|||

Nazad
HEROIN:
     
           Heroin je veoma adiktivna droga. Najnovija istraživanja pokazuju da se umesto ubrizgavanja injekcijama heroin sve češće puši ili ušmrkava, i to kako zbog njegove sve veće čistoće, tako i zbog postojanja zablude da se tako ne stvara zavisnost.
     Heroin se proizvodi iz morfina, prirodne supstance koja se dobija iz čaure azijskog maka. Heroin se na tržištu obično javlja kao beli ili smeđi prah. U slengu se heroin najčešće naziva ''H'', ''horse'' ili ''junk''.

     
      Zdravstvene teškoće
     
     Zloupotreba heroina je povezana sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući predoziranje, spontani pobačaj, propadanje vena i infektivne bolesti HIV/SIDA i hepatitis.
     Kratkoročni efekti heroina se javljaju odmah nakon uzimanja i nestaju nakon nekoliko sati. Nakon što unese heroin korisnika zahvati talas euforije, zajedno sa osećajem toplote, otežalim ekstremitetima i suvim ustima. Nakon inicijalne euforije korisnik zapada u ''stond'', stanje naizmenične budnosti i pospanosti. Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i do depresije centralnog nervnog sistema.
     Dugoročni efekti heroina se javljaju nakon ponovljene upotrebe u toku određenog vremenskog perioda. Kod hroničnih korisnika može doći do propadanja vena, infekcije srčanih zalistaka, čireva i bolesti jetre. Mogu da se jave plućne komplikacije, uključujući upalu pluća, i to kako zbog lošeg zdravstvenog stanja korisnika, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disanje.
     Pored efekata koje proizvodi sama droga, ulični heroin ima dodataka koji se ne rastvaraju lako i prouzrokuju začepljenje krvnih sudova koji vode u pluća, jetru, bubrege ili mozak.

     
      Tolerancija, zavisnost i apstinencija
     
     Kod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija. To znači da korisnik mora uzimati više heroina da bi postigao isti intenzitet efekta koji droga stvara. Kako se povećava doza, vremenom se razvijaju psihička i fizička zavisnost. Sa fizičkom zavisnošću, telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza.
     Apstinencija, koja kod redovnih korisnika može da se javi i nekoliko sati nakon zadnjeg unošenja droge, stvara žudnju, nemir, bol u kostima i mišićima, insomniju, dijareju i povraćanje, osećaj hladnoće i ježenje kože (''cold turkey''), trzanje i druge simptome. Najjači intenzitet apstinencijalne krize se javlja između 48 i 72 sata nakon zadnjeg uzimanja i opada nakon sedam dana. Iznenadna apstinencijalna kriza kod teških zavisnika koji su lošeg zdravstvenog stanja može biti fatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina daleko manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata.

     
      Lečenje
     
     Postoji široka paleta tretmana heroinske zavisnosti, uključujući terapije medikamentima i bihejvioralne terapije, kao i terapijske zajednice. Dosad se pokazalo da najbolje rezultate daje kombinacija terapije medikamentima sa ostalim suportivnim tehnikama, tako da pacijenti najčešće prestaju da uzimaju heroin (ili druge opijate) i vraćaju se stabilnom i produktivnom životu.
     Za lečenje heroinske zavisnosti najčešće se koristi metadon. Metadon, sintetički opijat koji blokira efekte heroina 24 sata, pokazao se veoma uspešnim kad je propisan u dovoljnim dozama ljudima koji su zavisni o heroinu. LAAM, takođe sintetički opijat koji se koristi u lečenju heroinske zavisnosti, može da blokira efekte heroina 72 sata. Ostali odobreni lekovi su naloxone, koji se koristi u slučajevima predoziranja, i naltrexone, oba ova leka blokiraju efekte morfina, heroina i ostalih opijata.
     Postoji mnogo delotvornih bihejvioralnih terapija za tretiranje heroinske zavisnosti. One se mogu sprovoditi ambulantno i stacionarno. Neke nove bihejvioralne terapije pokazuju veliki uspeh u lečenju heroinske zavisnosti. Contingency menagement terapija koristi sistem –jemstva-, gde pacijenti dobijaju ''bodove'' kada im je test na drogu negativan, i oni te ''bodove'' mogu zameniti za stvari koje će im olakšati život bez droge. Kognitivno-bihejvioralnom terapijom se nastoji pomoći pacijentu da promeni svoje mišljenje, očekivanja, ponašanje i da razvije veštine koje će mu pomoći da se nosi sa svakodnevnim stresom.
     
     
Olgica Krsmanović

      Pogledajte i ove tekstove:
     
     - kokain
     - marihuana
     - inhalanti
     - klupske
     - steroidi
     - metamfetamin


Nazad


HOME