|||

Nazad

      KOKAIN
      CRACK I KOKAIN
     
     Kokain je veoma adiktivna droga. Kada jednom uzme kokain individua ne može predvideti da li će nastaviti da uzima drogu ili ne.
     Osnovni načini unošenja kokaina u organizam su: ušmrkavanje, putem injekcije i pušenje. Ušmrkavanjem se kokainski prah udiše kroz nos, gde se apsorbuje u krvotok kroz nazalno tkivo. Injekcijom se droga, pomoću igle, direktno unosi u krvotok. Pušenjem se kokainska para ili dim udiše u pluća, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao i kod injekcije.
     'Crack' je ulično ime za free base (slobodnu bazu) koja se koristi za pušenje, a dobija se iz kokain hidroklorida. To se radi tako što se kokain pomeša sa sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da bi se odstranio hidrohlorid i na taj način se proizvodi kokain za pušenje. Termin 'crack' se koristi zbog zvuka pucketanja koji se javlja kada se ta mešavina puši, odnosno kada se zagreje, a to se dešava zbog prisustva sode bikarbone.
     Zloupotreba kokaina je jednako opasna bilo da se uzima ušmrkavanjem, injekcijom ili pušenjem. Izgleda da do kompulzivne upotrebe kokaina brže dolazi ako se ova supstanca puši, nego kad se ušmrkava. Pušenjem, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenutno uzbuđenje. Korisnik koji drogu unosi iglom je izložen riziku da se zarazi HIV virusom, ako deli iglu ili ostali pribor.
     
     ZDRAVSTVENE TEŠKOĆE
     
     Kokain je jak stimulant centralnog nervnog sistema i on onemogućava proces reapsorpcije dopamina, hemijskog prenosioca signala kojima se reguliše osećaj uživanja i kretanja. Dopamin predstavlja deo sistema za nagrađivanje koga mozak otpušta i pri tom doprinosi stvaranju uzbuđenja koje je karakteristčno za konzumiranje kokaina.
     Efekti kokaina koji se ogledaju kroz telesne promene uključuju sužene periferne krvne sudove, proširene zenice, povišenu temperaturu i krvni pritisak i ubrzano kucanje srca. Trajanje početnih euforičnih efekata kokaina, što uključuje hiper-stimulaciju, smanjen umor i bistrinu uma, zavisi od načina unošenja droge. Što je brža apsorpcija, to je kraće trajanje uzbuđenja. Uzbuđenje nakon ušmrkavanja može trajati 15 do 30 minuta, dok nakon pušenja može trajati 5 do 10 minuta. Povećana upotreba može smanjiti period stimulacije.
     Neki korisnici spominju osećanja nemira, razdražljivosti i anksioznosti. Može, takođe, da se razvije tolerancija, pa mnogi zavisnici govore da nastoje da ostvare jednako zadovoljstvo kao nakon prvog uzimanja, ali u tome ne uspevaju. Naučno je dokazano da neuropsihološke promene koje izaziva kokain utiču da individua nastavlja da uzima drogu, uprkos štetnim psihičkim i socijalnim posledicama. U retkim slučajevima, može doći do iznenadne smrti nakon prvog uzimanja kokaina. Ipak, ne zna se kod koga postoji sklonost za iznenadnu smrt.
     Visoke doze kokaina i/ili produžena upotreba mogu da izazovu paranoju. Pušenje crack kokaina može da stvori agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika. Kada zavisnici prestanu da uzimaju kokain, oni najčešće postaju depresivni. Stoga može doći do nastavljanja upotrebe kokaina kako bi se prevazišla depresija. Produženo ušmrkavanje kokaina može dovesti do čira na sluzokoži nosa i do oštećenja nazalnog septuma u tolikoj meri da može doći do njegovog kolapsa. Smrti povezane sa zloupotrebom kokaina najčešće nastaju usled zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
     

     DODATNA OPASNOST: COCAETHYLENE
     
     Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajući prave kompleksan hemijski eksperiment unutar svog tela. Istraživanja koje je sprovela NIDA (National Institute on Drug Abuse) su pokazala da ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treću supstancu cocaethylene, koja intenzivira euforične efekte kokaina,dok se javlja povećan rizik od iznenadne smrti.
     

      LEČENJE
     
     Veoma rasprostranjena zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za lečenje zloupotrebe ovog tipa droge.
     Prioritet u istražvanju jeste pronalazak medikamenta koji bi blokirao ili veoma smanjio efekte kokaina, i koji bi se koristio u lečenju. Istraživači takođe nastoje da otkriju lek koji bi pomogao da se prevaziđe jaka žudnja za drogom kod ljudi koji se odvikavaju od kokaina. Trenutno se ispituje efikasnost i bezbednost korišćenja nekih lekova za lečenje kokainske zavisnosti.
     Zajedno sa terapijom medikamentima koriste se bihejvioralne terapije, posebno kognitivno bihejvioralna terapija, koja može biti veoma efikasna kod lečenja pacijenata koji zloupotrebljavaju kokain. Obezbeđivanje optimalne kombinacije različitih tretmana za svakog pojedinačnog pacijenta je od velikog značaja za krajnji ishod lečenja.
     
     
Olgica Krsmanović

      Pogledajte i ove tekstove:
     
     - heroin
     - marihuana
     - inhalanti
     - klupske
     - steroidi
     - metamfetamin




HOME