN; rukovodilac i istraživač republičkog makroprojekta iz mehanike sa najvećim pokazateljem uspešnosti (najvećim koeficijetom). Bio je predsednik inicijativnog odbora i prvi predsednik Društva za mehaniku Srbije, predsednik Upravnog odbora Jugoslovenskog društva za mehaniku; Inicijator je i utemeljivač Jugoslovenskog društva za industrijsku i primenjenu matematiku.
     Godine 1994. izabran je za dopisnog a kasnije za redovnog člana Američke akademije za mehaniku; 1996. godine izabran je u članstvo Internacionalne akademije nelinearnih nauka sa sedištem u Moskvi i Odeljenjima u: SAD, Francuskoj, Jugoslaviji, Ukrajini, Južnoj Africi, Kazahstanu ...
     1988. godine izabran je za dopisnog člana Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti, sa sedištem u Parizu. Zaslužni je član Jugoslovenskog društva za mehaniku, član medjunarodne asocijacije " Tenzor Society" sa sedištem u Japanu, član GAMM - društva za primenjenu matematiku i mehaniku sa sedištem u Njemačkoj, član Evropskog društva za mehaniku, član matematičkih društava Francuske i Amerike, inostrani član Moskovskog matematičkog društva,....
     Ove 2001. godine bio je član naučnog komiteta IV internacionalnog simpozijuma klasične i nebeske mehanike, na kojem mu je prihvaćen rad pod naslovom "Uopštenje Njutnovih teorema o gravitaciji".


Nazad


HOME